Tempeh je fermentisani proizvod od soje, poreklom iz Indonezije. Priprema se od kuvanih i oljuštenih sojinih zrna i agenasa za fermentaciju. Ova namirnica postaje sve popularnija na Zapadu, pogotovo među vegetarijancima.
Odličan izvor kvalitetnih biljnih proteina
Svi fermentisani proizvodi od soje su bogati proteinima, pa je tako i tempeh. U sto grama tempeha ima 18,5 grama proteina, što je 37% preporučenog dnevnog unosa za odrasle. Ova količina je približno ista kao ona koja se može naći u 100 grama svinjetine ili piletine, a veća nego što ima u 100 grama mlečnih proizvoda. Ali, proteini iz tempeha imaju jednu prednost. Proces fermentacije je delom te proteine već pretvorio u aminokiseline (što inače rade naši organi za varenje), pa su ovi proteini lakše svarljivi nego oni koji se nalaze u proizvodima životinjskog porekla. To čini tempeh boljim izvorom kompletnih proteina čak i za one koji jedu meso, a da i ne govorimo o vegetarijancima i veganima.
Dobar za organe za varenje
Tempeh je bogat biljnim vlaknima koja se vezuju sa toksinima, detoksikujući tako naše debelo crevo, što je značajno u prevenciji raka debelog creva. To možda objašnjava zašto je učestalost raka debelog creva (ali i drugih vrsta raka, npr. raka dojke) statistički gledano manja u zemljama u kojoj se redovno konzumiraju fermentisani sojini proizvodi, kao što je tempeh.
Dobar izvor zdravih masti
U sto grama tempeha ima otprilike 11 grama masti, a samo 2 grama su zasićene masti. Od toga su oko 220 mikrograma omega 3 polinezasićenih masne kiseline, koje gode zdravlju srca i krvnih sudova, a 3,5 grama polinezasićenih omega 6 masnih kiselina koje pomažu stabilizaciji krvnog pritiska i regulišu metabolizam. Pošto naš organizam ne proizvode te polinezasićene masti, a može da uskladišti samo ograničenu količinu, važno je da svakodnevno konzumiramo namirnice koje ih sadrže.
Sadrži vitamine B kompleksa
I to poprilične količine: u 100 grama tempeha ima 0,1 mg tiamina (što je 5% našeg dnevnog unosa), 0,4 mg riboflavina (21 % preporučenog dnevnog unosa), 2,6 mg nijacina (13% dnevnog unosa), 0,2 mg vitamina B6 (11 % dnevnog unosa), 24 mikrograma folata (6 % dnevnog unosa), kao i pantotensku kiselinu i vitamin B 12 u tragovima. Svi ti vitamini, između ostalih svojih raznovrsnih uloga, učestvuju u regulisanja rasta i razvoja ćelija i u regulaciji rada enzima i metaoblizmu belančevina. Manjak ovih vitamina može dovesti do anemije, depresije, horničnog umora, respiratornih infekcija i drugih problema.
Sadrži važne minerale
Tempeh sadrži kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, cink i bakar. U 100 grama tempeha ima 1,3 mikrograma mangana, a to je 65% prepodučenog dnevnog unosa za ovaj mineral. Mangan je mikronutrijent koji često zaboravljamo, iako je on veoma važan: podstiče rast kostiju (prevencija osteoporoze i drugih koštanih oboljenja), pomaže da se telesne masti pretvore u energiju i pomaže formiranje hrskavice.
Kontroverze oko soje
U poslednje vreme, podosta se piše o potencijalnim opasnostima od soje, mada su hiljade godina korišćenja soje u ishrani na Istoku, posebno Kini, Japanu i Indoneziji u praksi pokazale da je ova namirnica dobra po zdravlje. Istina je da nefermentisano zrno soje sadrži fitate, veoma teško svarljive komponente, ali proces fermentacije uklanja te materije, istovremeno poboljšavajući svarljivost i hranljivi sadržaj sojinog zrna. Najbolje od soje možete dobiti ako kupujete fermentisane sojine proizvode, proizvedene od organski gajene soje – kako biste izbegli opasnost da se na vašem jelovniku nađe genetski modifikovana soja, koja, po svemu što je poznato, svakako nije dobra.