Pijem kafu, pušim, jedino sam alkohol ostavio...Svakog dana se dešava da dobri i zdravi ljudi pa i sportisti obole i umiru od tumora i raka. Ništa više nije sigurno i ne postoje pravila. Pisao sam opširan rad o tome, skupljao godinama tekstove, skice, nacrte, tabele, jer sam imao sopstvene lične razloge, jako mučne i teške. Iznenadili bi se ljudi koliko je zapravo sve štetno, dosta od toga i korisno, a ipak bolesti ne biraju ni mesto, ni vreme, ni ljude. Ako budem imao vremena iskuckaću nešto o tome detaljnije. Sve je opasno, ništa manje nije opasan saobraćaj, jaka hrana koju godinama konzumiramo, neredovna ishrana, dnevni i noćni bioritam koji smo zbog modernog života odavno ispustili iz vida, nisu kafa i cigarete jedina stvar, čak bi bilo smešno da jesu, ali ovako je sve tužnije. Pitanje je samo kako ko i sa kojom pažnjom i ozbiljnošću gleda na život i kako sve može njegov um da shvati. Ali da zaustavimo nešto u životu i trzamo se na svaku stvar koju nam neko saopšti ili donese u život, mi bi tek tada pukli i ne bismo znali i smeli da živimo bar malo opuštenije i srećnije.