|
| Autor | Poruka |
---|
Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:13 | |
|
Poslednji izmenio rea83 dana Sub 9 Mar - 17:25, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:14 | |
| Istorija
Sadašnja teritorija Lihtenštajna činila je u prošlosti mali deo rimske regije Recija. Tokom vekova ova zemlja je ostala jako daleko od evropskih strateških interesa. Pre dolaska na vlast aktuelne dinastije, bila je feudalni posed u vlasništvu jednog ogranka porodice Habzburgovaca.
Dinastija Lihtenštajn je svoje ime dobila po dvorcu Lihtenštajn, zdanju smeštenom znatno dalje u Austriji, koji im je pripadao od 1140. do XIII veka, da bi im konačno bio vraćen 1807. Vekovima su članovi dinastije Lihtenštajn uzimali u posed velika područja, naročito u Moravskoj, Donjoj Austriji i Štajerskoj, ne uspevajući ipak da izbegnu starateljstvo krupnije vlastele, pre svih Habzburgovaca, kojima su često nudili svoje savetničke usluge. S obzirom na to da nijedna njihova teritorija nije bila pod direktnom nadležnošću cara, dinastija Lihtenštajn nije mogla da učestvuje u radu Rajhstaga.
Porodica je, želeći da uveća svoju moć dobijanjem stolice u Rajhstagu, počela da čini sve kako bi prigrabila posede zvane unmittelbar, to jest posede kojima je jedini sizeren car lično. Posle dugih pregovora, to im je najzad pošlo za rukom kupovinom dve minijaturne grofovije Šelenberg i Vaduc od Habzburgovaca, redom 1699. i 1712. godine. Ova dve parcele su ispunjavale tražene kriterijume, tako da ih je car Karlo VI ujedinio i uzdigao na rang kneževine, 23. januara 1719, nadenuvši im ime Lihtenštajn, u čast svog novog kneza Antona Florijana od Lihtenštajna. Upravo tada Lihtenštajn postaje suverena država u sastavu Svetog rimskog carstva. Imajući u vidu da je ova transakcija bila čisto politička, prinčevi Lihtenštajna su se našli na svojoj novoj zemlji tek posle nekoliko decenija.
Godine 1806. Sveto rimsko carstvo palo je pod vlast Francuske. Ovaj događaj značajno je uticao na Lihtenštajn: okoštale političke i administrativne strukture urušile su se ubrzo po carevoj abdikaciji; na njegovo mesto došao je Napoleon. Time je Lihtenštajn oslobođen pritisaka i svakog spoljnog uticaja i po prvi put u svojoj istoriji postaje uistinu nezavisan. Počev od tada, svoju sudbinu je vezao za Austriju.
Tokom Drugog svetskog rata Lihtenštajn je sačuvao neutralnost; porodično bogatstvo koje se našlo u zoni borbenih dejstava premešteno je u unutrašnjost teritorije i u London, da bi se sačuvalo. Po završetku rata Čehoslovačka i Poljska pripojile su nekoliko nemačkih zemalja, što je imalo za posledicu oduzimanje celokupnih poseda od članova dinastije Lihtenštajn, onih koji su tradicionalno bili u njihovom vlasništvu. Tu se, pre svega, misli na Bohemiju, Moravsku i Šlesku. Kneževi dinastije živeli su u Beču počev od 1938. godine. Eksproprijacijom je obuhvaćeno 1.600 km² šuma i obradivog zemljišta, kao i nekoliko zamkova i porodičnih palata; to je još i sada predmet rasprave na Međunarodnom sudu pravde. Tenzija je pojačana za vreme Hladnog rata, kada su tadašnje vlasti Čehoslovačke zabranile ulazak građanima Lihtenštajna na pomenute teritorije.
Zamak Vaduc, koji se uzdiže nad gradom, i danas je kneževska rezidencija
Finansijske teškoće koje su zadesile porodicu posle rata primorale su je da se odrekne nekoliko vrednih umetničkih predmeta, posebno Da Vinčijeve slike Đinevra de Benči (Ginevra de Benci), koju je otkupila Vlada Sjedinjenih Američkih Država. Ekonomska kriza koja je potom usledila prisilila je malu državu da se više približi Švajcarskoj i da sa njom zaključi monetarnu i carinsku uniju.
Ovi napori urodili su plodom i zemlja se otada ubrzano razvija. Tokom narednih nekoliko decenija kneževina će ući u eru prosperiteta i ekonomske modernizacije, posebno zahvaljujući stvaranju povoljnih poreskih olakšica koje privlače mnogobrojne firme. Vladar Lihtenštajna danas se ubraja među najbogatije šefove država na svetu, sa imetkom koji se procenjuje na tri milijarde evra[1]. Stanovništvo, isto tako, uživa u jednom od najviših životnih standarda na planeti. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:14 | |
| Politika
Zgrada Vlade - „Regierungsgebäude“ i Skupština Lihtenštajna - „Landtag“
Lihtenštajn je parlamentarna demokratija na čijem je čelu trenutno knez (Fürst) Hans-Adam Drugi, koji je stupio na presto posle smrti svoga oca 1989. godine. Parlament Lihtenštajna, Landtag, sastavljen je od 25 poslanika koje biraju građani. Vlada, koju sačinjava pet ministara, rukovodi tekućim poslovima.
Na referendumu održanom 1. jula 1984, koji je knez zdušno podupro, birači (dotada isključivo muškarci) izjasnili su se u korist davanja prava glasa ženama, ali samo na nacionalnim izborima (ne i lokalnim). Za razliku od mnogih drugih ustavnih monarhija, Ustav Lihtenštajna daje knezu više značajnih ovlašćenja, što često izaziva polemike. Kritike su, međutim, izgubile dosta na legitimitetu posle referenduma, održanog u martu 2003, koji je potvrdio snažnu narodnu privrženost aktuelnom modelu vlasti. Sem toga, knez Hans-Adam i njegova porodica bili su spremni da odu za Beč za slučaj da su njihova ustavna ovlašćenja bila dovedena u pitanje. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:15 | |
| Geografija
Lihtenštajn je smešten u Alpima, duž doline reke Rajne. Reka celom svojom dužinom čini prirodnu granicu prema zapadu. Na istoku planine dosežu velike visine, najviši vrh Graušpic se nalazi na 2.599 metara nadmorske visine. Vetrovi koji preovladavaju na jugu, međutim, blagotvorno deluju na klimu. U planinskom delu padne oko 2000 mm/m2 padavina godišnje, a u nizijskom oko 800 mm/m2.[2]
Slika je smanjena 48% (800x523). Kliknite na ovu traku da biste videli orginalnu sliku (1516x990). Kliknite na sliku da biste je otvorili u novom prozoru.
Graušpic (2599 m) - najviši vrh Lihtenštajna
Zimi na padinama prekrivenim snegom okupljaju se ljubitelji zimskih sportova.
Lihtenštajn, koji nema izlaz na more, okružen je državama koje, takođe, sa svoje strane nemaju izlaz na more. Jedina zemlja na svetu koja se nalazi u istoj situaciji je Uzbekistan. Ukupna dužina granica kneževine iznosi 76 km, od toga je 41 km sa Švajcarskom i 35 km sa Austrijom. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:18 | |
| Demografija
Samo dve trećine populacije su poreklom iz Lihtenštajna (65,8%). 20,1% stanovnika je došlo iz zemalja u kojima se govori nemački jezik (mahom iz Švajcarske, Austrije, Nemačke). Slede zatim Italijani (3,3%), izbeglice iz bivše Jugoslavije (3,3%), Turci i ostali (manje od 5%).
Centar glavnog grada Vaduca |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:19 | |
| Jezik
U Lihtenštajnu, kao uostalom i u celom nemačkom govornom području Švajcarske, govorni jezik je alemanski dijalekat proizašao iz nemačkog. I pored toga, nemački je zvanični jezik administracije. Lihtenštajn je jedina zemlja u svetu koja je usvojila isključivo standardni nemački kao jedinstveni nacionalni jezik (Nemačka i Austrija, recimo, priznaju brojne manjinske dijalekte).
Religija
Crkva u Šanu
Prema jednoj skorašnjoj anketi, 75,7% žitelja ove kneževine se izjasnilo kao katolici, nasuprot 7 odsto protestanata i 4,2% muslimana. 10,9% građana nije se izjasnilo.
Dana 2. decembra 1997, uzevši u obzir dugogodišnju katoličku tradiciju Lihtenštajna, papa Jovan Pavle Drugi ustanovio je grad Vaduc za centar biskupije. Ali ta odluka, koju je Vatikan doneo bez prethodnog konsultovanja sa Vladom Lihtenštajna, naišla je na veliko osporavanje stanovništva. Afera je navela određen broj građana Lihtenštajna katoličke konfesije da, početkom 1998, oforme militantnu organizaciju koja se zalaže za otvoreniju Crkvu.
Cilj uzdizanja na rang nadbiskupije bio je da se omogući častan odlazak monsinjoru Hasu, biskupu Koara, mnogo osporavanom naročito u Cirihu. Ustav Švajcarske (u to vreme) nije dozvoljavao Katoličkoj crkvi da menja granice dijeceza na njenoj teritoriji (zaostavština verskih ratova iz XIX veka); jedini način da se odvoji parče te dijeceze bio je izdvajanje Lihtenštajna, koji je činio njen sasvim mali deo. A da to ne bi izgledalo kao sankcija (kazna), monsinjor Has je tom prilikom stekao viši čin, postavši nadbiskup. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:20 | |
|
Privreda
Uprkos maloj površini i ograničenim prirodnim resursima, Lihtenštajn se odlikuje prosperitetnom privredom zasnovanom na modelu slobodnog tržišta i visokom nivou industrijalizacije (industrijski objekti, oprema itd.). Kneževina se u pogledu finansija, kao i životnog standarda stanovništva, može u potpunosti porediti sa najbogatijim urbanim regijama svojih velikih evropskih suseda.
Veoma privlačan porez na dobit preduzeća (najviša stopa je 18%, prosečna evropska penje se otprilike na 30%) i razne druge olakšice podstakle su preko 74.000 multinacionalnih kompanija da otvore svoje sedište u Lihtenštajnu, najčešće u vidu običnog poštanskog sandučeta. Kneževina na taj način crpe 30% svojih prihoda. No, po uzoru na druga poreska utočišta kakav je Monako, Lihtenštajn je nedavno pojačao napore kako bi opovrgao svoju reputaciju međunarodnog centra za pranje novca.
Lihtenštajn, koji je prinuđen da uvozi preko 90% svojih energetskih potreba, nalazi se u carinskoj i monetarnoj uniji sa Švajcarskom, te prema tome koristi švajcarski franak kao nacionalnu valutu. Kneževina je, inače, članica Evropskog ekonomskog prostora (EEE) počev od maja 1995, a vlada nastoji da harmonizuje ekonomsku politiku sa politikom Evropske unije. Nezaposlenost, iako udvostručena u odnosu na 2000. godinu, ne prelazi 2,2% u trećem tromesečju 2004, što je najmanji postotak u celom EEE.
|
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:21 | |
| Kultura
Muzej umetnosti
U kneževini se održava veliki broj umetničkih i kulturnih dešavanja. Popularnu kulturu pronosi, prevashodno, mlađa generacija, koja je iznedrila mnogobrojne rok i pop muzičke sastave čiji renome često prevazilazi lokalne granice.
Brojna udruženja osnovana su sa ciljem da organizuju izložbe i razne druge manifestacije. Narodni muzej (Landesmuseum), svečano otvoren u novembru 2003, pridružio se drugim kulturnim ustanovama u kneževini: Muzeju umetnosti (Kunstmuseum), Skijaškom muzeju (Skimuseum) i Poštanskom muzeju (Postmuseum).
Jedino pozorište u kneževini, Pozorište na Crkvenom trgu (Theater am Kirchplatz), nalazi se u Šanu. Ali, od oktobra 2003. u Vaducu se nalazi i Kleintheater Schlösslekeller, koji organizuje koncerte, humorističke tačke i predstavljanje kratkih pozorišnih komada. Kneževina se može podičiti nekolicinom domaćih umetnika koji su doista priznati u svom polju rada, kao što je vajar Georg Malin ili slikari Bruno Kaufman i Martin Fromelt. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:21 | |
| Saobraćaj
Most preko Rajne u Lihtenštajnu
Drumska mreža Lihtenštajna, dobro održavana, dugačka je otprilike 140 km. Ne postoji nijedan auto-put a saobraćajni propisi, kao i svi saobraćajni znaci, identični su, uz nekoliko izuzetaka, onima u Švajcarskoj. Ti izuzeci se odnose, pre svega, na dozvoljeni nivo alkohola u krvi (0,8 promila naspram 0,4 promila u Švajcarskoj). Iako je zaključio poštansku uniju sa Švajcarskom, Lihtenštajn raspolaže vlastitim poštanskim markama, kao i međunarodnim pozivnim brojem (+423).
Dužina pruge iznosi 9,5 km, i njome se ostvaruje veza između švajcarskog grada Buksa i austrijskog grada Feldkirha. Prugu, stoga, održavaju i njome upravljaju Austrijske državne železnice, ÖBB (Österreichische Bundesbahn). Javno preduzeće Liechtenstein Bus (LBA) obezbeđuje transportno opsluživanje svih opština Lihtenštajna. Autobusi LBA povezuju, isto tako, kneževinu sa švajcarskim opštinama Zargans, Buks i Zefelen. Javno preduzeće Liechtenstein Bus (LBA) prodalo je jedan „mercedes 0405“ za potrebe mesta Barlad u Rumuniji. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:22 | |
| Vojska
Vojska Lihtenštajna sledi politiku neutralnosti i jedna je od retkih zemalja u svetu koja je želela da ukine vojsku. Vojska je ubrzo ukinuta nakon Austrijsko-pruskog rat u kojem je Lihtenštajn imao vojsku od 80 ljudi, mada nisu bili uključeni u borbe. Nakon tog rata, parlament Lihtenštajna je odbio da obezbedi sredstva za održavanje vojske. Knez se usprotivio, jer bi takav potez oslabio zemlju, i zemlja bi bila lak plen za velike sile. Poslednji vojnik koji je služio vojsku Lihtenštajna, je umro 1939. godine, u svojoj 95 godini.
Sport
Fudbalski timovi Lihtenštajna igraju pod okriljem švajcarske lige. Fudbalski kup Lihtenštajna omogućuje svake godine najboljoj ekipi u zemlji da uđe u Kup Uefa: najčešće je reč o FK Vaduc koji, inače, igra u drugoj švajcarskoj ligi, a koji je postigao svoj najveći uspeh u takmičenju Lige šampiona, 1996. godine, pobedivši Letonce iz FK Universitate Riga rezultatom 4:2. U narednom kolu susreli su se sa Pari Sen Žermenom, nakon čega su eliminisani iz daljeg takmičenja ukupnim rezultatom 0:7 (0:4 u Vaducu i 3:0 u Parizu).
Fudbalska reprezentacija Lihtenštajna tradicionalno je lak plen za ma kog protivnika. Lihtenštajnci su, međutim, imali jednu izvanrednu sedmicu u jesen 2004. godine, tokom kvalifikacionih mečeva za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006, izborivši nerešen rezultat 2:2 u duelu sa Portugalom (u Vaducu), da bi nakon toga trijumfovali nad Luksemburgom sa 4:0. Takmičenje su završili kao pretposlednji u svojoj kvalifikacionoj grupi sa osvojenih 8 bodova (nerešeno sa Portugalom, pobeda nad Luksemburgom, nerešeno sa Slovačkom (0:0) i još jedna pobeda protiv Luksemburga (3:0).
Kao planinska zemlja, Lihtenštajn postiže dobre rezultate u zimskim sportovima, naročito u alpskom skijanju: Hani Vencel je tako osvojila dve medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Lejk Plesidu (SAD), 1980. godine. Ukupno, sportisti ove zemlje pobrali su devet olimpijskih odličja (dve zlatne, dve srebrne i pet bronzanih).
|
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Lihtenštajn Sub 9 Mar - 17:22 | |
|
|
|
Johan I Jozef, knez Lihtenštajna
Johan I Jozef od Lihtenštajna (Beč, 26. jun 1760 — Beč, 20. april 1836) je bio deseti knez Lihtenštajna između 1805. i 1806. godine i ponovo između 1814. i 1836. godine. Bio je poslednji knez Lihtenštajna koji je vladao Lihtenštajnom kao delom Svetog rimskog carstva. Sveto rimsko carstvo ukinuto je 1806. godine. Bio je drugi sin Franca Jozefa I od Lihtenštajna.
Otpočeo je vojnu karijeru sa 22 godine. Bio je pukovnik tokom Turskih ratova osam godina kasnije. Bio je aktivan tokom Napoleonivih ratova tokom kojih je unapređen u čin feldmaršala i postavljen je na mesto glavnokomandujućeg austrijske vojske. Komandovao je austrijskom vojskom u bici kod Austrelica. Učestvovao je u pregovorima koji su doveli do mira u Presburgu 1805. i mira u Šenbrunu 1809. godine. Ovi sporazumi bili su nepovoljni po Austriju i Johan je optužen da nema diplomatske veštine. Kako bi izbegao kritike povukao se iz vojne službe 1810. godine.
Kao knez Lihtenštajna sprovodio je napredne reforme iako je ostao apsolutistički monarh. Godine 1818. doneo je Ustav ali on je imao ograničeno dejstvo. Unapredio je šumarstvo i poljoprivredu i radikaln je reformisao administraciju. Godine 1806. Napoleon je uključio Lihtenštajn u Rajnsku konfederaciju ali je na Bečkom kongresu potvrđen suverenitet Lihtenštajna. Godine 1815. Lihtenštajn je postao deo Nemačke konfederacije. Imao je jedanaestoro dece. |
|
| | | putnik VIP
Poruka : 10890
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Lihtenštajn Čet 5 Jun - 13:07 | |
| |
| | | putnik VIP
Poruka : 10890
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Lihtenštajn Čet 5 Jun - 13:08 | |
| |
| | | putnik VIP
Poruka : 10890
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Lihtenštajn Čet 5 Jun - 13:11 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Lihtenštajn -Kneževina Ned 21 Jun - 11:07 | |
| Kneževina Lihtenštajn (njem. Fürstentum Liechtenstein)malena je država u srednjoj Evropi,bez izlaza na more.Graniči se sa Švajcarskom na zapadu i Austrijom na istoku.Prostire se u dolini reke Rajne u Alpima.Mjerena od sjevera prema jugu, ova zemlja je duga samo 24 km. Istočni dio se uzdiže u više predjele, gdje se nalazi vrh Lihtenštajna.Unatoč alpskom okruženju klima Lihtenštajna je umjereno blaga planinska. Zimi su planinske padine izvrsno mjesto za zimske sportove.Ukupna površina Lihtenštajna iznosi 160,4 km 2, a ukupna dužina svih granica 77,9 km. Nova istraživanja su pokazala kako su u prijašnjim istraživanjima statističari pogriješili zbog nepristupačnog reljefa.Lihtenštajn je iz tog razloga tek 2006. u novim, modernim istraživanjima saznao da su njegove granice zapravo 1,9 km duže.Jedina je zemlja s dominantnim govornicima njemačkog jezika, a da nema granice s Njemačkom. Lihtenštajn je šesta najmanja nezavisna država u svijetu. Poznata je i kao porezni raj. Glavni grad je Vaduz. Untaoč svom malom teritoriju i ograničenim prirodnim resursima, Lihtenštajn je danas jedna od tek nekoliko zemalja u svijetu koje imaju veći broj registrovanih poduzeća od broja stanovnika. Lihtenštajn danas ima prosperitetnu, jaku, visoko - industrijaliziranu ekonomiju. To je positgnuto izuzetno malom poreznom stopom (maksimalna stopa je 18%) i lakim, ne komplikovanim pravilima udruživanja. Lihtenštajn uvozi više od 90% energetskih potreba. Kneževina je u poštanskoj i monetarnoj uniji sa Švicarskom, pa je švajcarski franak službena valuta u kneževini. Kneževina Lihtenštajn je članica EFTA-e (Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu). Prosječna očekivana životna dob u Lihtenštajnu je 79.68 godina (76.1 godina za muškarce i 83.28 godina za žene). Smrtnost novorođenčadi je u prosjeku 4.64 na 1000 novorođenih. 100% populacije (starije od 10 godina) zna čitati i pisati.
Poslednji izmenio Esti dana Ned 21 Jun - 11:29, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:09 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:10 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:11 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:15 | |
| Jedan pogled, cela država Vladar Lihtenštajna kad hoće da vidi raspoloženje svog naroda izađe na terasu, a stanovnici nisu opterećeni velikim brigama velikih država Kontrast koji pleni: knežev dvorac iznad Vaduca Fudbal se gotovo i ne igra u Lihtenštajnu, zbog opasnosti da jako udarena lopta ne preleti u susednu državu. Ni automobili ne moraju da imaju četvrtu brzinu jer nema ni prostora da se postigne ubrzanje. Ima puno šala vezanih za Lihtenštajn i njegovu veličinu. Doduše, one mogu da se primene i na neke novonastale države na Balkanu, ali Lihtenštajnci su ih izmislili, šaleći se na svoj račun. A svakom od njih račun je zavidan, tako da im mnogi zavide. Ne smeta im ni što njihov suveren može da ih vidi iz dvorca na brdu iznad glavnog grada Vaduca. Knez kad hoće da "snimi" kakvo je stanje i raspoloženje u državi izađe na terasu i pogleda. Šale se i da popis stanovništva u Lihtenštajnu može da se obavi za jedan sat. I može. Kažu i da je Lihtenštajn stvoren da bi Austrija i Švajcarska mogle da se hvale da su velike zemlje. Na sve to Lihtenštajnci se smeše i odgovaraju da se sve što valja nalazi u malom pakovanju. Lepa sela u Alpima, skijanje, knežev dvorac, lep glavni gradić sa nekoliko hiljada stanovnika i čak pet kafića u centru otvorenih duboko u noć, svakodnevno. Na glasu su i zbog dobre domaće hrane u malim i simpatičnim restoranima. Cene su više austrijske nego švajcarske, tačnije – povoljne. Ljudi govore nemački dijalekt, na kojem imaju televiziju i novine, znaju i književni nemački, a nije im problem ni sporazumevanje na engleskom jeziku. Granicu s Austrijom drži švajcarska policija i carina, a prema Švajcarskoj je granica otvorena jer su u carinskoj uniji. Kneževina Lihtenštajn je jedna od najmanjih ali i najbogatijih zemalja na svetu, ako veličinu merite površinom a bogatstvo dohotkom po stanovniku. Takvu računicu lako je izvesti ako znate da na prostoru od oko 160 kvadratnih kilometara žive, prema popisu iz 2002. godine, 32.842 stanovnika. Dolazeći iz Švajcarske, od Ciriha ima 110, a od Insbruka, 180 kilometara, a ako dolazite iz Austrije potrebna su vam dokumenta kao da ulazite u Švajcarsku; ako dolazite iz Švajcarske, nećete znati gde je granica. To uglavnom ne znaju ni stanovnici Lihtenštajna. Upućeni će vam za Lihtenštajn reći da ima najniži porez na svetu, da nema carinu i da ovde može da se otvori sedište firme za nekoliko minuta. Ljubaznost je glavna osobina stanovnika ove kneževine. Tako će vas dočekivati i u muzeju, hotelu, izletištu, na izložbi, u prodavnici... Uvek nasmejani, neopterećeni velikim brigama velikih država, i srećni što žive u maloj državi. Lihtenštajn je od Nemaca pozajmio jezik, a od Švajcaraca novac. Vojsku nema, a osam policajaca u celoj državi stiže da obavi sav posao. Švajcarski franak je legalni način plaćanja. Trećina stanovnika su stranci, a među njima svaki trideseti je srpskog porekla. Zvanično, od 1719. godine Lihtenštajn je nezavisna kneževina, a danas je to mala država velikih mogućnosti, stecište turista i poslovnih ljudi. Na tako malom prostoru raspoređeni su i zamkovi i grad i sela, livade i pašnjaci, planine i turistički centri. Lihtenštajn ne pripada Evropskoj uniji, ali učestvuje, sarađuje i navija za ujedinjeni Stari kontinent. Neguje odlične diplomatske odnose sa mnogim zemljama, a sve da bi se obavljala slobodna transakcija kapitala, robe i usluga. Bankarska tajna u Lihtenštajnu je po zakonu totalna. Prioritet ima privatnost. Stabilnost lokalnih banaka je međunarodno priznata i cenjena. Zbog toga su poslednjih godina velike evropske banke otvorile ovde filijale. Multimilijarder Aristotel Onazis prvi je otkrio ovu kneževinu. Pomoću firme u Lihtenštajnu rukovodio je svojom neverovatnom imovinom. Zato je ova državica i dobila epitet "poreski raj". Zamak Vaduc, koji se uzdiže nad gradom, i danas je kneževska rezidencija. Imovina vladara Lihtenštajna procenjuje se na oko dve milijarde dolara i on se ubraja među najbogatije šefove država na svetu. I stanovništvo uživa u jednom od najviših životnih standarda na planeti, s prosečnim bruto nacionalnim prihodom od 32.000 evra godišnje po stanovniku. Ukupna dužina granica kneževine iznosi 76 kilometara, 41 kilometar sa Švajcarskom i 35 sa Austrijom. I da se zna: Lihtenštajn nije najmanja evropska država. Od nje su manji Vatikan, San Marino i Andora. Ozren Milanović |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:16 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:21 | |
| Minijaturni svet u LihtenštajnuUjutru možete uživati pored Ajfelove kule, popodne biti u Njujorku kod Kipa slobode, a uveče posetiti Tadž Mahal u Indiji. Ovde je sve moguće! Minijaturni svet, ili kako ga neki nazivaju “Minikosmos”, kao krajoliki park nudi brojne znamenitosti iz celog sveta. Na izložbi minijaturnih građevina možete videti i Sidnejsku operu, Branderburšku kapiju, železnički most iz Saksonije u dužini od čak 23 metra, ili spomenik koji se nalazi u Lajpcigu u težini od 2,5 tone, napravljen od granita. Park izloženih modela sadrži građevine sa pet kontinenata. Minijaturni svet je minijaturni park u Lihtenštajnu (Saksonija), koji je prvi put otvoren u julu 1999. godine i od tada je imao preko 1,4 miliona posetilaca. Park se prostire na površini od preko 40 hiljada metara kvadratnih, pun minijaturnih modela poznatih građevina širom sveta, koje su rađene u razmeri 1:25. Broji preko 100 objekata. Najviši model u mini svetu je TV toranj, visok skoro 15 metara. Najveći i najteži model, koji zauzima oko deset metara kvadranih je Keopsova piramida, sa zapreminom od 83,91. Modeli su napravljeni uglavnom od prirodnih materijala. Na nekima od njih su materijali od kojih su pravljene i originalne građevine. Manje skulpture unutar modela su od plastike. Crkva Svetog Vasilija na moskovskom Crvenom trgu U parku postoji prazan prostor od oko 20 hiljada metara kvadratnih, koji je upražnjen za modele čija je izgradnja u toku. Preliminarni cilj je da se izgradi ukupno 160 modela. Kip slobode u Njujorku Svakako nezaboravan dan za celu porodicu i uzbudljiva šetnja kroz svet. U demonstrativnim radionicama, posetioci mogu da dobiju mnogo korisnisnih informacija u vezi sa modeliranjem i da se nauče ovim zanatom. Ajfelov toranj Neobične perspektive i jedinstvena atmosfera mini sveta pružaju specijalne foto mogućnosti. Izložba je otvorena za posete još 23. marta, a možete da uživate u njoj sve do 04. novembra, u toku 2012. godine. Izvor fotografija: kto-to.de, cache.virtualtourist.com, megapopust.hr
Tekst Jelisaveta Popov |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:23 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:23 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Lihtenštajn Ned 21 Jun - 11:25 | |
| |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Lihtenštajn | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 41 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 41 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|