Rimska mitologija

Rimska mitologija je uglavnom preuzela mitove i legende od starih Grka i Etruščana, uz promjenu imena bogova. Glavni bogovi su Jupiter, Neptun i Pluton. Po rimskim bogovima su nazvani planeti. Međutim, stari Rimljani su nekim od svojih božanstava pridavali mnogo više pažnje od starih Grka, kao što su to Mars, Vesta i Vulkan.

* Saturn
* Jupiter
* Neptun
* Pluton
* Venera
* Minerva
* Vulkan
* Mars Ares
* Ceres
* Merkur
* Vesta
* Bacchus
* Apollo
* Dijana
* Prozerpina

Izvorni i preuzeti bogovi

Izvorni rimski bogovi su uglavnom bili vezani za različite aspekte života.

Zbog takve uloge, bilo ih je nevjerojatno mnogo. Najvažnije među njima Rimljani su nastavili štovati i nakon što su usvojili grčku kulturu i svoje najveće bogove poistovijetili sa grčkima. Međutim ovi bogovi su češće štovani u krugu porodice, gdje je otac bio neka vrsta svećenika, a rijetki su imali velika svetišta ili pak hramove kakve su imali oni poistovijećeni sa grčkima. Kako su Rimljani konstantno pokoravali nove teritorije tako su se sutretali sa lokalnim božanstvima koja bi, ukoliko su im se sviđali, preuzimali. Bogovi koje su preuzeli i nastavili štovati su:


Izvorno božanstvo Uloga Preuzeta božanstva Uloga i porijeklo

* Janus Bog vremena i obzora (nekoć vrhovni bog) Mitras *Bog rata i pobjede iz Perzije
* Fortuna Božica sreće Kibela Velika Majka iz Frigije
* Flora Božica proljeća i cvijeća Izida (Isis) Božica civilizacije iz Egipta
* Pomona Božica plodova, berbe i obilja Epona Božica konja iz Galije
* Belona Božica bitke i krvoprolića
* Roma Božica Rimskog Carstva
* Kvija Božica mira, spokoja i odmora
* Silvan Bog šuma
* Liber i Libera Božanstva poljodjelstva i vinogradarstva
* Kvirin Bog moći i vlasti, reinkarnacija Romula
* Lari Božanstva doma i okućnice
* Penati Božanstva obitelji, radosti i blagostanja
* Fides Božica zadane riječi i zakletve
* Honos Bog časti i slave
* Justicija Božica pravde
* Trojstvo zaštitnica djece
* Karmenta
* Eduka
* Potina Određuje im sudbinu Uči ih jesti i govoriti Uči ih piti i hodati

Rimska boginja Minerva

Kult Minerve

Staroitalsko božanstvo, rimska boginja, zaštitnica svih zanata i zanatlija, kasnije poistovećena sa Atenom.Postovana je u trijadi sa Jupiterom i Junonom, ali i posebno. Njen kult je prenesen u Rim zajedno sa velikom etrurskom trijadom (Iuppiter, Iuno, Minerva).Od davnina su je poštovali Falisci, naročito u gradu Falerijima.Kult te boginje prenesen je u Rim 241. g.pne, posle razaranja Falerija.Minervin kult uveden je u Rim usled naglog razvoja zanatstva.Prema shvatanjima širih narodnih masa, Minerva je isključvo boginja zanatlija i đaka. Zbog toga je i njen glavni praznik,

Kvinkvatri

prvenstveno svetkovina zanatlijskih udruženja i škola.Poštuju je: obućari, tkači, drvodelje, slikari, skulptori, učitelji, pesnici, lekari, igrači i svirači (trube i frule).Posvećeni su joj:

[You must be registered and logged in to see this image.]

1.Hram na Kapitolu, gde je poštovana uz Jupiter i Junonu.

2.Svetilište na Aventinu, gde je 19. maja svetkovan praznik Kvinkvatri

3.Hram podignut na Celju posvećen joj je posle razaranja Falerija, gde je boginja poštovanapod imenom Kapta

4. Hram na Eskvilinu podignut je u doba Republike, i to kao zaštitnici lekara pod imenom
Minerva Medica

5. Dva hrama, na Palatinu i na Nervinom forumu, posvetio joj je Domicijan koji je sebe proglasio njenim sinom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tek posle lektisternijuma, koji je priredjen 217.g.pne, Minerva je postepeno helenizovana, tj. primila je i funkcije boginje Atene.Pompej je toj helenizovanoj Minervi podigao hram na Marsovom polju.

Atributi

Obzirom da vodi ljude kroz rat njeni epiteti su pacifera (donosilac mira) i victrix.

Ikonografija

U likovnoj umetnosti Minerva je prikazivana po uzoru na boginju Atenu.Uglavnom nosi koplje ili štit, šlem i egida (zaštita). Ponekad drži malu figuru Viktorije ili orla.Česta je naročito na novcu Domicijana.
Kult Minerve kod nas
Poštovana je u samostalnom kultu i u kapitolskoj trijadi, uz Jupitera ili neko drugo vrhovno božanstvo.Minerva na predstavama drži koplje i štit, a na glavi joj je kaciga sa perijanicom. Obučena je u naborani hiton ihimation, a na grudima ima Gorgoneion sa krilima.Posveta je praćena sa
Sacrum, kao i kod većine rimskim božanstava.Dedikanti su Grci ili Orijentalci, jer je većina zanatlija bila poreklom odatle.Posvećene su joj dve are. Na njima ima epitete Augusta i Sancta

Prikazana je na ploči iz Šipova u Bosni, zajedno sa Jupiterom i Genijem. Prva s leve strane je Minerva, obučena u dugihiton sa egidom i kacigom s velikom perijanicom. Ispod leve ruke drži koplje, šaku je oslonila na štit, dok spuštenomdesnicom baca zrnevlje u plamen visokog tronožnog žrtvenika. Do nje stoji Jupiter, nag, od ramena mu se niz leđaspušta ogrtač. U spuštenoj desnoj ruci drži munju, a levom žezlo sa orlom. Do njega je Genij, bradat i nag, na nogamaoputa. Iz desne ruke lije tečnost na ukrašeni žrtvenik, na kome su prikazani prineseni plodovi.Minervin hram postojao je u Burnumu, što se vidi iz jednog natpisa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rimska boginja mudrosti i umetnosti, poistovecena sa grčkom Atenom. Ime joj možda sadrži isti koren kao i reč mens, "misao". Kult joj je bio raširen u Italiji, mada je samo u Rimu bila izrazito ratničke naravi. Tu je Minerva predstavljana s kacigom, štitom i oklopom. Posvećivan joj je i ratni plen.

Rimska boginja Venera

Venera je rođena iz mora, a nastala je iz testisa boga neba Cela, kad ga je kastrirao njegov sin Saturn. Venerin je muž ružni bog-kovač, Vulkan, a ljubavnici su joj Mars, Vulkanov pravi brat, Merkur i Bakus, Vulkanova polubraća. Vulkan je svoju majku Junonu privezao za zlatno prijestolje, a oslobodio ju je kad mu je Venera dana za ženu. Venera sa Marsom ima Kupida, Timora, Formida i Konkordiju. Venerin je sin i Eneja, praotac Rimljana. Jedan njezin epitet, Venus Urania, pokazuje kako je ona i nebeska božica, jer je Uran grčki Celov pandan. Venera je Bakusu rodila Mutinusa Mutunusa. Kad god Venera spava sa Marsom, Vulkan se ljuti i nastaju erupcije Etne.

Venera iz Vile Kampo Iemini

Rimska mermerna statua Kapitolske Venere, iskopana u srednjoj Italiji 1792. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rađanje Venere Sandro Botičeli, 1486.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Venera (lat. Venus, grč. Aphrodite) - rimska boginja lepote i ljubavi.

Mitologija

U početku, Venera je bila boginja proleća i tek probuđene prirode, ali se pod velikim uticajem grčke Afrodite u južnim delovima Italije i na Siciliji, pretvorila u boginju ljubavi i lepote.

Za razliku od Afrodite Venerin otac je bio bog neba Celus, a posebno poštovanje Venera je imala u doba vladavine Cezara i Avgusta, jer su oni smatrani direktnim potomcima Venere .

O Veneri

Veneri u čast na Forumu joj je bio podignut hram koga joj je posvetio Cezar kao „Veneri Roditeljki“, i to posle bitke kod Farsala, 48. godine pre nove ere.

Venera je, zajedno sa boginjom Romom imala zajednički hram nedaleko od Koloseuma. To je bio najveći hram antičkog Rima - dvostruki hram pod jednim krovom (110h53 metra). Hram je podigao car Hadrijan 121. godine pre nove ere, a na njegovim ostacima je u 12. veku sagrađen hram Santa Francesca Romana, sa čuvenim zvonikom.

Slike i statue Venere

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pluton

Rad nepoznatog umjetnika oko 1700.: Pluton otima Prozerpinu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pluton je rimski bog podzemlja. U grčkoj mitologiji mu je jednak Had.

Etimologija

Caravaggio: Jupiter, Neptun i Pluton. Braća su prikazana sa svetim životinjma i simbolima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pluton znači "bogat", a dolazi od grčke riječi ploutos – "bogatstvo". Grci su Hada također zvali Pluton, a Rimljani su poslije preuzeli to ime za svog boga. U grčkom jeziku, Pluton se piše Πλούτων (Ploutōn). Plutonovo ime je povezano i sa grčkim podzemnim bogom Plutosom, koji je sin Hada i Perzefone. Od Plutonovog ili Plutosovog imena potječe riječ plutokracija. Druga Plutonova imena - Pluto, Dis Pater i Ojbulej. Po njemu je nazvana jedna patuljasta planeta.

Opis

Pluton je sin Ops i Saturna, brat Veste, Junone, Cerere, Jupitera i Neptuna, unuk Cela i Terre. On je stariji od svoje braće, ali mlađi od sestara. Saturn je progutao svako svoje dijete, osim Jupitera, kojeg je Ops skrila. Kad je Jupiter postao kralj, zavladao je nebom; Neptun je dobio more, a Pluton podzemlje. Braća su Cereri dali površinu Zemlje za vlast. Pluton je vladar podzemlja, koje se zove Had, kao i u grčkoj mitologiji. Njemu dolaze duše mrtvaca. Prikazivan je uz psa Kerbera, sa štapom i sa kacigom koja ga čini nevidljivim (ovi su atributi direktno prenijeti iz grčke mitologije).

Otmica Prozerpine


[You must be registered and logged in to see this image.]

Jupiter je oženio Junonu, a Neptun Salaciju. Niti jedna božica nije htjela Plutona za muža. Venera, božica ljepote i ljubavi, htjela je donijeti ljubav Plutonu. Poslala je svog sina Amora da ispali čarobnu strijelu ljubavi prema Plutonu. Pluton je pogođen i zaljubio se u svoju nećakinju Prozerpinu, Jupiterovu i Cererinu kćer. Prozerpina je bila na Siciliji, na ostrvu koje je njezina majka jako voljela. Igrala se sa nimfama i brala cvijeće. Iz vulkana Etna došao je Pluton i odveo ju u podzemlje. Prozerpina je postala kraljica podzemlja. Cerera je prošla cijelu Zemlju tražeći svoju kćer. Bila je vrlo tužna te je zaboravila na usjeve i plodove, pa je priroda opustjela. Odbila se vratiti na planinu Olimp. Hodala je Zemljom stvarajući pustinju. Jupiter je bio zabrinut za svoju sestru Cereru i svoju kćer Prozerpinu pa je poslao Merkura, svog sina, da nađe Prozerpinu kod Plutona. Pluton je odbio pustiti svoju ženu, tvrdeći da je ona njegova i zato što je pojela zrnje šipka. Ali postignut je dogovor - Prozerpina će ostati 6 mjeseci kod njega, ostatak godine kod majke. To je dovelo do smjene godišnjih doba.

Neptun

Neptun (lat. Neptūnus) je bog vode i mora u rimskoj mitologiji. On je identičan Posejdonu, grčkom bogu. Rimsko shvaćanje Neptuna se temelji na etrušćanskoj mitologiji, gdje je bog mora Nethuns. U ranijim je vremenima Neptun bio znan kao Portunes ili Fortunes. Po Neptunu ime nosi planeta Neptun i hemijski element neptunijum.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Opis Neptuna i pojavljivanje u mitovima

Neptun je bog mora i riba. Sin je Ops i Saturna, koji su vladali svijetom prije nego što ih je svrgnuo Jupiter. On je sa svojim sestrama Junonom, Vestom i Cererom, te sa braćom Neptunom i Plutonom, podijelio vlast nad svijetom. Neptun je dobio sva mora, a Pluton podzemlje. Neptun je preuzet iz grčke mitologije, ali je možda bio izvorni italski bog mora. Njegova je žena Salacia, božica mora, a sin im je Triton. Neptunov je predak Okean, bog okeana. Za razliku od Okeana, Neptun je i bog slatke vode. U Vergilijevoj Eneidi Neptun je uvrijeđen i nije na strani Trojanaca. Ali ipak im je pomogao kad je Junona u prvom pjevanju htjela uništiti trojansku flotu. No, glavni je razlog bio taj što se Junona umiješala u njegovo područje. Štitio je Eneju dok je bježao iz Troje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kult

Neptun je i bog konja, kao i grčki Posejdon, a epitet mu je zato Neptune Equester, zaštitnik konjskih utrka. Njegov je festival Neptunalia, a slavio se 23. jula. Neptun je imao dva hrama u Rimu. Prvi je bio blizu Circus Flaminusa, drugi je posvećen i Agripi.

Umjetnost

Neptun je prisutan svugdje u umjetnosti: na vazama, slikama. U mnogim se gradovima nalaze Neptunovi kipovi koji ga prikazuju s trozubom. Oko njega su i mnogobrojni tritoni te Salacia, morska nimfa. Neptunove fontane krase mnoge trgove, a Neptun je prikazan gol, sa trozubom i bradom, a ponekad i krunom na glavi. Ovaj izbor izgleda fontane je takav zato što je Neptun bog slatke i slane vode.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aurora

[You must be registered and logged in to see this image.]

druga imena ............. Aurore (francuska riječ za "zoru")

opis ............. božica zore i jutra

roditelji ........... Titanida i Hiperion

djeca.......... Anemoi - vjetrovi i zvijezde

grčki pandan........... Eja

Aurora je rimska božica zore i jutra. Slična je grčkoj božici zore Eji. Njeno ime znači "zora". Po njoj se naziva i polarna svjetlost.

Aurora je zora, njena personifikacija, odjevena u haljinu od šafrana. Vergilije je spominje kao božicu neba. Svako jutro, Aurora izlazi iz okeana, leti preko neba i najavljuje izlazak Sunca. Prema Ovidiju, ona je kćer Titana Hiperiona. Njena djeca su vjetrovi i zvijezde, brat joj je Sunce – Sol, a sestra Mjesec – Luna. Aurora se pojavljuje u poeziji sa svojim ljubavnikom. To je bio trojanski knez Titon. Bio je smrtnik te je trebao umrijeti. Aurora je željela biti njegova ljubavnica zauvijek, pa je pitala Jupitera, gromovnika, vrhovnog boga, da učini Titona božanstvom. Jupiter je Titonu dao besmrtnost, ali ne i mladost, pa se pretvorio u skakavca.

Saturn

[You must be registered and logged in to see this image.]

Saturn (latinski: Saturnus) je jedan od glavnih rimskih bogova, bog poljoprivrede i žetve. U srednjem vijeku je poznat kao rimski bog poljoprivrede, pravde i jakosti, a drži srp u svojoj lijevoj ruci i snop pšenice u desnoj. On je identificiran u Grčkoj sa grčkim božanstvom Kronom i mitovi o ovim bogovima su obično pomiješani.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Astrološki znak boga i planete Saturna

Saturn je sin Oca Neba Cela i njegove žene Terre, Majke Zemlje. Njihov je najmlađi sin Titan. Saturn je kastrirao svog oca kako bi zavladao svemirom. Njegove je testise bacio u more – iz njih je nastala Venera, najljepša božica. Saturn se oženio Ops i nastalo je zlatno doba. Tako je Saturn, iako je kastrirao Cela kad je htio spavati sa Terrom, postao dobri bog. Saturn je zaštitnik polja i žetve. Saturnu je Ops rodila Vestu, Cereru, Junonu, Plutona i Neptuna, a Saturn ih je sve progutao. Kad je Ops rodila Jupitera, sakrila ga je. Kad je Jupiter odrastao, kastrirao je Saturna, osvećujući svog oca. Oženio se Cererom, a poslije i Junonom. Postao je novi vladar svijeta. Prije nego što je uspio uhvatiti Saturna, Jupiter ga je morao potražiti jer je Saturn pobjegao u Rim. Zbog toga što je Saturn učinio strašno djelo kastriravši svog oca, smatra se zlim, iako je vladar zlatnog doba i žetve. U vrijeme tog doba, ljudi su sve činili ispravno, nisu griješili, a nije bilo ni smrti. Danas se planeta Saturn, nazvana po drevnom bogu, smatra kod astrologa zlom. Znak Saturna na nebu je i zviježđe Jarac.

Порекло месеци у римској години

Jулије Цезар је реформисао календар у својству врховног свештеника и уз помоћ александријског математичара Созигена – наредио је да се 46. година п.н.е. продужи за 67 дана. Шта је претходило овој славној реформи и колико је од ње остало данас?




Римљани су познавали “календар”, али су га означавали термином fasti. То је у суштини био сакрални календар у коме су посебно означавани дани, утврђени од стране свештеника, у којима су највиши магистрати (конзули, претори) могли обављати јавне активности везане за организацију правосуђа (dies fasti), дани када су могле бити сазиване скупштине (dies comitiales), дани када се обележавао тренутак посвећења појединих светилишта и храмова (dies natalis), као и дани за одмор и светковине (dies feriae).

Патрицији су овај календар дуго држали у тајности, све док га, према легенди, у време славног цензора и првосвештеника Апија Клаудија „Слепог“ (око 300. п.н.е.), није објавио његов писар Гнеј Флавије. Термин fasti биће замењен тек много касније новолатинском кованицом calendarium (kalendarium), насталом од назива за први дан у месецу (Kalendae).

Мртви месеци

Најстарији римски календар, који се приписује Ромулу, обухватао је само десет месеци важних за обављање пољопривредних радова (укупно 304 дана). Година је почињала мартом и окончавала се децембром, тако да је постојало међувреме током зиме које се није рачунало. Ти „мртви“ месеци се нису узимали у обзир ни код неких других земљорадничких народа са севера, од којих је вероватно такво рачунање времена и преузето. Они су зимске месеце игнорисали јер је природа (земља) која их је хранила тада мировала, и сматрали су да ти дани не доносе срећу. Касније су додати Ianuarius и Februarius, што се приписује Нуми Помпилију, Ромуловом наследнику.

Година се тада завршавала протеком месеца фебруара, с тим што је периодично (сваке друге године) уметан додатни месец (од 22 или 23 дана), називан „преступни“ или „интеркаларни“ (од intercalare – уметнути). То је било неопходно јер је календар био лунарни, заснован на месечевим менама (као и многи други древни календари), па календарских дванаест месеци нису одговарали соларној години. Сви месеци су имали по 29 дана, а њих четири (Martius, Maius, Quintilis, October) имали су по 31 дан, а Februarius 28 дана, тако да је година имала укупно 355 дана.

Митолошки називи



Називи првих шест месеци у години везани су за римску митологију: јануар носи име бога са два лица Јануса, Februalia су свечаности очишћења по којима је назван фебруар, бог рата Марс је дао назив месецу Марту, а Apriliis је појам везан за бујање вегетације, када се земља отвара (aperire – отворити). Месецу мају име је дала Maia (Маја), древна староиталска богиња природе, плодне земље и биљака, којој је Вулканов свештеник жртвовао свињу на мајске Календе (тј. почетком тог месеца), док је Iuno (Јунона) богиња неба и жена Јупитера, своје име дала јуну. Преостали месеци означавани су редним бројевима („пети“, „шести“, „седми“, итд), али према првобитном редоследу у којем је година започињала месецом мартом. Тада копне снегови, крећу дужи дани и Римљани уз призивање бога Марса отпочињу са својим војним кампањама, које се продужавају све до следеће зиме.

Тек ће крајем републике (после 153. године п.н.е.) Римљани увести рачунање календарске годину од 1. јануара. Додуше, и даље ће се задржати ранији називи за месеце, тако да је, на пример, новембар (=„девети“) тада постао једанаести, а децембар (=„десети“) дванаести месец у години. Временом су месеци Quintilis и Sextilis названи Iulius (у част Јулија Цезара) и Augustus (у част Октавијана Августа)

Реформа Јулија Цезара

[You must be registered and logged in to see this image.]

Међутим, произвољним уметањем или изостављањем дана у месецу, често су се вршиле разне политичке манипулације (нпр. скраћивањем или продужавањем магистратских службених година), па је у рачунању времена дошло до потпуне збрке, поготово када је официјелни календар крајем републике био око три месеца испред соларног. Отуда су неке религијске светковине, које су, на пример, по званичном календару биле предвиђене да се одржавају у касно пролеће, сада падале много раније, у касну зиму.

Да би се окончала ова конфузија, Јулије Цезар је у својству врховног свештеника (pontifex maximus), и уз помоћ александријског математичара Созигена, реформисао календар на тај начин што је наредио да се 46. години п.н.е. придода 67 дана између новембра и децембра, чиме је продужио ту годину изузетно на 445 дана. Од следеће године (45. п.н.е.), уместо лунарног почео је да се примењује соларни календар, који је преузет из Египта и прилагођен римском рачунању тиме што је у краће месеце уметнут неопходан број дана да би укупни збир био 355. Тиме је настао тзв. јулијански календар који се уз мање измене одржао све до 1582. године, када је папа Гргур XIII увео нови начин рачунања, тзв. грегоријански календар.

Зато када, после “мондијалистичке”, славимо “српску” Нову годину, ми се на неки начин враћамо римској традицији, и рачунању времена које је успоставио Цезар – јулијанском календару, који се од грегоријанског разликује 14 дана. Древни календар још увек поштују Српска, Руска и Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и монаси Свете Горе.


b92

Вулкан (лат. Vulcanus, грч. Ήφαιστος) је био римски бог ватре и њене разорне моћи.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Diego Velasquez, The Forge of Vulcan

Вулкан је био бог ватре и наковња код Грка и Римљана, син Зевса, (Јупитера) и Хере (Јуноне). Мајка (Хера) га је, јер се родио ружан и наказан, бацила са врха Олимпа. Павши на острво Лемнос, остао је хром. Створио је под Етном ковачницу и у њој радио с Киклопима, или на самом Олимпу (Илијада, 18) где је исковао оружје за Ахила.

Римљани нису заборавили његову првобитну функцију, ни када су га скроз изједначили са грчким Хефестом. Његовим оцем су сматрали бога неба Целуса - грчки Уран, а према таквим тумачењима, био је као и Хефест, ковач и човек који је правио оружје - оружар. Као ковачу, Вулкану су у послу помагали једнооки дивови - Киклопи.

У том његовом новом послу, римљани су га називали Малицибер или Укротитељ огња, Онај који топи, а и поштовали су га као и заштитника од свих врста пожара. Жртвеници и храмови у његову част су смештани у близини вулкана Етна на острву Сицилији или на Липарским острвима.

Вулканов култ је био веома истакнут у Риму, па је на крају Форума, под Капитолом, исклесан у стени, Вулкан имао свој жртвеник - Вулканал, а у његову част, сваког 23. августа одржаване су свечаности Вулканалије, које су биле спојене са циркуским приредбама.

Остаци овог храма су и данас видљиви на Форуму - недалеко од славолука Септимија Севера

У Вулканову част, после победничких битака, спаљивано је оружје непријатеља, а жртвоване су му и живе рибе, које су биле симбол непријатељских ватри.

[You must be registered and logged in to see this image.]

François Boucher:
Vulkan predaje Veneri oružje za Eneju,
Vulkanova kovačnica

Kad se Vulkan poistovjetio sa Hefestom iz grčke mitologije, postao je umjetnik, proizvođač oružja, oruđa, željeza i nakita. Kad su se Jupiter i Junona vjenčali, Junona je rodila lijepog boga rata, Marsa. Poslije je rodila Vulkana, koji je trebao biti poprilično lijep zbog svojih roditelja, ali je Vulkan kao beba rođen vrlo ružan sa crvenim licem, pa ga se Junona sramila. Bacila ga je na Zemlju, na obalu mora, gdje su ga našle morske nimfe, ili odmah u more, gdje ga pronašle morska božica Tetida i nimfa Eurinoma. Njegove su se noge slomile. Tetida ga je odgojila kao svog sina. Kad je postao dječak, imao je sretno djetinjstvo, a igrao se biserima i morskim kamenjem, dok su mu društvo pravile Tetida i njezine morske životinje. Kasnije, kao mladić, izašao je na površinu i našao izgoreno drvo, koje ga je fasciniralo. Tako je postao bog vatre. Kad se vratio u more, rekao je to Tetidi i našao pećinu u kojoj nije bilo vode, te u njoj počeo kovati vrlo lijepe ukrase od zlata i srebra, ali i oružje od željeza. Ipak, Vulkan je ostao hrom te se brzo umarao. Jednog dana je Junona pozvala sve božice na zabavu na planini Olimp, kako bi svima pokazala svoje ukrase i haljinu. Vulkan je Tetidi napravio lijep ukras – ogrlicu od srebra i safira, a ljepša je od svih Junonih ukrasa. Junona je bila ljubomorna na Tetidin ukras, pa se razbjesnila. Tetida ju je odvela u pećinu i pokazala Vulkana. Junona se tad smirila i zahtijevala da joj vrati sina, ali Tetida to nije dopustila, niti je Vulkan to htio. Ostao je u pećini. Svojoj je majci pak napravio prelijepo zlatno prijestolje koje je ona dobila i sjela na njega, ali se više nije mogla dići. Nije mogla spavati, rastegnuti se, jesti i piti. Jupiter se zabrinuo za svoju ženu i naredio Vulkanu neka se vrati. Vulkanu je obećana Venera za ženu, božica ljubavi. Vulkan se oženio Venerom, koja mu je rodila Amora. Svoju kovačnicu je podigao u vulkanu Etna, na Siciliji. Tamo izrađuje munje za svog oca. Venera ponekad odlazi spavati sa svojim ljubavnikom Marsom, a tada se Vulkan ljuti i nastaju vulkanske erupcije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Andrea Mantegno:
Parnas, Vulkan sa crvenim plaštom

Купидон

[You must be registered and logged in to see this image.]

Купидон (лат. cupido) је био бог еротске љубави код старих Римљана. Називан је још и Амор, а сличан је Еросу из грчке митологије. Замишљан је као крилати дечак који прати Венеру или Викторију, а представљан је са са златним тоболцем, луком и стрелама. Ове стреле побуђивале су жељу.
Порекло Купидона се разликује у различитим изворима. Само Цицерон помиње три могућа порекла: да је он син Меркура и Дијане, потом Меркура и Венере, али и Марса и Венере. Платон помиње две од тих опција, док је Ерос у грчкој митологији најчешће помињан као син Хаоса, односно да је из њега настао.
Повезивањем различитих митова, Апулеј је у II веку п.н.е. направио чувену причу о љубави Купидона и Психе.

Амор и Психа, по грчкој митологији Ерос и Психа, важе за једну од најлепших љубавних прича света, попут Ромеа и Јулије или Тристана и Исолде. У старија времена доста популарна у новије време често, нажалост, заборављена, а многи је и не познају.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Прича казује да су у једном граду живели краљ и краљица и да су имали три ћерке. Док су две старије нашле мужеве из краљевских домова, најмлађа, чија се лепота није могла исказати речима, остала је неудата. Са свих страна стизали су људи да јој се диве, па се ускоро светом пронео глас да је рођена нова Афродита - Венера.
Нико више није одавао почаст правој Венери, њена светилишта запустела су, а прекомерно дивљење једној смртници прелило је чашу и изазвало страшан гнев богиње. Она, Афродита Венера, небесна, мати природе, држитељка васионе, богиња љубави и све лепоте, да дели почаст и дивљење са једном смртницом? Да ли је Парис њој забадава признао награду лепоте због које је вођен тројански рат? Немогуће! Хулитељка је морала да се казни. Да би се осветила, Венера је позвала свог сина Амора, бога заљубљености, којег је родила са богом рата, и заклела га да пронађе најгорег и најнедостојнијег човека и да у срцу прелепе Психе распламса луду љубав према њему. Што Венера није знала, Амор се заљубио у прелепу али усамљену Психу. "Рани девојку са најжешћом љубави к најнижем човеку од човека, коме је судбина покрала сву част, имање и здравље, који је толико одбачен да се на целој земљи нема наћи једнак њему у беди!" Тако је говорила богиња, и тако је требало да се деси.
У међувремену Психини родитељи били су очајни, јер је ниједан од смртника није запросио. Док су њене сестре живеле у срећном браку, Психа је мрзела своју лепоту и оплакивала сопствену судбину. Ништа није марила што су јој се људи дивили, била је усамљена. Отац несрећне девојке, претпоставивши да његову кћер мрзе богови, затражио је савет од пророчишта у граду Милету. Аполон, бог светлости, уметности и знања, наложио је да се девојка опреми за свадбу и одведе на стену високе планине. Такође, рекао му је да за зета не очекује смртника, већ страшно чудовиште. Када је освануо дан Психиног венчања, тужна поворка кренула је пут планине. Родитељи су је оставили на ћувику, а сватовске буктиње угашене су сузама.

Док је Психа дрхтала од страха, благи дах западног ветра, Зефира, нежно ју је пренео преко планинских врлети у долину пуну цвећа. Психа је заспала на постељи од меке росне траве, а када се пробудила, пред собом је угледала предивни рај, а на зеленој обали једног кристалног студенца једну палату, са стубовима и зидовима од сребра и злата, са мозаицима од драгих камења - само један чаробњак или бог могао је створити такву дивоту. Свуда превелико богатство где је око погледало, а нигде брава, ни чувар, па ни капија. Палата је била пуста, мислила је Психа, све док тихи гласови нису јој говорили: "Како можеш, о владарко, дуго и са чуђењем да посматраш ове дивоте, кад су твоје? Иди у спаваћу салу, одмори се или се купај! Свака угодност и трпеза чекају једино твоју жељу." Тако су говорили невидљиви духови. Када је пало вече, легла је у постељу и осетила присуство невидљивог супруга, који је ишчезао пре сунчевог изласка, тако да га никад није видела. Дању би била сама у предивној палати и са невидљивим духовима који би са њом разговарали.

Психини родитељи и сестре туговали су, а временом и она је почела да пати за својима, те је једне ноћи изнудила од свог мужа да јој доведе сестрице у посету. Невидљиви супруг изашао је у сусрет њеним жељама, под условом да се не поведе за кобним саветима својих сестара и да се не распитује о лику свог мужа. У противном следила би казна да га никада више после тога неће видети, јер смртницима није било дозвољено да гледају богове. "Вољена Психа, моја слатка жена! Једна судбина од душмана прети ти велику опасност. Али држи се мог упозорења, и њој је предупређено", говорио јој је супруг.

Зефир је довео сестре, којима се због свега што су виделе у срцима родила завист. Психа им није ништа рекла, али сестре нису мировале, јер су по сваку цену желеле да јој униште срећу. Ускоро им се за то пружила прилика. Наиме, будући у благословеном стању, Психа је поверовала причама својих злих и завидних сестара да ће родити чудовиште из везе са змајем. Штавише, оне су читаву причу нафиловале тиме да ће њу и дете страшни змај прождрати одмах по рођењу. Савет је гласио да у постељу понесе уљану светиљку и нож, како би се уверила у страхоту свог мужа и одмах потом га усмртила.

Поверовавши у приче, Психа је пре починка понела са собом лампу, и угледавши лик супруга схватила да крај ње лежи најдивније биће, сам Ерос, то јест Амор. Заљубивши се у том тренутку бесмртно Психа није приметила, како су из светиљке пале пар капи врелог уља на Аморово тело. Амор се пренуо из сна, и кад је схватио да је његова жена погазила реч решио је да је напусти. Са болним лицем полети. Психа скочи и ухвати се за њега, све док је не ода снага и она падне. Амор то није могао више да гледа и слети говорећи: "Гле, шта си урадила. Ја сам наредбу моје мајке ставио назад и уместо тебе да по њеној вољи вежем за најнижег од човека, ја сам постао твој љубавник. И још горе! Ја красни стрелац себе сам погодио својом стрелом и тебе учинио својом женом. И то све да би мислила како сам чудовиште и са ножем да ми одсечеш главу, из које те ове очи овако љубазно гледају? Колико сам те пута упозорио? Твоје одличне саветодаваоце (сестре) имају одмах да ми испаштају за њихову срамну наставу. Тебе нека казни моје проклетство!" Рече и нестане.

Психа је пала у највеће очајање које се може замислити. Тада су почела Психина лутања која су се после много перипетија ипак срећно завршила, па с тога овај мит има алегоријско значење лутања људске душе, која преко патњи и искушења долази до највиших сфера и постаје бесмртна. У њеном очајању скочила је прво у реку да се убије, ова је прими нежно и однесе на цвећарну обалу. Тамо је седео стари, козоногати и длакави Пан, бог чобана и животиња. Овај, у све добро упућен, позвао је несрећницу себи. Тешио је и позвао је на стрпљење. Све ће доћи у ред.

Психа је напустила долину и дошла у град где су јој живеле сестре. Испричала им је све што се десило, али са измењеним крајем. По њему је Амор задње рекао да њене сестре заузму њено место. Сестре нису дуго чекале и одмах су кренуле к стени високе планине. Стигавши на врх планине чуше Амора да их зове. У вери да ће их западни ветар Зефир прихватити, скочиле су са планине и погинуле. Освета је била задовољена.

Док је Психа лутала по свету да нађе Амора, Амор је био болестан на постељи у палати своје мајке. Његово раме, где су пале вреле капи са светиљке, је болело. Један галеб је дознао, одлетео Афродити Венери и њој све испричао. Пребацио јој је како свету владају разврат и порок, док она ужива у купању а син јој Амор проводи време са неком конкубином. Тако је говорио галеб и оцрњавао Амора код његове мајке. Кад је Венера сазнала да је Психа та наводна конкубина, лепотица је буквално експлодирала. Појурила је дому где је нашла сина у описаном стању, рањеног од љубави. Сав свој гнев бацила је на сина, назвала га једним непослушним лењивцем. Толико је била љута да је у помоћ позвала њену стару непријатељицу, Уздржаност. Да се Уздржаност прими њеног сина, да га кара, испразни његов тоболац, отупи стреле и пресече жилу на његовом луку. У међувремену Венера је размишљала како да се освети Психи. Кренула је у потрази за њом. Меркур или Хермес, бог вести, објавио је свуда по свету да ће привући сву казну богова ко буде помагао Психи, супротно ко би ухватио и предао Психу добио би велику награду. Психа је тражила спас код других богова, али ови, плашећи се љутине Венере, нису хтели да је приме. Није више могла да трпи и одлучила је да се преда Венери и њеном гневу. Пре него што је стигла до храма љубави ухватили су је мушкарчине, беземљаши, који су је тукли и мучили и за косу вучећи предали је Венери.

Након што се једно време иживљавала над Психи те се смирила, Венера је за Психу одредила три задатка, свака за себе немогућа. Као прво требала је да расподели гомилу јечма, пшенице, просе, мака, грашка и пасуља. Уз помоћ мрава који су се сажалили на њу, Психа је испунила први задатак. Мада је Венера била сигурна да Психа не би успела без помоћи,али шта је могла да учини?

Као друго Психа је требала да донесе пахуљицу крзна од оваца златног руна , што нису успевали ни највећи јунаци. Психа је била разочарена, хтела је да се баци у реку. Ова је опоменула и дала савет. Овце златног руна су данима зловољне и убијају сваког смртника који им се приближи, али увече су уморне. Када крену к реци да поју, на жбуњима остане понешто крзна. То крзно Психа да скупи и однесе Венери. Психа је успела да испуни и други задатак, на незадовољство Венере, разуме се.

Као треће Венера је затражила да јој Психа донесе воду из реке Стикса, која тече у подземљу и коју чува један змај, да ни сами богови нису смели да приступе том извору. Психа је опет пала у очајање. Овога пута помогао јој је орао врховног бога Јупитера или Зевса. Једном је Амор помогао Зевсу, сад му се Зевс реванширао а да Амор није ни знао. И тако је Психа успела да испуни и трећи задатак.

Али Венерин гнев нимало се није смирио. Имала је још једну "молбу". Замолила је Психу да сиђе у ад, у царство мртвих, код Просерпине или Персефоне, супруге бога мртвих, и донесе кутију лепоте која је Венери требала да наводно излечи рањеног Амора. Један опак план Венере, што мало наивна Психа није знала. Психа је одмах пристала, и уз добронамерне савете сишла је у ад, узела кутију и поново напустила царство мртвих. Али из чежње к мужу и радозналости Психа је отворила кутију Просерпине и одмах пала мртва.

У међувремену Амор се опоравио и успео да побегне из притвора који му је наместила мајка. Доспео је до Психе коју је даље волео, прекинуо њен сан и уз пољубац пробудио је своју драгу.

Психа је кренула к Венери, Амор к Зевсу. Врховни бог није могао да се одбрани Аморовог шарма. Као казну за непристојно понашање његове мајке, али и због сопствених шала да им једном буде крај (и сам Зевс био је више пута жртва Аморових стрела), Амор је морао да се жени. Али за помиловање, Психа је била изабрана да веже необузданог Амора. Пред сабором богова Амор и Психа су венчани. Психа је добила бесмртност и примљена на небеса.

Један "happy end" какав лепши не би могао да буде. Један мали додатак да буде дозвољен. Дете које је Психа носила под срцем беше девојчица. У језицима смртника добила је име Волуптас, што значи весеље и задовољство, али и наслада или сладострашће.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Aмор и Психа

Мит о стварању Рима


Весталска девица, Реја Силвија, била је силована и наводно од стране Марса. Весталске девице биране су између 6 и 10 година, да би 30 година затим служиле богињи Вести. Морале су остати девице, а сваки би се прекршај окрутно кажњавао, тако што би жену закопали живу. Весталке су се смеле удавати тек након 30 година служења Вести. Силвија је родила близанце који су бачени у кошари низ реку Тибер, али близанци су испливали близу пећине Луперцал, где су живели вукови. Децу је пронашла вучица и подојила их својим млеком, а децу је потом пронашао пастир Фаустул и однео их својој жени Аки да их негује. Када су Ромул и Рем одрасли, они су основали град Рим на оном месту где је њихова кошара испливала. Рем се ругаше Ромулу што је успео прескочити неки полуизграђени зид и Ромул га уби рекавши „тако ће умрети свако ко буде прешао моје зидове“. Ромул тад утврди брег Палатин. Говорило се за Ромула да је на тајанствен начин отишао са Земље и постао Бог под именом Квирина.
Постоји и мит (који је написао Вергилије) о путовању Енеје у Италију и оснивању градова који ће бити кључни у даљем развијању Рима.

Једном се Јупитер и Меркур преруше у путнике и путоваше Фригијом у Малој Азији. Ова два бога желеше да преспавају код неког у кући, али нико не желеше да их прими. Једино два сиромашна старца примише ова 2 путника у кућу. Иако су били сиромашни они гостима угађаше и даваше им све што су имали. Када су сели за сто, сваки пут када би старци наточили вино из пехара, он би се сам допунио. Када старци хтедоше заклати гуску гостима, Јупитер и Меркур им рекоше ко су и рекоше им да није потребно заклати гуску. Тада, они изазваше поплаву која је потопила све куће осим колибе 2 старца која се преобразила у храм од мрамора. Тада Јупитер упита старце за 2 жеље, а они му рекоше да хоће да буду свештеници у храму и да, кад дође време за умрети, умру у истом тренутку. Јупитер им то и учини. Када им је дошао крај претворили су се у два стабла која и данас тамо расту једно крај другог.