Podmornica

Подморница (енгл. submarine, фр. sous-marin, нем. Unterseeboot,рус. подводная лодка,итал. sottomarino), пловило које се креће-плови по површини воде и испод нивоа површине воде. Постоје ратне , транспортне и истраживачке. Користе за пренос људи, оружја, разних роба, инструмената и сл. Намјењене су за неопажено и изненадно торпедовање непријатељских бродова и других пловила, за извиђање, за полагање мина и других експлозивних направа. Према намјени ратне подморнице су наоружане торпедима, топовима малих калибара, ракетним диригованим пројектилима и др. Депласман им је од 500-2700 и више тона. Батискаф је посебна врста подморнице намијењена за истраживање великих морских дубина. Од обичне подморнице се разликује по слабијој покретљивости, малим димензијама и способности зарањања на много веће дубине

Историјат


Први помен о подморници датује из једног цртежа подморнице Роберта Валтуриуса (војни инжењер из Венеције) у књизи De ve militari из 1472. године. 1580. - Вилијем Берн представио је прве нацрте подморнице и објаснио њене приципе и начин њеног деловања. Прве подморнице саградили су: 1620. г. у Лондону холандски научник Корнелијус Јакобсон ван Дребел, 1724. Рус Е. Николов, 1776. г. Американци Д. Бушнел и 1801. г. Роберт Фултон и 1889. г. француски инжењер Лобеф. Џон Деј је погинуо у првој подморничкој несрећи 1773. г. , 1776. г. једноособна подморница на ручни погон „Корњача“ извршила је први напад на непријатељско пловило. 1800. г. подморница „Наутилус“ демонстрирала је први напад на брод помоћу мине а 1864. г. је успјела прва војна примена подморница ЦСС „Ханли“ на ручни погон- потопила је подморницу САД помоћу мине. 1867. г. Роберт Вајтхед конструисао је торпедо. 1900. г. Џон Филип Холанд конструисао је подморницу „Холанд“ са погоном мотора са унутрашњим сагоревањем (на површини) и електричним (испод нивоа воде). 1955. г. Америка прави прву подморницу на атомски погон УСС Наутилус. 3. августа 1958. г. Наутилус је преронио испод леда Сјеверног пола. У саставу САД су и ове атомске подморнице: „Seawolf“, „Sargo“, „Seadragon“, „Skate“, „Swordfish“... „Triton“ је била једна од највећих на свијету. Имала је депласман 8000 т, дуга је 130 метара, а широка 10,1 м, има два атомска реактора. Поринута је у море августа 1958. године. Акциони радијус јој је 180000 км.

Потребе војске и рата су непосредан узрочник настанка подморница. Могућност неопаженог кретање испод нивоа површине воде је значила предност над непријатељем. Подморнице и све њене неопходне карактеристике су се временом усавршавале. Оне су могле све дубље и све дуже да бораве испод нивоа површине воде. Њихова носивост је постајала све већа. Наоружања све моћнија. Маневарске способности све боље. Уређаји за прикривање све ефикаснији. Међутиm, како су се усавршавале подморнице, усавршавали су се и уређаји и оружја за њихово откривање , лоцирање и уништавање.

Мотори на подморницама


Прве подморнице кретале су се погоном људске физичке снаге. Током вијекова подморнице су се усавршавале. Посебно су се усавршавали њихови погонски мотори . Постоје три врсте мотора у подморницама. За пловидбу по површини воде користе се дисел мотори, а испод нивоа површине воде електромотори који се снабдјевају струјом из акумулатора који се пуне за вријеме вожње на површини воде из истих електромотора који се покрећу испод нивоа воде. Дизел – електрични погон се користи за тзв. шноркел вожњу.(То је кретање подморнице испод нивоа површине воде на дубини са које се може на површину избацити шноркел и перископ- шноркел је цијев кроз коју подморница узима ваздух неопходан за рад дизел-мотора испод нивоа површине воде.) За покретање најновијих атомских подморница користе се атомски мотори. Реактор из нуклеарног горива производи топлоту која се кроз претварач топлоте одводи у генератор паре. Пара погони турбине које покрећу подморницу брзинама и већим од 25 чв. Зарањање, израњање и промјену дубине регулише упуштена или избачена вода компримованим ваздухом или гасом у интегралним балансним танковима на подморници.(Принцип рибљег мјерхура).

Навигација и наоружање


Модерне подморнице имају најсавременије сателитске уређаја за навигацију. Главно наоружање подморница су торпеда и ракетни пројектили. На подморницама постоји десетак торпедних цијеви. Оне су чврсто причвршћене за тијело подморнице. Када подморница избаци торпеда цијеви се затварају а тежина воде која је ушла у цијев надомјешта тежину избаченог торпеда. Када се у цијев убацује ново торпедо вода из ње се испушта у одговарајући танк. Велике подморнице носе за сваку цијев по 2-3 торпеда. Неке су подморнице специјализоване и за полагање мина.

Перископ


Перископ је важан и обавезан уређај сваке подморнице. Њиме се посматра и извиђа околина изнад водене површине из зароњене подморнице. Дужине је и до 15 метар тако да се са њим може посматрати са безбједне дубине. Он је телескопски покретан те се може извлачити из тијела подморнице и по завршеном осматрању увлачити у подморницу. У горњем дијелу је узак, свега до 35 мм, да би остао тешко примјетљив, а под водом је шири да би што боље амортизовао разне вибрације, и тако задржао добру видљивост. Овај перископ је такозвани тактички перископ и њиме рукује искључиво командант подморнице. Подморница има 2 до 4 перископа и они су различитих намјена

Једно атомско пуњење атомске подморнице је величине кокошијег јајета. Са два таква пуњења „Наутилус“ је прешао 91.050 нм испод нивоа површине воде и 38.000 нм површином.

Поморски пут Лондон – Токио површином воде износи 18.000 нм а пловидба испод леда га скраћује за 8.000 нм, готово за половину

Najveću podmorničku flotu i najviše specijalaca na svetu ima - Severna Koreja


Severna Koreja najmilitaliziranija je zemlja na svetu, sa jednim vojnikom na 25 stanovnika i 20 muškaraca od 17 do 54 godine u vojsci.

Severna Koreja po broju vojnika četvrta je na svetu i broji 4,060 tenkova, 2,500 oklopljenih transporta, preko 17, 900 topova, 11 000 protivvazdušnih topova, više od 10 000 ličnih protivvazdušnih i protivtenkovskih projektila, barem 915 brodova u mornarici i 1, 748 aviona od čega su 478 lovci i 180 bombarderi. Naravno, većina te opreme još je iz Drugog svetskog rata, a pitanje je i koliko njih u funkciji.

Severna Koreja ima strategije koje se zasnivaju na sabotaži neprijateljskih linija, pa specijalne snage imaju prioritet u vojnom budžetu i najveće su na svetu - između 87 000 do 120 000, zavisno o tome broje li se rezerve u redove specijalaca. Organizovane su u 25 brigada i 9 bataljona.

Takođe, Severna Koreja ima najveću podmorničku flotu na svetu, preko 60 podmornica zapremine 1800 tona i 300 tona, ali i brojne patuljaste podmornice (zapremine ispod 150 tona, posada nekoliko ljudi) što brojku dovodi do 90. Deset podmornica bile su Jugo - klasa, nazvane tako jer ih je SFRJ izgradila za Severnu Koreju, ali danas ih je samo 4 te klase jer je jedna penzionisana, jednu je zarobio Jug, a 4 su date Iranu.

Podmornice


Podmornica (pri izranjanju balastne vode se ispuštaju)

- Prva upotrebljiva podmornica bila je zapravo čamac na vesla prekriven nepromočivom kožom, a sagradio ju je 1620. nizozemski znanstvenik Cornelius van Drebbel.


- Američka podmornica Turtle, u koju je mogao stati jedan čovjek, napala je britanske brodove 1776. za vrijeme američkoga rata za nezavisnost. Izgradio ju je David Bushnell.


- Kombinacija benzinskih motora i električnih baterija omogućila je konstruiranje prve uspješne podmornice 1890-ih godina.


- Jaki dizelski motori prevladali su nakon 1908.

- Godine 1954. SAD je porinuo u more podmornicu Nautilus, prvu podmornicu na nuklearni pogon. Danas su sve podmornice nuklearne.


- Njemačke podmornice napadale su savezničke konvoje brodova u oba svjetska rata.


- U današnjim podmornicama snažan trup građen od čelika ili titana onemogućuje njezino slamanje pod pritiskom vode.


- Većina podmornica namijenjena je ratovanju, pa one imaju duge projektile, zvane torpeda, koje ispaljuju na neprijateljske brodove.

Otkrivena podmornica – nosač aviona, japansko ratno čudo!


Podmornica klase „sen-toku“, dugačka 122 metra, među najvećim podmornicama koje su ikada izgrađene pre pojave nuklearnih, otkrivena je u blizini jugozapadne obale havajskog ostrva Oahu, na dubini od 701 metar. Japanci su izgradili ukupno tri ovakve podmornice – nosače aviona.

Američki naučnici slučajno su, u blizini obale Havaja, otkrili japansku podmornicu iz Drugog svetskog rata, tehnološko čudo tog doba, koja je trebalo da učestvuje u napadu na Panamski kanal, a završila je na dnu Pacifika pošto su je potopile američke snage.


„Sen-toku“ u tokijskom zalivu

Podmornica klase „sen-toku“, dugačka 122 metra, među najvećim podmornicama koje su ikada izgrađene pre pojave nuklearnih, otkrivena je u avgustu u blizini jugozapadne obale ostrva Oahu na dubini od 701 metar, a od 1946. vodi se kao nestala, saopštili su naučnici Havajskog univerziteta u Manoi.

Podmornica „I-400“ i druga „I-401“, koja je pronađena blizu Oahua 2005, mogle su da pređu jedan i po put oko sveta bez dolivanja goriva, preneo je Rojters.


Ogromna za svoje vreme

Američka mornarica je zarobila pet japanskih podmornica, među kojima „I-400“ na kraju Drugog svetskog rata i prebacila ih u Perl Harbur radi inspekcije, saopštili su juče naučnici.

Snage SAD su potopile podmornice i tvrdile su da nemaju nikakve informacije o njihovoj tačnoj lokaciji u očiglednom pokušaju da spreče da tehnologija dospe u ruke Sovjetskog Saveza, koji je zahtevao da podmornice budu vraćene u Japan.


Jedina podmornica-nosač aviona

Otkriće „I-400“ je objavljeno u ponedeljak, pošto je američka Nacionalna okeanska i atmosferska uprava NOAA, koja je učestvovala u pronalaženju podmornice, svoja otkrića podelila sa Stejt departmentom i japanskim vladinim zvaničnicima, naveli su istraživači.

Istorijat japanskog ratnog tehnološkog čuda

Poslednjih meseci Drugog svetskog rata, Japan je učinio i poslednji napor da rat preseli na američko tlo svojim tajnim oružjem, podmornicom - nosačem aviona „I-400“.


Ideja o podmornici koja nosi avione nije bila potpuno nova - Nemci, Francuzi i Britanci eksperimentisali su sa svojim idejama još od kraja Prvog svetskog rata.


U početku, ove podmornice su nosile avione na otvorenim delovima svojih paluba, i, samim tim, nisu mogle da zarone dok avion ne odleti. Kasniji modeli su bili opremljeni zaptivenim hangarima ili su nosili avione u delovima.

Letelice su korišćene za izviđačke zadatke i kontrolu vatre oružja sa podmornice.

Prvih meseci rata, japanska flota se mnogo oslanjala na podmornice. A uspešan napad na Oregon od strane „I-25“ 1942. godine, pokazao je da ta podvodna plovila mogu neopaženo proći kroz linije američke mornarice, za razliku od brodova.


Admiral Isoroku Jamamoto, komandant japanske kombinovane flote, izumeo je jurišnu podmornicu velikog dometa, sa mogućnostima taktičkih napada iz vazduha.

Nova „I-400 sen-toku“ klasa je dizajnirana i napravljena tako da može da nosi bombardere umesto lakih izviđačkih letelica - oružje koje će izvoditi hirurški precizne napade i širiti strah među stanovništvom SAD.

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Pista“ na palubi

Gradnja je počela u januaru 1943. godine kao velika vojna tajna. Originalni plan je predviđao da se napravi 18 podmornica, ali je kasnije taj broj prepolovljen na devet, nakon Jamamotove smrti u aprilu 1943.

Svaka podmornica je mogla da ponese tri bombardera, što je značilo da je imala veliki hangar. Da bi se sprečilo da taj dodatni tovar prevrne podmornicu, razvijen je trup u obliku dva cilindra.

Krajnji proizvod je imao 122 metra, i pokretali su ga dizel motori ukupne snage 7.770 konjskih snaga, odnosno četiri motora od po 2.400 ks. Njen radijus kretanja je bio dvostruko veći od najvećeg u to vreme.

Naoružanje je podrazumevalo top od 140 milimetara na palubi, četiri protivavionska mitraljeza i osam torpednih cevi, prečnika 53 cm.

Izgradnja samo pet podmornica je započeta, a prva kompletirana je isplovila u decembru 1944. godine. Još dve su izašle iz pogona pre kraja rata, spomenute „I-401“, i „I-402“.


rts.

Подморнице класе Cagni


Подморнице класе Cagni су биле највеће нападне подморнице икада изграђене за потребе италијанске ратне морнарице и, што је интересантно, биле су наоружане торпедима калибра 450 мм. Ова торпеда су била дужа од стандардних торпеда тог калибра, што им је дозвољавало да понесу бојеву главу са 200 кг експлозива уместо уобичајене са 110 кг. Била су лакша за неких 270 кг од торпеда калибра 533 мм. Како су торпеда била намењена за уништавање теретних бродова, цењена су као прихватљива за наоружавање ових подморница. Добра страна те одлуке била је могућност крцања 36 торпеда. Сама подморница је имала 14 торпедних цеви – 8 прамчаних и 6 крмених, што је давало добру основу за извршење успешних напада на трговачко бродовље непријатеља.


На несрећу по италијанске планове, рат на Медитерану је захтевао држање отвореним виталних рута за снабдевање Северне Африке. Након тешких губитака површинских бродова, морнарица је ужурбано увела подморнице у оперативу. Резултати су били, благо речено – разочаравајући. Три од четири подморнице су потопљене након свега 15 патролних вожњи. Од потапања прве до потапања треће подморнице протекло је свега три месеца. Најбоље се показала подморница Ammiraglio Cagui, која је потопила нешто мање од 10 000 БРТ бродовља у две дуге патролне вожње.

MONSTRUM NA DNU MORA Prve slike japanskog tehnološkog čuda iz Drugog svetskog rata


Olupina japanske mega-podmornice iz Drugog svetskog rata, jedna od najvećih ikada napravljenih, slučajno je otkrivena bluzu Havaja 2013. godine. Nedavno je po prvi put dozvoljeno istraživačima da snime ovu 122 metara dugačku podmornicu koja je imala hangar za prevoz čak tri bombardera.


Naoružanje podmornice je podrazumevalo top od 140 milimetara na palubi, četiri protivavionska mitraljeza i osam torpednih cevi, prečnika 53 cm

Podmornica klase "sen-toku", dugačka 122 metra, otkrivena je u avgustu u blizini jugozapadne obale ostrva Oahu na dubini od 701 metar, a od 1946. vodi se kao nestala, saopštili su naučnici Havajskog univerziteta u Manoi.


Zvono sa podmornice

Tehnološko čudo tog doba, koje je trebalo da učestvuje u napadu na Panamski kanal, a završilo je na dnu Pacifika pošto su je potopile američke snage.


Snage SAD su potopile podmornice i tvrdile su da nemaju nikakve informacije o njihovoj tačnoj lokaciji u očiglednom pokušaju da spreče da tehnologija dospe u ruke Sovjetskog Saveza koji je zahtevao da podmornice budu vraćene u Japan.


Tehnološko čudo tog doba - podmornica "sen toku"

Poslednjih meseci Drugog svetskog rata, Japan je učinio i poslednji napor da rat preseli na američko tlo svojim tajnim oružjem, podmornicom – nosačem aviona.


"I-400 sen-toku" klasa je dizajnirana i napravljena tako da može da nosi bombardere umesto lakih izviđačkih letelica - oružje koje će izvoditi hirurški precizne napade i širiti strah među stanovništvom SAD.


"Sen toku" je mogla da pređe jedan i po put oko sveta bez dolivanja goriva

Svaka podmornica je mogla da ponese tri bombardera, što je značilo da je imala veliki hangar. Da bi se sprečilo da taj dodatni tovar prevrne podmornicu, razvijen je trup u obliku dva cilindra.


Krajnji proizvod je imao 122 metra, i pokretali su ga dizel motori ukupne snage 7.770 konjskih snaga, odnosno četiri motora od po 2.400 ks i mogla je da pređe jedan i po put oko sveta bez dolivanja goriva.


Gradnja je počela u januaru 1943. godine kao velika vojna tajna

Prva kompletirana podmornica isplovila je u decembru 1944. godine, a do kraja rata još smo dve su izašle iz pogona.


blic

Čekićem protiv podmornica



Njemačke podmornice tokom drugog svjetskog rata su pravile strahovit problem linijama savezničkog snadbijevanja. Neke od podmornica su uništile i po 200 hiljada tona tovara, izgladnjujući Evropu. Saveznici nisu imali načina da se bore protiv naprednih njemačkih podmornica, dok Britanci nisu došli do prilično ludog rješenja. Grupa od nekoliko vojnika bi se ukrcala na mali brod naoružani sa kesama i čekićima. Kada bi vidjeli periskop tiho bi prišli i polomili ga ili vezali kesu oko njega što bi praktično oslijepilo kapetana podmornice koji bi morao da naredi izviranje. Kada se podmornica pojavi na površini saveznici bi je bombardovali i na ovaj način su uspjeli da unište 16 podmornica.