Indijanske izreke, poslovice i priče

Crveni Oblak, Makhpiya-luta (1870.)

1868, beli covek je došao i doneo neke papire. Nismo mogli da ih procitamo i oni nam nisu rekli šta je zaista bilo unutra. Mi smo mislili da je dogovor da se pomeri tvrdava i da prestanemo da ratujemo. Ali kada sam stigao u Vašington, Veliki Otac mi je objasnio da su me prevodioci prevarili. Ja sam siromašan i go, ali sam poglavica svog naroda. Mi ne želimo bogatstvo, ali želimo da podižemo svoju decu ispravno. Bogatstvo nam dobra nece doneti. Ne možemo ga poneti na onaj svet. Mi ne želimo bogatstvo. Mi želimo mir i ljubav.

Džon Drvene Noge, Cejeni

Naša zemlja nam je sve. Reci cu vam jednu od stvari koje se secamo o našoj zemlji. Secamo se da su naši pradedovi platili za nju – svojim životima.

Wovoka, Paiute

Tražite od mene da orem zemlju. Treba li da uzmem nož i da rasporim grudi svoje majke? Onda kada umrem ona me nece primiti na svoje grudi da pocinem. Tražite od mene da kopam za kamenjem! Treba li da kopam pod njenom kožom za njenim kostima? Onda kada umrem ne mogu uci u njeno telo da budem ponovo roden. Tražite da secem travu i da pravim seno i da ga prodajem i da budem bogat kao beli covek, ali kako da se usudim da secem kosu svoje majke?

Poglavica Maquinna, Nootka

Jednom sam bio u Viktoriji i video sam veoma veliku kucu. Rekli su mi da je to banka i da beli ljudi tu stavljaju svoj novac na cuvanje i da vremenom dobijaju korist. Mi indijanci nemamo takve banke; ali kada imamo mnogo novca ili cebadi, mi ih dajemo drugim poglavicama i ljudima i vremenom oni im donose korist i naša srca se osecaju dobro. Naš nacin davanja je naša banka.

Santana, Poglavica Kiowa

Ja volim ovu zemlju i bufale i necu se odvajati od nje. Hocu da dobro razumete što govorim. Zapišite to na papir. Cuo sam dosta lepih reci od gospode koju nam je slao Veliki Otac, ali oni nikad ne rade ono što govore. Ja ne želim ništa od vaših škola, crkvi i bolnica na našoj zemlji. Hocu da deca rastu kao što sam ja rastao. Cujem da nameravate da nas preselite u rezervat blizu planina. Ja necu da se selim. Ja volim da lutam prerijom. Tada se osecam slobodno i srecno, a kada se negde trajno naselimo mi bledimo i umiremo. Pre mnogo vremena ova zemlja je pripadala našim ocevima, ali kada sam ja išao na reku video sam kampove vojnika na njenim obalama. Ti vojnici su sekli drvece i ubijali moje bufale i kada sam to video, moje srce se osecalo kao da ce da izgori.

Izvor: Wikipedia

Krug

Sve što Indijanac radi je u krugu, a to je zato što snaga
svijeta uvijek djeluje u krugovima, i sve pokušava biti okruglo. Nebo je
okruglo, a čuo sam da je i Zemlja okrugla, a takve su i sve zvijezde.
Vjetar, kad je najmoćniji, vitla. Ptice grade gnijezda u krugovima, jer
njihova je vjera ista kao i naša. Čak i godišnja doba u svojoj izmjeni
čine veliki krug i uvijek se ponovo vraćaju tamo gdje su bila. Čovjekov
život je krug od djetinjstva do djetinjstva. I tako je u svemu u čemu se
kreće snaga.

Crni Los, Oglala Sioux

Klasična indijska priča o mudracu i slonu iz Kalidasine drame Šakuntala


Mudrac čuči ispred slona koji stoji tačno iznad njega i kaže „ovo nije

slon“. Tek kasnije, pošto se slon okrene i počne da se udaljava, u njegovom

umu začinje se sumnja i pitanje: „da li bi ovo ipak mogao biti slon?“ Kada

slon iščezne iz vidokruga, mudrac pogleda u tragove na zemlji koje je

životinja ostavila za sobom i sa sigurnošću zaključi „ovde je bio slon“.

"Sve stvari na svetu imaju svoju svrhu, svaka bolest ima biljku koja je leči, i svaki čovek ima svoj poziv. Šta je život? To je treptaj svica u noći. To je dah bika na zimskoj hladnoći. To je mala senka koja juri preko trave i nestaje u zalasku sunca."

O životu
Sve stvari na svetu imaju svoju svrhu, svaka bolest ima biljku koja je leči, i svaki čovek ima svoj poziv. Ovo je indijanska teorija postojanja.



Žalosni Golub (1888-1936)

Crno stopalo



Sve na svetu je u paru. U našim mislima mi smo dvoje, dobri i zli. Svojim očima vidimo dvoje, ono što je lepo, i ono što je ružno. Imamo desnu ruku koja udara i čini zlo, i levu koja je bliže srcu, punu dobrote. Jedna noga može nas voditi lošim putem, a druga dobrim. Dakle, sve na svetu je u paru.

Orao



Sve što Indijanac radi je u krugu, a to je zato što snaga sveta uvek deluje u krugovima, i sve pokušava biti okruglo. Nebo je okruglo, čuo sam da je i Zemlja okrugla, a takve su i sve zvezde. Vetar, kad je najmoćniji, vitla. Ptice grade gnezda u krugovima, jer njihova vera je ista kao i naša. Čak i godišnja doba u svojoj promeni čine veliki krug i uvek se ponovo vraćaju tamo gde su bila. Čovekov život je krug od detinjstva do detinjstva. I tako je u svemu u čemu se kreće snaga.



Crni Los, Oglala Sijuksi

O Zemlji



Moramo zaštititi šume za našu decu, unuke i decu koja će se tek roditi. Moramo zaštititi šume za one koji ne mogu govoriti za sebe, za ptice, životinje, ribe i drveće.



Kvantsinas



Ako razgovaraš sa životinjama, i one će razgovarati s tobom, i poznavaćete jedni druge. Ako ne razgovaraš s njima, nećeš ih poznavati. Ono što ne poznaješ, to te plaši. Kad se neko boji, on uništava.

Poglavica Den Džordž



U srcima svih nas postoji skriveni put kojim se retko putuje, a koja vodi do nepoznatog, tajnog mesta. Stari su ljudi zaista voleli Zemlju i na njoj su sedili i počivali s osećajem da su blizu majčinske snage. Svoje šatore su gradili na Zemlji, a svoje žrtvenike od Zemlje. Zemlja je umirivala, jačala, pročišćavala i lečila. Zbog toga stari Indijanac još uvek sedi na Zemlji, ne ustaje i ne odvaja se od njenih snaga koje život daju. Za njega sediti ili ležati na Zemlji znači moći razmišljati dublje i osećati snažnije. On može jasnije proniknuti u tajne života i doći u bliži odnos sa životom oko sebe.

Poglavica Medved Koji Stoji, Oglala Sijuksi



Veliki Duh je u svim stvarima, on je u zraku koji dišemo. Veliki Duh je naš otac, a zemlja je naša majka. Ona nas hrani, i sve što stavimo u nju ona nam vraća.

Veliki Grom



Indijanci vide dva puta s kojima se suočava beli čovjek kao put tehnologije i put duhovnosti. Mi osećamo da put tehnologije vodi moderno društvo ranjenoj i sprženoj Zemlji. Može li biti da put tehnologije predstavlja žurbu u uništenje, dok put duhovnosti predstavlja sporiji put kojim su Indijanci putovali i koji sada ponovo traže? Zemlja nije spržena na tim tragovima. Trava tamo još uvek raste.

AP Vilijem Commanda, Kanada



Bele ljude nikad nije bilo briga ni za zemlju, ni za jelena, ni za medveda. Kad mi Indijanci ubijamo zbog mesa, pojedemo sve. Kad vadimo korenje, pravimo male rupe. Kad gradimo kuće, pravimo male rupe. Mi istresamo s drveća žirove i češere. Mi ne sečemo živo drveće. Koristimo samo suvo drvo. A belci razaraju tlo, seku drveće, ubijaju sve... Drvo kaže: "Nemoj. Boli me. Nemoj me povrediti". A oni ga saseku i razrežu. Zbog toga ih Duh zemlje mrzi.

Vintu



Ponašajte se dobro prema Zemlji, ona vam nije dana od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.



Stara indijanska poslovica

O darovanju



Naše je verovanje da je ljubav prema posedovanju slabost koju treba nadvladati. Ona privlači materijalni deo, a ako joj se dozvoli, s vremenom će poremetiti čovekovu duhovnu ravnotežu. Zbog toga deca od malena moraju da nauče lepotu darovanja. Treba ih učiti da daju ono što najviše vole kako bi mogla da osete radost davanja.



Ohijesa, Čarli Aleksandar Istmen - Sijuksi

Jednom sam bio u Viktoriji i vidio sam veoma veliku kuću. Rekli su mi da je to banka i da beli ljudi tu stavljaju svoj novac na čuvanje i da vremenom dobijaju korist. Mi Indijanci nemamo takve banke, ali kada imamo mnogo novca ili pokrivača, mi ih dajemo drugim Indijancima, i s vremenom to im donosi korist i naša srca se osećaju dobro. Naš način davanja je naša banka.



Poglavica Makuina

Mudra priča za kraj



Nekada davno je stari Čiroki svom unuku ispričao jednu životnu istinu: "U unutrašnjosti svakog čoveka se vodi bitka, kao borba između dva vuka, u unutrašnjosti svakoga od nas. Jedan vuk predstavlja zlo: predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam... Drugi vuk predstavlja dobro: predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrodušnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.
Mali Indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedinih reči pa ga zapita: "Koji vuk na kraju pobedi?"



Stari Čiroki odgovori sa smeškom na svom starom licu: "Pobeđuje uvek onaj kojeg hraniš..."