Umetnost tkanja

Perfekcija pirotskih ćilima

Vešti prsti, „oko sokolovo“ i umeće tkanja vrednih žena iz Pirota omogućavaju da čuveni pirotski ćilimi ostanu originalni i napravljeni po zacrtanim pravilima, a zanat sačuvan od zaborava.


Pravilo da se svaki pravi pirotski ćilim izrađuje ručno, a da najvažniju ulogu igraju prsti i ćilimarkino oko lako je uočljivo na svakom originalnom komadu ovog čistog narodnog proizvoda.

Tkanje ćilima obavlja se tehnikom klečanja na vertikalnom razboju, koji se gotovo nije promenio od svog nastanka, a fina tanko upredena vuna odličnog kvaliteta utiče i na gustinu tkanja i finoću zrna. Uvek se izrađuje iz jednog dela, ima dva identična lica i nema naličja.

Sve ove vekovima stare tajne tkanja grupa vrednih žena iz Pirota i okoline otkrila je na obuci u Udruženju za negovanje i očuvanje starih i umetničkih zanata Grlica, koje je i dobilo ime po jednom motivu na ćilimu, nakon koje su osnovale Zanatsku zadrugu Damsko srce i počele da stvaraju i svoje proizvode i plasiraju ih na tržište.

- Izrađujemo ćilime ali i suvenire kada na grnčariji, na staklu ili drvetu oslikavamo šare. Od vune i prirodnih materijala izrađujemo šalove, torbice i druge predmete - priča nam predsednica udruženja Slavica Ćirić (50) i dodaje da je desetak žena u „stalnoj postavci”, ali i da se taj broj povećava kada ima više posla.

- Naručilac može da poželi dimenzije ćilima, da odabere boju i šare (svaka šara ima svoje značenje i zrači pozitivnom energijom), da nam kaže da li je ćilim namenio ženi ili muškarcu, ili mu je potreban za posao. Ljudi misle da imamo zalihe ćilima, a mi u stvari sve radimo tek kada primimo porudžbinu - pojašnjava nam.

- Ovaj zanat je veoma star, a izrada ćilima izuzetno temeljna i spora. Tkalja sa desetak godina radnog iskustva dnevno za osam sati može da istka svega 80 kvadratnih centimetara ćilima - ističe naša sagovornica i objašnjava da originalni pirotski ćilim, za razliku od kopija, uvek ima šare - jednu do druge, a nikako „prazan prostor” između njih.

Iako im to nije osnovno zanimanje, tkanje i izrada ćilima za većinu članica "Grlice" bili su lepa prilika da dobiju posao i redovnu platu. Zadruga posluje profitabilno, a doprinosi i porezi uplaćuju se na vreme.

- Maja je diplomirana pravnica, Danijela ima diplomu više ekonomske, Jasmina je vaspitačica, Biljana prerađivačica mleka, a ja sam profesorka informatike. I, evo, sada se bavimo drugim poslom - pokazuje nam Slavica ponosno redom svoje koleginice koje su tih dana prisustvovali izložbi "Dugovečni lepotan - ćilimarkin san" u galeriji "Čedomir Krstić" u Pirotu koju su tradicionalno organizovale povodom Osmog marta. Tema su ćilimi stariji od sto godina, sa retkim šarama i prirodnim bojama, od kojih je većinu izložio kolekcionar Vladimir Stanimirović iz Niša.

Tekst: Nenad Blagojević

Izrada ćilima i serdžada


Tkanje ćilima na razboju su od davnina radile žene za potrebe kuće i domaćinstva. Predivan spoj boja i šara, na prirodan način bojene vune, postali su umjetnost koja u svakom ćilimu, serdžadi ostavlja dio mašte, ornamentike, duboko utkane u svijest  tkalje.

Izrada ćilima


    Starost Pirota kao naselja meri se vekovima. Drevni grad na Nišavi nalazio se na značajnom putu Evropa-Biliski Istok. Taj drevni grad ima i svoj originalni ćilim po kom je nadaleko poznat.

    Ćilimarstvo u Pirotu je autohtono, nastalo je u srednjem veku i kasnije se prvo pod vizantijskim a kasnije pod turskim uticajem usavršavalo. Mišljenje je da je pirotski ćilim nastao od pokrivača koji se stavljao ispod konjskog sedišta. Proizvodnja pirotskog ćilima odvija se na vertikalnom razboju na kom se postavlja osnova za tkanje, tkanje se vrši bojenim predivom.
   
    Ćilimarstvo u Pirotu razvijalo se u nekoliko faza. Na početku je faza njegovog formiranja kada se proizvodilo isključivo za domaće potrebe. Izradjivane su prostirke jednostavne i neobojene. Kasnije se krenulo sa bojenjem pređe i to je bio ćilim jednostavnijeg oblika, pojavljuju se prvi ornamenti.

    U XVII i XVIII veku počinje tkanje na vertikalnom razboju, tada dolazi do usavršavanja ćilimarstva. Potražnja je bila velika a takođe i proizvodnja. U XIX veku ćilim  dostiže stepen tehničkih i likovnih mogućnosti i vrednosti. Broj radnica pirotskog ćilima za razliku od danas se merio na hiljade a tkanje se učilo od malih nogu. Danas je tkanje pirotskog ćilima veoma malo zastupljeno, obično se odvija u malim radionicama za očuvanje starih zanata.