Prehlada lomi 200 puta

Prosečan čovek tri godine života provede trpeći bolove u grlu i curenje iz nosa



RESPIRATORNE infekcije su najmasovnije bolesti: statistika pokazuje da prosečan čovek tri godine svog života provede trpeći bolove u grlu i curenje iz nosa, a do 75. godine preboli oko 200 prehlada. To pokazuje ne samo da smo neotporni na izazivače ovih oboljenja, nego i da, izgleda, ne znamo kako da se zaštitimo.

Naučna istraživanja u proteklih deset godina razjasnila su mnoge nedoumice o prehladi - šta je izaziva, koko telo reaguje na prehladu i kako sa njom da se izborimo.



1. HLADNOĆA JE KRIVAC ZA PREHLADU?

Hladnoća sama po sebi nije štetna. Naprotiv, smena toplo-

-hladno podstiče cirkulaciju, a time i odbrambene sposobnosti organizma. Prehlade su češće u jesen i zimu samo zato što su ljudi tada više u zatvorenom prostoru, gde se virusi brzo šire.


2. VITAMIN C ZAUSTAVLJA PREHLADU?

Najproučavaniji lek za prehladu je, svakako, vitamin C, koji navodno pomaže povećavajući aktivnost belih krvnih zrnaca. U više od 30 kliničkih ispitivanja, sprovedenih na 10.000 ljudi, ispostavilo se, međutim, da vitamin C ne sprečava prehladu. On pomaže da simptomi budu lakši i da kraće traju, ali nije „brana“ od prehlade.


3. TRAJANJE PREHLADE SE MOŽE SKRATITI?

Pokazalo se da se uzimanjem preparata za jačanje imuniteta može skratiti trajanje prehlade, ali samo ako se ovi preparati uzmu na prvi znak bolesti. Većina pacijenata, ipak, kasno počne sa terapijom. Kao prva mera odbrane od prehlade preporučuje se da se svakodnevno, dva do četiri dana uzima od 1 do 2 grama vitamina C,

60 mg cinka i 200 mikrograma selena. Hranom je preventivno najbolje unositi 500 mg vitamina C, 15 mg cinka, 50 do 100 mikrograma selena.


4. POVIŠENA TEMERATURA SE MORA ODLEŽATI?

Povišenom temperatutrom organizam se brani od virusa i zato mu je u to vreme dobrodošla svaka pomoć, a najbolja je bar tri dana mirovanja. Povišenu temperaturu ne treba skidati odmah, već tek kada „pređe“ 38 stepeni celzijusa.


5. ANTIBIOTICI NE POMAŽU?

Prehladu izazivaju virusi, a ne bakterije, i zato antibiotici ne pomažu. Neselektivna upotreba antibiotika dovodi do toga da je sve više bakterija otporno na ovu vrstu lekova. Antibiotici se propisuju tek ako dođe do komplikacija, kao što je, recimo, bronhitis.


6. DOMAĆA PILEĆA SUPA JE BOLJA OD ASPIRINA?

Naučno je dokazano da domaća pileća supa pomaže organizmu da se lakše izbori sa prehladom. Još nije u potpunosti razjašnjeno zašto je to tako, ali se efekti uglavnom pripisuju tome što domaća pileća supa sadrži brojne blagotvorne sastojke: recimo, cink koji sprečava razmnožavanje virusa ili belančevinu cistein koja sprečava upale. Začini kao čili i đumbir dodatno povećavaju „lekovitost“ tople supe.


7. KAPI ZA NOS TREBA IZBEGAVATI?

Iako one „razbijaju“ sekret i pomažu da se lakše izbaci, ne preporučuje se upotreba kapi za nos duže od tri dana. U suprotnom, dugotrajna upotreba kapi negativno deluje na sluzokožu nosa, pa može da dođe do hroničnog zapaljenja.

novosti