Počela sam da se javljam kao hitna pomoć, samo u hitnim slučajevima, jer svest u manjim dozama možda postane dragocena.
Jedan takav hitan slučaj javio se u trenutku kada sam jasno videla gde smo krenuli i kako taj put izgleda.
Društvene mreže otrgle su se kontroli čak i svojim tvorcima i iz njih je izrasla zver koju možda niko nije očekivao. Pored jasnih špijunskih namera, registrovanja i uhođenja ljudi pod izgovorom humanog netvorkinga, društvene mreže rodile su novi poredak i povećale procenat depresivnih na alarmantan nivo.
Onlajn zajednica, kao i ona u realnom životu, ima svoj kukolj i svoje žito. Desilo se da je virtuelni život postao većinom poligon za istresanje sociopata i psihopata sakrivenih iza kreiranih i zamaskiranih života u slikama i video prikazima. Maskembal zato i služi. Skriveni iza savršenih slika savršenih svakodnevnica, podstakli su ostatak human networkera na pomeranje granice draži i nastala je panična usporedba sa svim i svačim.
Život se pretvorio u trku za savršenim selfijem iz savršenog ugla, potragom za najboljim aplikacijama za sređivanje i ulepšavanje fotografija. Počelo je da se virtuelno kuva, jede, vodi ljubav, živi. Ljudi su izgubili volju za staromodnom kaficom uživo sa prijateljima kojima potajno zavide na lepšem stanu, putovanjima, boljim sisama, uspešnim karijerama i besnim automobilima. Svako je pojurio svoje parče izmišljenog Holivuda i ljudi su upali u kompletno virtuelno ludilo, zaboravljajući na pravi, realan život, koji se u međuvremenu odvija. Uspoređivanje sa svim temama na svetu, preraslo je čoveka kao human being i pregrejalo mozak. Svet je potpuno poludeo.
iko i ne pomišlja, čast izuzecima, da se iza montiranih života, kriju ljudi koji od svoje stvarnosti ne mogu da pobegnu, koji takođe, vole, pate, nesrećni su i koji polako počinju da mrze svoj život i sve u njemu. Zahvaljujući psihopatskim elementima, ludacima koji sadistički uživaju u prezentaciji jedne nove životne dimenzije, koja nema nikakve veze sa stvarnošću, počeli smo da menjamo sistem vrednosti i upadamo u apatiju i depresiju. Zarobljeni u beskonačnom internet prostoru izgubili smo i sebe i pojam o vremenu. A kada su se u to umešale i moje kolege Piarovi i kroz izmišljene lične profile prefrigano započeli reklamiranje proizvoda i usluga, sve se pomešalo.
Ko ima bolji auto, bolju zadnjicu, lepšeg muža, ukusniji obrok, lovu za Karibe. Koja cica je savršenija lutka u virtuelnom izlogu opeglana glam cam aplikacijama, ko se verio, a ko dobio dete, čiji život bismo ukrali bez zadrške kao izverzirani pljačkaši banaka. Kreiraju se nova moda, novi trendovi, nepisani propisi, meri se popularnost lajkovima koji nam određuju vrednost na ljudskom nivou.
Pokušavamo od svakog detalja da napravimo bajku o Trnoružici, ugrožavajući sopstvenu i bezbednost svojih najbližih. Svet je poludeo. Mašina nas je uhvatila. Mi smo pristali.
I da vam veštica kaže još i ovo: posmatram, pišem i smejem se. Iza nevidljivog prostora imate moje iskreno žaljenje i podrugljiv osmeh samo zato što, kao inteligentna bića, pristajete dobrovoljno na izdržavanje zatvorske kazne u kućnim uslovima, bez da vam je neko sudio, presudio i stavio lisice.
Dok sedite tako spengani nevidljivim okovima, ja odoh na ručak sa prijateljima. Sliku svog obroka ostaviću sebično samo za uži krug ljudi sa kojima jedem, njihove fotografije neću okačiti na svoj profil i neću vam reći šta smo razgovarali. Trag o ovom događaju nikad se neće pojaviti na društvenim mrežama. Sutra ću sa živim ljudima ići u pravo pozorište i gledati prave pravcate ljude na daskama koje život znače u vreme kada budete izašli da biste život okačili na profil i potrošili dragoceno vreme na lažne predstave svojih svakodnevnica.
Koliko ste spremni i inteligentni da se osvestite?
Da li ste spremni da prevaziđete zamku u kojoj ste se nepažnjom našli?
Beogradska veštica - Maja Zelenović
Uto 14 Maj - 17:43
