Srbija slobodna zona za sve torent sajtove

Srbija slobodna zona za sve torent sajtove

Vesti da je jedan od najvećih torent sajtova na svetu registrovan u Srbiji, na izvesnog Miloja Stepanovića, koji ne živi na prijavljenoj adresi u Beogradu, pokrenula je pitanje pravne regulative ove sfere kod nas. Ako se postavi pitanje da li je distribucija zaštićenih sadržaja preko torent sajtova legalna, svaki IT stručnjak će vam reći da nije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZAKON - To je kod nas, kao i u svetu, regulisano Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Ako se utvrdi da je sajt korišćen za širenje autorskih dela (filmova, slika, muzike...), biće kažnjeni oni koji su postavili taj materijal, a ne korisnici koji su ga preuzeli sa sajta - rekla je za „24 sata” Jelena Opačić, direktorka hosting servisa Euneta.

Međutim, registracija jednog torent sajta potpuno je legalna.
- Problem, odnosno prednost torent protokola je u tome što se fajlovi koji se razmenjuju ne nalaze na torent serveru, već kod ogromnog broja korisnika koji isti fajl preuzimaju i „šeruju”, odnosno dele drugim korisnicima. Torent server prosto služi kao putokaz onome ko traži određene fajlove, gde, odnosno kod koga može da ih nađe. Zato se postavlja pitanje da li onaj ko podigne torent server formalno krši zakon o autorskim pravima. Vlasnik tog servera ne daje nikakav nedozvoljen sadržaj - objašnjava Ivan Hrašovec, IT stručnjak.

S druge strane, pri zakupljivanju domena provajderi koji prodaju prostor na internetu najčešće ne pitaju za šta će on biti korišćen. Na osnovu ovoga zaključuje se da registrovanje sajtova ove vrste ne nailazi na tehničke prepreke.

Što se tiče pravnih okvira kojim bi ova oblast bila regulisana, SAD i Evropa godinama pokušavaju da uobliče zakon kojim bi zloupotreba ovih sajtova, to jest nihovo korišćenje za širenje zaštićenih sadržaja, bilo kažnjivo delo. Zakon o sprečavanju piraterije na internetu (SOPA) u Americi i ACTA međunarodni dokument, čiji je cilj uspostavljanje međunarodnih standarda za zaštitu intelektualne svojine i borba protiv piraterije i krađe, izazvali su serije demonstracija širom sveta. Zakoni su kritikovani zbog toga što ugrožavaju privatnost, slobodnu razmenu podataka među korisnicima i na taj način uvode cenzuru.

Jedini Srbin stradao zbog „Montevidea”

PRAKSA - Najpoznatiji sajt koji je 2008. godine optužen za kršenje autorskih prava je švedski sajt „The pirate bay”. Njegovi vlasnici, Fredrik Nej, Peter Sunde i Gotfrid Svartolm, kao i biznismen Karl Lundstrom, čije su usluge korišćene na sajtu i koji je sa njim bio direktno povezan, optuženi su za kršenje autorskih prava. Nej, Sunde i Lundstrom su dobili 10, odnosno osam i četiri meseca zatvora, a ukupna novčana kazna za svu trojicu iznosi 6,5 miliona dolara. Jedini slučaj hapšenja zbog kršenja autorskih prava poznat našoj javnosti je hapšenje Goran Č. 2011. zbog sumnje da je preko interneta napravio link za preuzimanje snimka filma „Montevideo, bog te video” pre nego što je film premijerno prikazan.


24sata.rs