William Butler Yeats

Bele Ptice
Voleo bih da smo draga, bele ptice iznad mora!
Nas zamara čak i blesak ugašenog meteora;
U srcima našim zvezda na obzoru sinje noći
budi draga bol i tugu, koji nikad neće proći.

Zamorni su ti snevači, ljiljani i ruže krasne,
ah, ne sanjaj, draga moja, meteor što brzo zgasne,
niti blesak plave zvezde u večernjij prvoj rosi:
Voleo bih da smo ptice koje morska pena nosi!

Snim ostrvlje, Danaansko, naš zavičaj valoviti
gde nas tuga i prolaznozst nikad neće pohoditi;
Ljiljan, ruža, i gnev i bol nestali bi za čas tili
kada bi smo bele ptice iznad morske pene bili.

Izgubljena Ljubav
Ja imao sam drugu; U nje kosa vrana
i mirne ruke behu i obrazi beli,
pa snevah da će jednom moja stara rana
u ljubavi toj novoj moći da zaceli;

Al' u srce mi zaviri ta divna žena
i u njem sliku tvoju vide jednog dana,
pa od mene ode suzama oblivena.

Kad Budeš Stara
Kad budeš stara i seda, sanjiva kraj kamina,
uzmi tu knjigu, i polako je čitaj draga,
seti se kako si nekad bila nežna i blaga,
sa očima koje gledaju iz dubokih tamnina;

Da, voleli su čari i dražest lepotice
ko iskreno, ko lažno, i u velikom broju,
al samo jedan je voleo skitničku dušu tvoju
i tugu sto ti ponekad zamrači lice;

I šapni, tada, oborivši glavu ka vatri,
reci, pomalo tužno, kako se ljubav rasplinu
kako zaminu za visoku planinu
i lice svoje među sazvežđa sakri.

Ostrvo Na Jezeru Insfiri
Ustaću i otići, otići na Inisfri,
i tamo kolibu dići od gline i pruća, znam;
Gajiću leje pasulja i košnice, imaću, tri,
i živeću srećan i sam...

Tamo ću imati spokoj jer sporo rominja mir,
kaplje s velova jutra u cvrčkov raspevan žbun;
Tamo je blistava ponoć, podne uz purpuran vir,
a sumrak lepršanja pun...

Ustaću i otići... jer stalno čaroban šum
pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna;
Taj šum, dok pločnike gazim i siv prašnjav drum,
srce mog srca zna...

Uzaludnost Tešenja
Vazda ljubazna, juče mi jedna reče:
"Kosa dragane tvoje pogdede seda već je,
i male senke pod očima joj se množe;
S vremenom razumnost samo jačati može,
danas ti to izgleda nemoguće, no sve
prepusti strpljenju."

Al duša kriknu: "Ne,
ni mrvice utehe neću; Godine
učiniće da ponovo lepota njena sine:
A zbog velike otmenosti njene
plamen što se kreće oko nje kudgod se krene
buktaće još jače. A nije imala sve to
onda kad joj se u očima žarilo divlje leto."

O srce! Nek samo jednu kret učini glavom naonovo
shvatićeš koliko je tešenje bilo jalovo.

"Ovde nema stranaca. Samo prijatelji koje još nisi upoznao."

"Što se može objasniti - to nije pozija."

"Život je duga priprema za nešto što se nikad neće desiti."

"Lepota i nevinost nemaju drugog neprijatelja osim vremena."

"Ovaj svet je pun magičnih stvari, koje strpljivo čekaju naša čula da se izoštre."

"Najgora osobina nekih ljudi je da kad nisu pijani - trezni su."