Carolija
Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
 |  Naslov: Princezina ruka  Ned 3 Mar - 20:56 | |
| Princezina ruka Grof Louis Humond bio je nadaleko poznat kao okultist i psihoterapeut. I kao takav, često je od zahvalnih pacijenata bivao darivan nesvakidašnjim poklonima. Ali, najneobičniji od svih poklona doneo je grofu i najveće nevolje. Za vreme posete Luksoru 1890, izlečio je od malarije tamošnjeg uglednog šeika. Zauzvrat, šeik je insistirao da grof primi na dar mumificiranu desnu ruku davno umrle egipatske princeze. Humondovoj ženi se od samog početka taj bizarni poklon nije dopadao. A kada je čula celu legendu, njena odbojnost se pretvorila u mešavinu užasa i odvratnosti. Priča glasi da je u sedamnaestoj, poslednjoj godini svoje vladavine, egipatski kralj Ahnaton - jeretički Tutankamonov tast - došao u sukob sa svojom kćeri oko nekih verskih pitanja. Osveta kraljeva bila je strašna. Godine 1357.pne. po nalogu kralja i oca, njegovi sveštenici su devojku prvo silovali, a zatim ubili. Odsekavši njenu desnu ruku, potajno su je zakopali u Dolini kraljeva odvojeno od tela. Postupak dobija smisao kada se uzmu u obzir tadašnja verovanja da osobi sahranjenoj bez delova tela,postaje onemogućen pristup u rajske predele. Ni jedan kustos muzeja nije zeleo da primi jezivi eksponat. Nemajući kuda, Humond je poklon smestio u ispražnjeni sef svoje londonske kuće. Kada su oktobra 1922.g. Humond i njegova žena otvorili sef - sledili su se od užasa. Poklon se nije mogao prepoznati. Mumificirana i usahla, 3200 godina stara, ruka je delovala potpuno sveže! Grofica je zahtevala da se ruka neizostavno uništi i Humond, koji do tada nikada nije osetio strah od nepoznatog, prihvati predlog. Postavio je samo jedan uslov: princezina šaka mora biti sahranjena na najprigodniji način. Sve je bilo pripremljeno za sahranu u noći 31.oktobra 1922.g na Dan mrtvih. [center] 
U pismu upućenom svom dugogodišnjem prijatelju, arheologu lordu Karnarvonu, Humond je do detalja opisao ceremoniju sahrane. Šaku je pažljivo položio u ložište kamina čitajući naglas poglavlja iz egipatske "Knjige mrtvih". Iznenada, završne reči je popratio jak udar groma i kuća je utonula u tamu. Ulazna vrata popustiše pod naletom snažnog i iznenadnog vetra.
Od siline udara, Humond i njegova žena nadjoše se na podu sa osećajem neke neprirodne hladnoće koja je zavladala u kući. Kada su podigli pogled, pred njima je stajala uspravna figura neke žene. Prema Humondovom kazivanju, "ona je bila obucena u kraljevsku odoru starog Egipta, sa vijugavom zmijom oko glave, sa znamenjem faraona". Umesto desne šake, visio je okrvavljeni patrljak. Prikaza se na trenutak nadvila nad plamenom u kaminu da bi narednog momenta isčezla bez traga. Sa njom nestade i šaka,koja više nikada nije vidjena.
Četiri dana kasnije Humond je iz novina saznao da je ekspedicija lorda Karnarvona na pragu senzacionalnog otkrića grobnice Tutankamona i da će grobnica biti otvorena uprkos upozorenju uklesanom na spoljašnjim zidovima. Iz bolničke sobe, gde se sa suprugom jos uvek oporavljao od pretrpljenog šoka, Humond uputi starom prijatelju pismo moleći ga da još jednom preispita svoju odluku o otvaranju grobnice.
Napisao je: "Sada pouzdano znam da su stari Egipćani posedovali znanje i moć koje naš razum ne može shvatiti. Za ime Boga, preklinjem te, budi oprezan".
Medjutim, iskušenje svetske slave bilo je suviše veliko da bi lord Karnarvon uzeo za ozbiljno pismo svog prijatelja. Nedugo, zatim, umro je od ujeda malaričnog komarca. Jedan za drugim umirali su i ostali članovi ekspedicije potvrdjujući legendu poznatu kao "Prokletstvo faraona". |
|
