Zeleni krovovi

**Učlanjen** : 04.01.2012

Zeleni krovovi - Istorijat zelenih krovova

Zeleni krovovi predstavljaju delimično ili potpuno prekrivene krovne građevine

vegetacijom koja se nalazi iznad vodonepropusnog sloja membrana.

Zeleni krovovi 7hFlt07

Zeleni krovovi potiču još iz antičkog doba. Najpre su se pojavili na Bliskom istoku
gde građevine tradicionalno imaju ravne krovove. Uzgoj saksijskog bilja na
terasama i ravnim krovovima zgrada postao je uobičajen prizor i u oblasti
Mediterana u staroj Grčkoj i Rimu. Nastao je kao deo kulta boga Adonisa i
kasnije je nadaleko rasprostranjen. U starom Rimu, gradu opasanom zidinama,
visoka cena izgradnje zidina učinila je da stambeni blokovi postanu uobičajeni
način gradnje. Krovovi zgrada često su korišćeni kao bašte u kojima je cveće,
žbunje i drveće raslo u žardinjerama.Krovovi i terase ukrašeni biljkama prikazani
su i na vizantijskim minijaturama. Krovni vrtovi, terase i viseći vrtovi pojavili su
se u doba Renesanse u onim delovima Evrope koji imaju blagu klimu.

Ovaj trend zasnovan na antičkoj tradiciji, prilagođen je klimatskim uslovima
podneblja. Razvijana su tehnička i arhitektonska rešenja koja omogućavaju uzgoj
biljaka bez saksija. Viseći vrtovi projektovani su tako da žardinjere budu postavljene
u nivou ravni krova. Sa razvojem botanike povećavao se i broj gajenih biljnih vrsta.
Krovovi i terase dekorisani su cvećem, drvećem, žbunjem i vinovom lozom. Ovaj
trend širio se od Italije sve do kraljevina na severu Evrope, uvek u skladu sa
lokalnim klimatskim uslovima.

Izgradnja krovnih vrtova u to vreme bila je privilegija kraljevskih porodica, plemstva
i bogatih građana. Sa razvojem buržoazije sve su učestaliji i zahtevi za krovnim
vrtovima. Le Korbizije, Valter Gropius i predstavnici pokreta Bauhaus (kao i Frenk
Lojd Rajt i drugi u Americi) projektovali su krovne vrtove na svojim građevinama.
Le Korbizije u svojim teorijskim radovima, krovni vrt definiše kao ključni životni prostor
gradskog stanovništva u budućnosti.

**Učlanjen** : 04.01.2012

Ukrasno bilje na krovovima negovano je i kod naroda severne Evrope, na Islandu i u Skandinaviji,
u okvirima tradicionalne arhitekture. Razlog za to nije bio primarno estetski. Nivo termičke
zaštite krovova pokrivenih tresetom i travnjacima bio je toliko visok da ove građevine nisu
zahtevale intenzivno grejanje čak ni pri oštroj zimi. Krovni vrtovi mogu se naći i u Mađarskoj,
slično kao u ostalim delovima Evrope, ali ovaj trend nije bio tako duboko ukorenjen. Sa pojavom
renesanse u Italiji, kralj Matias bio je prvi čovek izvan Italije koji je sagradio viseće vrtove u
svom dvoru u Višegradu, a nakon okupacije Beča i na bečkom dvoru. Italijanski majstori postavili
su vrt na rezervoaru vode u Budimu, a u Višegradu je pronađen podrum ispod visećeg vrta sa
lipama i fontanom.

**Učlanjen** : 04.01.2012

Zeleni krovovi 0ba9b17a-3f6b-4563-898e-9dfcb134513b

U poslednjoj trećini dvadesetog veka uspostavljeni su osnovni principi tzv. zelene arhitekture.
Ovo se odnosi ne samo na krovne vrtove, već i na ekstenzivne i intenzivne zelene površine
na velikim zgradama, uključujući zelene fasade. Do kraja sedamdesetih godina prošlog
veka pojam zelenih krovova u Evropi odnosio se samo na takozvane intenzivne krovne
vrtove. Iskustva u uzgoju travnatih krovnih površina i krovnih vrtova u zapadnoj Evropi
tokom poslednjih 20 godina doveli su do mnogih otkrića i saznanja čija je primena rezultirala
u projektovanju zelenih krovova izvanrednog dizajna, kao i primenu novih savremenih materijala
za krovne pokrivače.

Ekološki aspekti dizajna imaju sve veći uticaj na ove krovove. Zahtev za nižom cenom i
popularnost krovova niske nosivosti išao je u pravcu ekstenzivnih zelenih krovova manje debljine,
specifičnog sastava i jeftinije ugradnje i održavanja.

Fridrich Stowaser, sa nadimkom Hundertwasser (1927-2000), jedan je od prvih arhitekata koji
je ukazao na značaj zelenih krovova. On je doživljavao prirodu kao uzvišenu realnost, izvor
univerzalne harmonije.

Njegovo veliko poštovanje prema prirodi ispoljavao je u želji da je zaštiti od njenog
najvećeg neprijatelja - čoveka. Hundertwasser se jasno izdvajao po svom ekološkom
opredeljenju i smatrao je da izgled svake građevine treba da bude uslovljen estetskim
načelima njegovih stanara.

Preuzeto sa: gradjevinarstvo.rs