Ako tek počinjete sa makrobiotikom, vegetarijanstvom, ili naprosto smanjujete količinu mesa u ishrani, to ostavlja "proteinsku prazninu", jer nas uobičajeni način ishrane navodi da unosimo daleko, daleko više belančevina, i to uglavnom životinjskih, nego što nam je zaista potrebno

Zato, moramo dati organizmu vremena da se prilagodi drugačijem i normalnijem odnosu ugljenih hidrata, belančevina i masti u obrocima nego što smo navikli.

Rešenje je soja



Sjajna namirnica da se ovo prevaziđe je soja. Ona je najbogatiji biljni izvor belančevina, a razvijen je čitav niz proizvoda od soje koji i po ukusu i po izgledu podsećaju na meso, pa onima kojima je malo teže da ga se odreknu mogu pomoći u prelasku na zdraviju ishranu sa minimalnom količinom mesa ili bez mesa.

Delkatesne namirnice od soje

Tofu ili sir od soje, predstavlja visokokvalitetan izvor belančevina za one koji ne konhzumiraju namirnice životinjskog porekla. Soja u sebi sadrži 40% belančevina koje se lakše apsorbuju i vare nego belančevine životinjskog porekla. Tofu je blago bazna (jang) hrana i izvrstan izvor hranljivih sastojaka.

Tofu se može služiti kuvan, pečen ili pržen, a takođe i u supama sa povrćem. Dobro se slaže sa svim začinima, posebno sa tamarijem. On se može pripremiti na mnogo raznih načina i odličan je za kulinarske eksperimente svih vrsta.



Tempeh ili sojino meso, je fermentisani sojin proizvod koji se dobija kontrolisanom fermentacijom sojinih zrna pomoću gljivice Rhizopus. Fermentacija ovom gljivicom vezuje sojina zrna u kompaktnu strukturu nalik na kolač. Ovo jelo potiče iz Indonezije, ali postaje sve popularnije na Zapadu.

Tempeh je posebno interesantan vegetarijancima i veganima zbog bogatog ukusa, koji donekle podseća na pečurke. Obično se isecka na listiće i prži dok ne postane hrskavo braon boje. Može se jesti samostalno, ili dodavati u supe, salate i sendviče.



Tempeh je kompletna proteinska namirnica koja sadrži sve aminokiseline. Fermentacijom tempeha nastaju supstance koje deluju kao prirodni antibiotici, dok izoflavoni i većina saponina, koji su veoma korisni sastojci soje, ostaju potpuno očuvani.

Tempeh spada u delikatesne namirnice od soje.




Zdravahrana.

Tempeh je fermentisani proizvod od soje, poreklom iz Indonezije. Priprema se od kuvanih i oljuštenih sojinih zrna i agenasa za fermentaciju. Ova namirnica postaje sve popularnija na Zapadu, pogotovo među vegetarijancima.




Odličan izvor kvalitetnih biljnih proteina

Svi fermentisani proizvodi od soje su bogati proteinima, pa je tako i tempeh. U sto grama tempeha ima 18,5 grama proteina, što je 37% preporučenog dnevnog unosa za odrasle. Ova količina je približno ista kao ona koja se može naći u 100 grama svinjetine ili piletine, a veća nego što ima u 100 grama mlečnih proizvoda. Ali, proteini iz tempeha imaju jednu prednost. Proces fermentacije je delom te proteine već pretvorio u aminokiseline (što inače rade naši organi za varenje), pa su ovi proteini lakše svarljivi nego oni koji se nalaze u proizvodima životinjskog porekla. To čini tempeh boljim izvorom kompletnih proteina čak i za one koji jedu meso, a da i ne govorimo o vegetarijancima i veganima.

Dobar za organe za varenje

Tempeh je bogat biljnim vlaknima koja se vezuju sa toksinima, detoksikujući tako naše debelo crevo, što je značajno u prevenciji raka debelog creva. To možda objašnjava zašto je učestalost raka debelog creva (ali i drugih vrsta raka, npr. raka dojke) statistički gledano manja u zemljama u kojoj se redovno konzumiraju fermentisani sojini proizvodi, kao što je tempeh.

Dobar izvor zdravih masti

U sto grama tempeha ima otprilike 11 grama masti, a samo 2 grama su zasićene masti. Od toga su oko 220 mikrograma omega 3 polinezasićenih masne kiseline, koje gode zdravlju srca i krvnih sudova, a 3,5 grama polinezasićenih omega 6 masnih kiselina koje pomažu stabilizaciji krvnog pritiska i regulišu metabolizam. Pošto naš organizam ne proizvode te polinezasićene masti, a može da uskladišti samo ograničenu količinu, važno je da svakodnevno konzumiramo namirnice koje ih sadrže.

Sadrži vitamine B kompleksa

I to poprilične količine: u 100 grama tempeha ima 0,1 mg tiamina (što je 5% našeg dnevnog unosa), 0,4 mg riboflavina (21 % preporučenog dnevnog unosa), 2,6 mg nijacina (13% dnevnog unosa), 0,2 mg vitamina B6 (11 % dnevnog unosa), 24 mikrograma folata (6 % dnevnog unosa), kao i pantotensku kiselinu i vitamin B 12 u tragovima. Svi ti vitamini, između ostalih svojih raznovrsnih uloga, učestvuju u regulisanja rasta i razvoja ćelija i u regulaciji rada enzima i metaoblizmu belančevina. Manjak ovih vitamina može dovesti do anemije, depresije, horničnog umora, respiratornih infekcija i drugih problema.

Sadrži važne minerale

Tempeh sadrži kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, cink i bakar. U 100 grama tempeha ima 1,3 mikrograma mangana, a to je 65% prepodučenog dnevnog unosa za ovaj mineral. Mangan je mikronutrijent koji često zaboravljamo, iako je on veoma važan: podstiče rast kostiju (prevencija osteoporoze i drugih koštanih oboljenja), pomaže da se telesne masti pretvore u energiju i pomaže formiranje hrskavice.

Kontroverze oko soje

U poslednje vreme, podosta se piše o potencijalnim opasnostima od soje, mada su hiljade godina korišćenja soje u ishrani na Istoku, posebno Kini, Japanu i Indoneziji u praksi pokazale da je ova namirnica dobra po zdravlje. Istina je da nefermentisano zrno soje sadrži fitate, veoma teško svarljive komponente, ali proces fermentacije uklanja te materije, istovremeno poboljšavajući svarljivost i hranljivi sadržaj sojinog zrna. Najbolje od soje možete dobiti ako kupujete fermentisane sojine proizvode, proizvedene od organski gajene soje – kako biste izbegli opasnost da se na vašem jelovniku nađe genetski modifikovana soja, koja, po svemu što je poznato, svakako nije dobra.