Orden časti u Životinjskom carstvu

Orden časti u Životinjskom carstvu


Odlikovanje za hrabre životinje "Dickin medal" je ustanovljeno 1943. godine od strane engleskinje Marije Elizabet Dikin [Maria Elizabeth Dickin] koja je bila i osnivač jednog od prvih dobrotvornih organizacija za pomoć životinjama PDSA - 'People's Dispensary for Sick Animals of the Poor' ili u prevodu "Dispanzer za bolesne životinje siromašnih vlasnika".

Za vreme Prvog svetskog rata Marija je pokušavala da poboljša veoma teške uslove života domaćih životinja u Vajtčapel okrugu Lodona. Njena želja je bila da otvori veterinarsku kliniku u kojoj bi stanovnici istočnog Londona mogli da besplatno leče svoje bolesne i povređene životinje.

Pozitivna energija koju je imala na pretek je vrlo brzo naišla na otpor sa raznih strana, od ljudi i organizacija od kojih je tražila pomoć i sredstva za početak. Zvanične veterinarske institucije su u početku osećale pretnju za svoj status ali je nakon izvesnog vremena ipak preovladao razum.

Uprkos velikim poteškoćama, 17. novembra 1917. godine otvoren je PDSA. Ispred slabo osvetljenog ulaza u zgradu u kojoj se nalazio veterinarski dispanzer stajala je tabla sa natpisom:

Dovedite svoje bolesne životinje,
Ne dopustite da pate,
Lečimo sve životinje,
Lečenje besplatno.

Nakon prvobitne neverice i nepoverenja, lokalno stanovništvo je vrlo brzo preplavilo dobrotvornu kliniku. Navala je bila tolika da je policija morala da reguliše red a sama ambulanta je primala preko 100 životinja dnevno.

U narednim godinama, Marija i njeni saradnici su proširili svoju pionirsku delatnost na celu teritoriju Engleske upotrebom pokretnih veterinarskih ambulanti za konje i druge životinje. Do 1923. godine o celoj Engleskoj otvoreno je čak 16 PDSA dobrotvornih dispanzera za životinje a po prvi put je konstruisana i motorna veterinarska ambulanta.

1928. godine Marija je otvorila "Životinjski sanatorijum" u Ilfordu [Animal sanatorium, Ilford] koji je služio i kao centar za obuku novih stručnjaka a predstavljao je i prvu instituciju ove vrste u Evropi. Iste godine je otvoren i prvi prekomorski dispanzer u Tanđžiru, u Maroku.

Neumorni duh ove izuzetne žene nije se zaustavljao ni na tome - do 1935. otvorila je 5 PDSA bolnica, 71 dispanzer i oformila 11 motorizovanih kočija-ambulanti. U istom periodu otvorene su ambulante u Ekiptu i Grčkoj a u godinama koje su usledile i u Južnoj Africi i Palestini.


No vratimo se medalji za hrabrost radi koje je tekst koji sada čitate i nastao. Svesna činjenice da su životinje u ratnim uslovima često igrale veoma važnu ulogu, Marija Dikin je ustanovila medaljiu za hrabrost koja se dodeljivala životinjama u aktivnoj vojnoj službi ili u civilnoj odbrani.

Ovo je medalja koju u Engleskoj smatraju ekvivalentom Viktorijinom krstu, koji je inače orden najvišeg ranga za ljudsku hrabrost koji se može dodeliti u Ujedinjenom kraljevstvu i celom Komonveltu. Dodeljuje se isključivo na zvaničan predlog i bila je dodeljena čak 54 puta u periodu od 1943 i 1949 godine. Dobitnici su 32 goluba pismonoše, 18 pasa, tri konja i jedna mačka.

U oktobru 2000. kanadski pas Gander posthumno je odlikovan za pokazanu hrabrost u odbrani Hong Konga 1941. godine. Od 1949. do danas svih pet dodeljenih Dickin medalja dobili su psi, tri za spasavanje ljudi iz ruševina kula Svetskog trgovinskog centra 2000. godine posle terorističkog napada i dve u oružanim konfliktima u Iraku i u Bosni.


Ukupan broj dodeljenih medalja tako dostiže brojku od 60. Samo odličje čini bronzani medaljon sa krupnim natpisom "Za hrabrost" [For gallantry] dok ispod stoji nešto manjim slovima "Mi takođe služimo" [We also serve - misli se na odbranu zemlje i ljudi]. Trakica ima tri boje, zelenu, tamno braon i svetlo plavu koje simbolizuju pomorske, kopnene, civilne snage i vazduhopolovstvo.

Spisak i dela kojima su odlikovane životinje zadužile čoveka govore same za sebe. Iako time činimo nepravdu onima koje nećemo pomenuti, navešćemo slučajno izabrane životinje heroje.

Irma

Nemački ovčar u službi sa civilnom odbranom; odlikovana 12. januara 1945. “Za spasavanje osoba zarobljenih ispod srušenih zgrada tokom nemačkog bombardovanja Londona.”

Rob

Koli, službeni vojni pas br. 471/332 u specijalnim vazduhoplovnim jedinicama; odlikovan 22. januara 1945.
“Učestovovao u iskrcavanju i borbama na južnoafričkom frontu sa pešadijskom jedinicom a kasnije služio u specijalnoj vazduhoplovnoj jedinici u Italiji kao patrolni i pas čuvar na isturenim položajima u okviru neprijateljske teritorije. Njegovo prisustvo u ovim jedinicama spaslo je mnoge vojnike od otkrivanja, zarobljavanja ili smrti. Rob je učestvovao u više od 20 skokova iz aviona.”

Rip

Lutalica koju su sa sobom poveli članovi jedinice civilne odbrane u Poplaru, blizu Londona. Odlikovan 1945. godine za pronalaženje puno žrtava bombardovanja u vazdušnim napadima 1940. godine”

Antis

Nemački ovčar, odlikovan 28. januara 1949. Sa svojim vlasnikom, češkim vazduhoplovcem, ovaj pas je služio u francuskom i engleskom vazduhopolovstvu od 1940. do 1945, u severnoj Africi i u Engleskoj. Po povratku u Češkoslovačku nakon rata pas je pomogao svom vlasniku da pobegne preko granice kada su ruske vojne jedinice zauzele ovu zemlju.

Salty i Rozela

Labradori vodiči slepih, odlikovani 5. marta 2002. "Za vernost svojim slepim vlasnicima koje su hrabro vodili niz 70 spratova Svetskog trgovinskog centra do sigurnosti na dan terorističkih napada na Njujork 11. septembra 2001.”

White Vision [Bela vizija]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Golub pismonoša, oznaka prstena SURP.41.L.3089 odlikovan 2. decembra 1943. “Za prenošenje poruke pod izuzetno teškim okolnostima. čime je doprineo spasavanju posade aviona engleskog vazduhoplovstva u oktobru 1943.”


Scotch Lass

Golub pismonoša br. NPS.42.21610, odlikovan juna 1945. “Za blagovremeno prenošenje 38 mikrofotografija preko Severnog mora uprkos povredi, tokom službe u engleskom vazduhoplovstvu u Holandiji septembra 1944.”

Olga

Policijski konj, odlikovana 11. aprila 1947. “Na dužnosti u trenutku pada bombe koja je uništila četiri kuće u Tutingu [Tooting] kada su izvaljeni prozori i slomljeno staklo pali pred nju. Olga, nakon što je krenula da se udalji, ipak se vratila na svoje mesto i ostala na dužnosti sa svojim jahačem koji je kontrolisao saobraćaj i pomagao u spasavanju povređenih.”

Sajmon [Simon]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Crno beli mačor, odlikovan posthumno 1949.
“Služio na ratnom brodu HMS Amethyst za vreme incidenta na Jangce [Yangtze], uništavajući pacove iako je bio ranjen tokom napada. Za vreme trajanja sukoba njegovo ponašanje je bilo na jako visokom nivou iako su eksplozije pravile rupe u čeličnim oplatama broda širine pola metra.”


Ljudska hrabrost, životinjska hrabrost, za svako poštovanje i divljenje.


zivotinjskocarstvo.

Pas-heroj posthumno odlikovan

[You must be registered and logged in to see this image.]

Britanska vojska odala je danas u Londonu počast psu obučenom za traženje eksploziva, koji je uginuo u Avganistanu neposredno nakon pogibije vojnika koji ga je vodio.


Pas rase Springer španijel po imenu Teo, posthumno je odlikovan medaljom Dinkin, najvišim priznanjem za hrabre životinje.

Teo je u Avganistanu bio pet meseci uz mlađeg vodnika veterinarske jedinice Lijama Taskera. Tasker je poginuo u sukobu sa avganistanskim pobunjenicima u martu 2011. Teo je uginuo nekoliko sati kasnije u britanskoj vojnoj bazi, od posledica stresa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Medalja Dikin za hrabrost dodeljuje se životinjama od 1943. godine.

Pas koji je čuvao padobrance od Nemaca


Bing, mešanac nemačkog ovčara, za vreme Drugog svetskog rata iskakao je zajedno sa svojim saborcima padobranom iza neprijateljskih linija i čuvao ih dok spavaju. Odlikovan je ordenom za životinje, a priču o njemu oživeo je kroz knjigu bivši padobranac Gil Bojd.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hrabri pas Bing

Decenijama je čuvana tajna o hrabrom psu koji je zajedno sa vojnicima leteo "rame uz rame" padobranom i spuštao se iza neprijateljskih linija za vreme Drugog svetskog rata.

Bing je "služio" u 13. padobranskom bataljonu i dobio životinjski orden u nivou Viktorijinog krsta, najvišeg vojnog odlikovanja za suočavanje licem u lice sa neprijateljem.

Poklonjen je vojsci pred sam početak rata, jer njegovi vlasnici nisu imali novca da ga i dalje odgajaju. Bing je treniran da iskače iz aviona iza neprijateljskih linija zajedno sa vodičem i da čuva svoje "saborce" dok spavaju.

Posle rata 1947. godine hrabri pas je odlikovan za svoje zasluge. Vraćen je vlasniku u Eseks gde je mirno sačekao "penziju" pod civilnim imenom Brajan. Uginuo je 1955. u 13. godini.


Sada već bivši padobranac Gil Bojd, oživeo je priču o ovom mešancu. Bojd je napisao knjigu "Neverovatne avanture Binga, psa padobranca", inspirisan saznanjima o ovom psu do kojih je došao za vreme službe.


rts.

Oni su bili dronovi Drugog svetskog rata


Pre nego što su izmišljeni sateliti, GPS i pametni telefoni, vojska je morala da nađe način za razmenu poruka između glavnog štaba i snaga na frontu. U ratnim zonama radio-signali nisu bili dovoljno pouzdani, pa su, naročito u Drugom svetskom ratu, u tu svrhu korišćeni golubovi pismonoše.

Džesika Ričardson iz Dispanzera za bolesne životinje siromašnih vlasnika (PDSA), britanske dobrotvorne organizacije koja dodeljuje priznanje životinjama za “izuzetnu hrabrost i posvećenost dužnosti” (Orden Dikin) priznaje da je ponekad teško poverovati da golub može biti hrabar, ali da priče o brzini kojom su prelazili ogromne razdaljine nedvosmisleno potvrđuju koliko su važnu ulogu odigrali u borbi Saveznika protiv Sila Osovine.

Čak 32 goluba dobila su orden za hrabrost u Drugom svetskom ratu, koji je pre 80 godina ustanovila Engleskinja Marija Dikin i koji obično nazivaju i “Krstom kraljice Viktorije za životinje”.


Wikipedia


Prema podacima britanskog Kraljevskog udruženja za trke golubova, Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu koristila čak 250.000 goluba pismonoša, pri čemu oni nisu pomagali samo vojsci, već i policijskim i vatrogasnim službama.

U svrhu organizovanja pernate kurirske službe formirana je Nacionalna služba za golubove.

Američka vojska je u Drugom svetskom ratu imala vlastito uzgajalište golubova i centar za dresuru u Fort Monmitu (Nju Džersi) sa 54.000 golubova pismonoša. Australijska, kanadska i nemačka vojska takođe su koristile golubove pismonoše, koji su prenosili poruke na bojišta, počevši od Zapadne Evrope, preko Severne Afrike do Azije.

Stiče se utisak da su Britanci gajili posebnu naklonost prema svojim letećim saveznicima, kojima su davali plemićka imena, na primer Viljem Oranski i Kraljevskoplavi. A kada bi se ptice posle uspešno obavljene akcije vratile kući, odavali su im priznanje tako što bi njihove male vratove ovenčali bronzanim medaljama.

Meri od Egzitera je uspešno prenela poruku, iako je ranjena u borbi sa nemačkim sokolom i izgubila deo krila u bombardovanju.

Vojvoda od Normandije bio je prvi golub pismonoša koji je prilikom Iskrcavanja u Normandiji stigao iza neprijateljskih linija, a Redovu Džou pripadaju zasluge za spasavanje cele jedne britanske pešadijske brigade od “prijateljske vatre”.

Džo je za 20 minuta preleteo 30 kilometara i isporučio poruku u kojoj je pisalo da Amerikanci spremaju intenzivne vazdušne napade na italijanski grad u koji je brigada ušla. Napad je otkazan u poslednjem trenutku.

Poslednji Orden Dikin dodeljen je 1947. godine, a zbog velikog napretka u komunikacijskoj tehnologiji usluge golubova pismonoša na ratištima postale su izlišne.

To je sigurno dobra vest za ove ptice koje su u velikom broju nastradale od neprijateljskih metaka. Što se ljudi tiče, oni su, doduše, našli efikasne načine da komuniciraju, ali su postali efikasniji i u međusobnom ubijanju sa veće udaljenosti.

press