Bugarska

**Učlanjen** : 18.11.2012

Knez Aleksandar I

Bugarska - Page 2 Alexander-von-Battemberg

Knez Aleksandar I

U februaru 1879. godine izrađen je Trnovski ustav, kojim se parlament
bira u direktnim izborima, a pravo da glasaju imaju svi muškarci stariji
od 21 godine. Zakonska vlast se delila sa knezom. Pravoslavna crkva je
bila državna crkva, međutim, prvi knez nije morao da bude njen član. Za
prvog kneza Bugarske izabran je 22-godišnji Aleksandar I Batenberg, čija
je tetka bila žena Aleksandra II.
U septembru 1879. održani su prvi javni izbori za parlament. Parlamentom
su dominirali liberali s kojima je knez Aleksandar imao poteškoće da
sarađuje. Rastvorio je parlament i najavio nove izbore, na kojima su
liberali ponovo pobedili, i knez nije imao drugog izbora nego da im
dopusti da formiraju vladu. Posle korupcionih izbora za skupštinu u julu
1881, skupština je stekla konzervativnu većinu što je omogućilo knezu
da promeni ustav u svoju korist: javni izbori su od sada indirektni i
parlament je dobio donji dom koji je imao vlast da opovrgne suviše
radikalne predloge.
Godine 1885. ponovo se otvara pitanje o Istočnoj Rumeliji. Po planu je
trebalo da narod izabere skupštinu koja bira vodeći savet gde bi bili
prisutni Bugari, Turci i Grci. Međutim, prisutni su bili jedino Bugari,
koji su organizovali revolt i 18. septembra opkolili glavni grad
Plovdiv, što je nateralo generalnog guvernera Istočne Rumelije da
podnese ostavku. Knez Aleksandar je ubrzo stigao u Plovdiv i objavio da
su se Bugarska i Istočna Rumelija ujedinile. Na to su se Rusi uzbudili, s
obzirom na to da je knez Aleksandar mesec dana ranije obećao Rusiji da
nije za očekivati nikakve političke promene. Rusi su povukli sva svoja
vojna lica iz Bugarske, zbog čega je bugarska vojska ostala bez viših
oficira.
Zbog događaja u Istočnoj Rumeliji negodovanje pokazuju i susedne zemlje.
Srpski kralj Milan Obrenović je to doživeo kao bugarsku pripremu za
osvajanje Makedonije, a njegova politika se sve više zaoštravala i zbog
njegovog veleposeda Bregovo koje je pripalo Bugarskoj. Odlučio je da
objavi rat protiv Bugarske. U kratkotrajnom ratu Srbija je poražena, a
glavna bitka se odvila na reci Slivnici od 5. do 7. novembra 1885.
Bugarska je okupirala Pirot, ali mir sklopljen u Bukureštu je bio po
načelu povratka na prvobitno stanje. U ovom ratu umrlo je 700 Bugara a
4.500 je ranjeno.
Uprkos pobede knez Aleksandar postaje predmet kritike zbog svoje
politike. Rusija je podupirala opoziciju i 1886. izvršen je pokušaj
revolucije koji je sprečio bugarski premijer Stefan Stambolov. Knez
Aleksandar je zatražio političku podršku ruskog cara Aleksandra III ali
to nije dobio, pa je 7. septembra 1886. zauvek napustio zemlju.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Knez Ferdinand I

Ferdinand I

Pošto je knez Aleksandar napustio zemlju, vlast je preuzeo regentni
savet koji je vodio Stefan Stambolov. U martu 1887. izbilo je više
revolta u vojnim pukovima koje je Stambolov brutalno stišao – svaki
dvadeseti vojnik je ubijen. U julu iste godine je konačno odabran novi
regent, Ferdidand I.
Ferdinand je odmah naimenovao Stambolova za premijera. Kada je preminuo
car Aleksandar III odnosi sa Rusijom su se poboljšali. Da bi priznala
Ferdinanda kao bugarskog regenta, Rusija je zatražila da Ferdinand,
inače katolik, konvertuje u pravoslavlje. Tako je Ferdinand 14. februara
1896. prekršten, a kumovao mu je ruski car Nikolaj II.
Ferdidand je ulagao u industriju, izgradnju luka, prilagođavanje zakona i
skuplje carine. Industrijalizaciju su uslovile niske cene korišćenja
železnice. Zatim su podignuti porezi za seljake, što je izazvalo
negodovanje među njima i 1899. godine formirana je seljačka organizacija
koja je brzo postala i politička partija. Socijaldemokratska partija,
koja se osnovala 1892, ukinula se 1903. zbog unutrašnjeg raskola.
5. oktobra 1908. godine knez Ferdinand objavljuje bugarsku nezavisnost.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Balkanski ratovi

Promene granica posle Balkanskih ratova

Kada je 1911. godine Ivan Gešov postao premijer Bugarske, želeo je da
obnovi dobre odnose sa Rusijom. Rusija je želela da Bugarska i Srbija
formiraju alijansu. U Albaniji su izbijali revolti i Rusija je
strahovala da će neka od velesila vojno intervenisati. I Srbija i
Bugarska su bili zainteresovani da osvoje teritorije od Osmanskog
carstva i 13. marta 1912. su se dogovorili da podele Makedoniju. U maju
je sklopljen sličan sporazum sa Grčkom i zajedno sa Crnom Gorom ove
zemlje su stupili u pakt protiv Osmanskog carstva, nazvan Balkanski
savez.

Prvi balkanski rat

7. septembra 1912. bugarska vlada se priprema za rat a 8. oktobra Crna
Gora objavljuje rat protiv Osmanskog carstva. Susedne zemlje su ubrzo
učinile isto. Turska vojska je ugrožena i bugarske snage su bile nadomak
Carigrada pre nego što su Turci zatražili primirje koje se potpisalo 2.
decembra. Posle potpisanog primirja počeli su mirovni pregovori u
Londonu. Turska je namerno odugovlačila pregovore što su članice
Balkanskog saveza protumačile kao njen pokušaj da dobije vreme da bi se
pripremila za nastavak rata. Zato su 23. januara 1913. prekinuti
pregovori i nastavljena ratna dejstva.
22. aprila ponovo se selo za pregovarački sto i Osmansko carstvo moralo
je da prihvati mirovne uslove koji su joj još ranije ponuđeni, pa je 30.
maja zaključen mir po kome se Turska odrekla svih zemalja na Balkanu
zapadno od linije Enos-Midija i svih ostrva u Egejskom moru. Bugarska je
dobila većinu teritorija Makedonije, plodnu Dobrudžu i Trakiju.
Bugarska je u Prvom balkanskom ratu imala najviše žrtava od svih zemalja učesnika.

Drugi balkanski rat

Iz mirovnog ugovora nije proizlazilo kako će se podeliti Makedonija.
Pregovori između Bugarske, Srbije i Grčke nisu vodili nikuda i 29. juna
je bugarska vojska napala Srbiju i Grčku. Krenulo je uspešno, ali dve
nedelje kasnije je Rumunija mobilizovala i pretila da pređe granicu i
ugrozi Sofiju. Takođe, na jugu su Turci iskoristili situaciju da povrate
svoje bivše posede u Trakiji.
Pošto nije bila u stanju da zaustavi rumunsku vojsku, Bugarska je morala
da pregovara i 10. avgusta, mirom u Bukureštu, Bugarska je morala da se
odrekne Dobrudže Rumuniji. Od teritorija koje je ranije kontrolisalo
Osmansko carstvo, samo je manji deo pripao Bugarskoj – mali deo
Makedonije i 10 milja obale Egejskog mora. Od ovih mirovnih ugovora,
koji su uveli u Prvi svetski rat, Srbija je izvukla najviše koristi i
postala je umesto Bugarske najmoćnija država na Balkanu.

Bugarska - Page 2 Ac.balkanwar

Stradali Bugari u Drugom balkanskom ratu

**Učlanjen** : 18.11.2012

Prvi svetski rat

Bugarska je, uprkos poraza u Balkanskim ratovima zbog koga je imala
želju za osvetom, još uvek raspolagala jakom vojskom. Kada su Centralne
sile Bugarskoj ponudile celu Makedoniju, Ferdidand i vlada pod Vasilom
Radoslavovom nije oklevala da mobilizuje i da 11. oktobra 1915. izvrši
napad na Srbiju, iako je prethodno garantovala bugarsku neutralnost.
Bugari su tako okupirali Makedoniju, delove severne Grčke kao i
Dobrudžu.

Tokom rata, bugarski narod je patio od gladi i velikih ekonomskih
poteškoća. Život je izgubilo oko 100.000 civila. Ruska revolucija, koja
se odigrala 1917. godine, uticala je na Bugare među kojima se širilo
antiratno raspoloženje. Vlada se rasformirala i Bugarska je postala
republika čiji je premijer postao bivši opozitor Aleksandar
Stambolijski, koji je tokom rata bio zatvoren.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Drugi svetski rat

Bugarska tokom Drugog svetskog rata

Izbijanjem Drugog svetskog rata Bugarska želi da bude neutralna. Car
Boris III i premijer Bogdan Filov, odbijaju ponude o paktovima sa drugim
državama, uključujući Sovjetski Savez 1939. godine. Padom Francuske i
pritiskom Nemačke na balkanske zemlje, Bugarska diplomatijom dobija
južnu Dobrudžu koju je izgubila u Drugom balkanskom i Prvom svetskom
ratu, čime raste želja za daljnjim proširivanjem teritorije i bez
direktnog učestvovanja u ratu.
Ipak, u decembru 1940. Bugarska i Nemačka započinju pregovore pošto
Nemačka planira invaziju na Grčku. Bogdan Filov 1. marta 1941. u Beču
potpisuje sporazumtekst sa Trojnim paktom, pridružujući Bugarsku Silama
osovina, čime je nemačka vojska mogla da prolazi kroz Bugarsku do Grčke.
Okupiranjem Grčke i Jugoslavije, Bugarska dobija zapadnu Trakiju,
istočnu Srbiju, Makedoniju i nekoliko ostrva u Egejskom moru. Car Boris
III nije želeo da bugarske trupe učestvuju u ratu sa Sovjetskim Savezom,
pa su umesto toga zamenili nemačke trupe u okupiranoj Jugoslaviji.
Takođe, car uspeva da odoli nemačkom pritisku da deportuje bugarske
Jevreje, čiji su životni uslovi tokom rata ipak bili mnogo loši.
Međutim, makedonski i trački Jevreji su poslati u koncentracione logore,
uglavnom u Aušvic.
Bugarska u ovo vreme nije prekinula sve dipolomatske odnose sa
Sovjetskim Savezom i nije učestvovala u nemačkom napadu na Sovjetski
Savez u junu 1941. godine. Ipak, dešavale su se borbe između bugarske i
sovjetske flote u Crnom moru. U Bugarskoj je organizovan gerilski pokret
na inicijativu komunističke partije, koji se protivio pronacističkoj
vladi. Krajem 1941. godine Bugarska objavljuje rat Velikoj Britaniji i
SAD.
Boris III, koji je patio od srčane bolesti, umro je u avgustu 1943,
ubrzo po povratku iz Berlina gde se sreo sa Adolfom Hitlerom. Pošto je
princ Simeon bio premlad, zemljom je upravljao savet sa Filovom na čelu.
Krajem iste godine, saveznici bombarduju Sofiju i druge bugarske
gradove. Bugarska sada želi da izađe iz rata, ali američki uslov za to
je potpuna bugarska kapitualicija. Bugarska to ne prihvata, ali i pored
toga objavljuje svoju neutralnost i zahteva da sve nemačke trupe napuste
zemlju. Tada je Crvena armija već stigla do Rumunije, i Sovjetski Savez
ne prihvata bugarsku objavu. Nemci 7. septembra napuštaju zemlju.
Sledećeg dana Crvena armija prelazi Dunav i za tri dana osvaja
severoistočnu Bugarsku pre nego što Bugarska menja stranu. Bugarska
vojska zatim učestvuje u ratu protiv Nemačke sa Crvenom armijom u
Mađarskoj i Austriji, spasavajući 48.000 Jevreja.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Posledice rata

Bugarska - Page 2 Georgi_Dimitrov

Georgi Dimitrov

Posle rata uspostavljena je komunistička vlast sa Georgijem Dimitrovom
na čelu. Dimitrov je za vreme rata bio na čelu ureda komunističke
partije u Moskvi odakle je rukovodio komunističkim pokretom otpora u
Bugarskoj. Ubrzo po dolasku na vlast, Dimitrov se pretvara u Staljinovog
piona koji praktično u njegovo ime upravlja Bugarskom. Car je oteran u
egzil.

Pariskim mirom Bugarska je dobila južnu Dobrudžu, postavši jedina zemlja
Sila osovina koja je uvećala svoju predratnu teritoriju. Ostala
područja koja je Bugarska držala tokom rata su vraćena, i 150.000 Bugara
je pobeglo iz Zapadne Trakije, tj. Grčke.

Što se tiče broja žrtava, Bugarska ih je imala 22.000 vojnih i 3.000 civilnih