Obeležavanje godišnjice Milanskog edikta počinje 17. januara

NIŠ - U Nišu će ova godina biti godina obeležavanja Milanskog edikta povodom 1.700 godina od donošenja tog akta kojima je prestao progon hrišćana.

Početak proslave jubileja najavljen je za 17. januar kada će biti održan koncert duhovne muzike hora Sretenjskog manastira u niškom Narodnom pozorištu.

Manifestacija obeležavanja Milanskog edikta trajaće do 28. oktobra ove godine, a predviđeno je i da na dan slave Svetog cara Konstantina 3. juna budu uručene nagrade za toleranciju "Car Konstantin".

Katolička crkva očekuje na proslavi Milanskog edikta u Nišu oko 100.000 hodočasnika zbog čega će liturgija, koja je zakazana za 21. septembar 2013. godine, najverovatnije biti služena na pisti niškog aerodroma.

Liturgiju će služiti papin legat, kardinal Milana Anđelo Skola uz kardinala Josipa Bozanića, nadbiskupa zagrebačkog, i kardinala Vinka Puljića, nadbiskupa sarajevskog.

Milanski edikt proglasio je 313. godine u Milanu car Konstantin Veliki, rimski imperator, rođen u Nišu, tadašnjem Naisusu.


Agencija BETA

1700 godina Milanskog edikta

Sednica Organizacionog odbora veličanstvenog jubileja

Odlučili smo da dozvolimo i hrišćanima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri kojoj bi oni želeli... (Milanski edikt)



Milanski edikt, prvi pisani akt koji je doneo slobodu vekovima progonjenim hrišćanima, je donet u Mediolanu, današnji Milano, 313. godine. Akt je doneo slobodu veroispovesti, kao i povraćaj konfiskovane imovine uključujući i imovinu Crkve.
Dolazeće 2013. godine, sav hrišćanski svet obeležiće i proslaviti 1. 700. godišnjicu Milanskog edikta. Tim povodom, 10. januara 2012. godine u Predsedništvu Srbije u Beogradu je održana sednica Organizacionog odbora na kojoj je predsedavao Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej zajedno sa predsednikom Republike Srbije g. Tomislavom Nikolićem. Sednici su prisustvovali članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda Preosvećeni episkopi: sremski Vasilije, bački Irinej, šumadijski Jovan, budimljansko-nikšićki Joanikije i niški Jovan. U radu Odbora su učestvovali i premijer Ivica Dačić, ministri Vlade Srbije, ambasadori Rusije, Italije, Francuske, Engleske, Turske i Grčke, predstavnici verskih i lokalnih zajednica. Odlučeno je da obeležavanje ovog velikog jubileja otpočne 17. januara i traje ravnomerno tokom cele godine sve do 28. oktobra 2013. Obeležavanje ovog jubileja u našoj zemlji će se dešavati kroz mnoštvo manjih svečanosti koje će se preplitati i pretapati iz duhovnih sfera u obrazovne, iz kulturnih, u naučne... kroz turističke programe, predavanja, premijere, naučne skupove... Centralna proslava će se održati 6. oktobra u Nišu, rodnom mestu cara Konstantina imaće svečani i radni deo i trajaće nekoliko dana.
Patrijarh Srpski je na sastanku Odbora rekao da su pripreme za proslavu povodom godišnjice Konstantinovog edikta trebalo da počnu mnogo ranije. „Da nije bilo Edikta, koji je doprineo razvoju sveta, nauke i religije, svet bi bio mnogo siromašniji“, naglasio je Prvojerarh srpski. Predsednik Srbije je podvukao značaj predstojeće svečanosti, koja podrazumeva i slavlje i obavezu. Nikolić je dodao da imamo mogućnost da predstavimo Srbiju kao civilizaciju dostojnu svojih predaka, koja je iznedrila velikana kao što je bio rimski car Konstantin Veliki, tvorac Milanskog edikta.
Na Odboru je dogovoreno da se dalji organizacioni koraci nastave po radnim grupama koje će biti formirane na nivou Vlade Srbije.
---------------------------------------
Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Flora i majke Jelene. Posle smrti oca 306. godine vojska ga je proglasila za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Mada je bio neuporedivo slabiji, 312. je izvojevao pobedu nad savladarom Maksencijem. Bici je prethodilo viđenje u snu časnog krsta sa rečima: „Ovim pobeđuj!“. Car je u tome video volju Božiju. Počeo je da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu, koji je po njemu prozvan Konstantinopolj, Rimu i Triru. Najveća zasluga mu je, što je 313. doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanima dozvolio slobodu ispovedanja vere.

Pravoslavlje