Najviša građevina na svetu
Ajfelov toranj je visok 324 metra sa antenom, a 300 metara bez nje. U to vreme u pitanju je bila najviša građevina na svetu, a tek ju je 1930. godine pretekla Krajslerova zgrada u Njujorku.
Visina se menja u zavisnosti od godišnjih doba
Pošto je napravljen od kovanog gvožđa, toranj se širi kada je izložen letnjem suncu, zbog čega čitava struktura može da poraste za otprilike 17 santimetara.
Liftovi nisu bili u funkciji
Kada je otvoren za javnost 6. maja, liftovi nisu bili u funkciji. Tog dana kulu je posetilo oko 30 hiljada ljudi koji su morali da savladaju svojevrsnu prepreku od 1.710 stepenica kako bi se popeli na vrh. Liftovi su ušli u upotrebu 26. maja.
Parižani su ga isprva mrzeli
Tadašnje novinske redakcije primale su veliki broj pisama gnevnih građana koji su napominjali da se toranj nikako ne uklapa, a skup umetnika osporavao je ideju o izgradnji od samog starta. Postoji i priča da je poznati pisac Gi de Mopasan takođe mrzeo toranj, ali je u njemu ručao svakog dana. Kada su ga pitali zašto, odgovorio je da je to „jedino mesto u gradu odakle ne može da ga vidi”.
Trebalo je da traje samo 20 godina
Ipak, francuska vojska i vlada počeli su da ga koriste za radio komunikacije, kasnije telekomunikacije. Kada mu je dozvola istekla 1909. godine, grad Pariz je odlučio da ga zadrži.
Najposećeniji na svetu
Ajfelov toran je spade u najposećenije lokacije na svetu, barem kada je u pitanju lokacija gde se plaća ulaz. Toranj godišnje privuče gotovo sedam miliona ljudi, od kojih 75 odsto nisu Francuzi. Amerikanci čine 11,9 odsto svih posetilaca, a posle njih slede Britanci sa 7,5 odsto.
Preživeo je dosta toga
Prenosio je radio signale tokom Drugog svetskog rata, a u jednom trenutku je lift bio onesposobljen kako nacisti ne bi mogli da ga koriste. Preživeo je čak i požar na poslednjem spratu. Od terorističkih napada u Parizu u novembru 2015. godine ograde oko njega zamenjene su neprobojnim staklom kao mera bezbednosti.
Nije u jednoj boji
Kako ne bi bio pomalo dosadnjikav posmatračima, toranj je najtamniji pri vrhu, a kako se ide ka dnu preovlađuju malo svetlije nijanse.
Farba se na sedam godina
Za farbanje se koristi čak 60 tona boje, a nanosi se farba bez olova kako bi se predupredila pojava rđe. Za čitav proces potrebno je 18 meseci.
Postao je zlatan 1985. godine
Kada je izgrađen za potrebe Svetskog sajma bio je osvetljen sa deset hiljada gasnih lampi. Sadašnja prepoznatljiva zlatna boja seže iz 1985. godine kada je korišćeno 336 projektora sa natrijumskim sijalicama.
Svetionik na vrhu vidi se sa nekoliko kilometara
Prvi put svetionik je korišćen u novogodišnjoj noći 1999. godine, a od tada je lajt-šou postao prepoznatljivi znak Ajfelovog tornja. Svetionik pokreće automatski kompjuterski program, a dva svetlosna zraka mogu da se vide na udaljenosti od čak 80 kilometara.
Nije samo turistička atrakcija
Ajfelov toranj je bio dom novinarskoj redakciji, pošti, naučnim laboratorijama, pozorištu, a na samom dnu preko zime nalazi se klizalište.
Tajna soba Gustava Ajfela
Ajfel je imao mali apartman blizu vrha kule, a u njemu je dočekivao goste (među kojima je bio i Tomas Edison) i držao klavir. Danas posetioci mogu da vide lutke Ajfela i Edisona kroz mali prozor.