Umesto ajfona dobio telefon od 10 €

Umesto ajfona dobio telefon od 10 €

Beograd -- Redakciji Politikinog Potrošača obratio se čitalac koji je na internetu hteo da kupi ajfon, uplatio 22.300 dinara, a stigao mu jeftin, stari mobilni telefon.



"Preko sajta Kupujemprodajem u februaru sam pronašao „ajfon 4 32gb” po ceni od 200 evra. Uplatio sam vlasniku 22.300 dinara, plus 1.000 dinara za poštarinu. Ali, stigla mi je pošiljka u kojoj se, na moje zaprepašćenje, nije nalazio plaćeni ajfon već umesto njega jeftin telefon u vrednosti od desetak evra", prenosi Politika pismo svog čitaoca.

"Slučaj sam prijavio policiji i sajtu Kupujemprodajem, koji je prodavcu blokirao nalog na tom sajtu. Koja su moja prava? U želji da doprinesem da bar drugi građani ne prođu kao ja, rešio sam da se obratim javnosti preko medija."

Redakcija „Potrošača” obratila se ovim povodom internet portalu „Kupujemprodajem”, Odeljenju za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine, ali i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ratomir Leković, direktor portala „Kupujemprodajem”, kaže da ovaj sajt ima ulogu prenosioca oglasnih poruka i da ne posredujemo u trgovini između korisnika.

"Po zakonu o elektronskoj trgovini, koji se takođe primenjuje u našem poslovanju, član 20. ovog zakona prilikom pružanja usluga informacionog društva, pružalac usluga (Kupujemprodajem) nije dužan da pregleda podatke koje je skladištio, preneo ili učinio dostupnim, odnosno da ispituje okolnosti koje bi upućivale na nedopušteno delovanje korisnika usluga, ali je dužan da reaguje kada sazna za nelegalnosti što „Kupujemprodajem” i čini", navodi Leković, dodajući da edukuju posetioce u svakom oglasu kako bi sprečili da se prevare dešavaju.

"Ipak, ako se desi prevara u vezi sa oglasom na našem sajtu, prevarenog korisnika upućujemo na proceduru za prijavu preko onlajn prijave. Nakon što prijavi i opiše prevaru, prevareni korisnik dobija mejlom objašnjenje pravne procedure, kao i tekst krivične prijave protiv N. N. lica i upućuje se na tužilaštvo (za slučaj štete veće od 15.000 din, kada se N. N. lice goni po službenoj dužnosti), odnosno sud (privatna tužba, za štetu ispod 15.000 dinara). Na osnovu teksta tužbe nadležnom organu (sud, tužilaštvo) moguće je identifikovati onog ko je počinilo prevaru. Ovo je jedina zakonom dozvoljena procedura" – objašnjava on, dodajući da je čest problem korisnika to što ne pročitaju uputstva koja su im namenjena kako bi se zaštitili od prevara.

U Odeljenju za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine navode da je „Kupujemprodajem” internet portal namenjen prenošenju oglasnih poruka za prodaju novih i polovnih stvari i proizvoda i pružanje usluga.

"Prodavci novih ili polovnih stvari mogu biti fizička lica, a ugovor o prodaji u tom slučaju zaključuju dva fizička lica. Za takav ugovor o prodaji merodavna su opšta pravila građanskog prava, odnosno odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, u situaciji kada je prodavac fizičko lice moguće je protiv njega povesti sudski postupak zbog neispunjenja ugovorne obaveze (u konkretnom slučaju prodavac je preuzeo novac, a nije isporučio traženi model telefona, i naneo je štetu drugoj ugovornoj strani)",objasnili su u Ministarstvu trgovine, dodajući da se u sudskom postupku može utvrditi da li onaj ko prodaje stvari to obavlja kao svoju profesionalnu delatnost.

"Ukoliko to jeste slučaj, smatra se da je to lice trgovac, bez obzira na to da li je za to registrovan. U tom slučaju, ugovor su zaključili trgovac i potrošač, a merodavan je Zakon o zaštiti potrošača, i to odredbe o zaštiti potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora na daljinu, a to je u konkretnom slučaju kupovina preko interneta", kažu u ministarstvu.

To znači da u tom slučaju potrošač koji obavlja kupovinu putem interneta ima pravo da u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora odustane od kupovine i raskine ugovor bez obrazloženja. Potrošač vraća robu, a trgovac novac, ali kupac snosi troškove transporta.

"Ova mogućnost da jednostrano raskine ugovor nije propisana kada potrošač obavlja kupovinu u prodavnici, odnosno kada zaključuje ugovor u poslovnim prostorijama trgovca", objašnjavaju, dodajući da ukoliko nije zadovoljan, potrošač može da se obrati nekom od udruženja za zaštitu potrošača koje će „nastojati da izdejstvuje pozitivan ishod”.

MUP: Za iznose manje od 15.000 dinara gonjenje po privatnoj tužbi
Imajući u vidu da se u Srbiji poslednjih godina povećao broj korisnika interneta, pa samim tim i broj korisnika koji ga koriste za kupovinu i prodaju robe i usluga, srazmerno tome povećao se i broj prevara, pa prema tome i broj prijava koje građani podnose protiv fizičkih lica koja su ih oštetila, navode u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

"Najčešće prevare dešavaju se upravo na najposećenijim sajtovima u Srbiji koji se bave kupovinom i prodajom na internetu kao što su „Limundo”, „Kupindo” i „Kupujemprodajem”. Iako su mehanizmi zaštite potrošača na ovim sajtovima na veoma visokom nivou, zbog velikog broja korisnika ovih sajtova, oni su interesantni kako za kupce tako i za one koji žele da izvrše prevare. U najvećem broju slučajeva radi se o prevarama prilikom kupovine robe čija vrednost ne prelazi 15.000 dinara, pa samim tim nije moguće preduzeti krivično gonjenje po službenoj dužnosti već je u ovakvim slučajevima jedino moguće preduzeti gonjenje po privatnoj tužbi", kažu u MUP-u, precizirajući da slučajevi prevara prilikom kupovine na internetu najčešće nisu slučajevi pojedinačnih prevara, već jedan korisnik nekog od sajtova za kupovinu i prodaju prevari veći broj građana.

"Zahvaljujući izuzetno dobroj saradnji MUP-a sa administratorima navedenih sajtova, do sada je identifikovan veći broj lica protiv kojih su podnete krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo prevara iz člana 208. Krivičnog zakonika", objasnili su u MUP-u.

Kako kažu, veoma je važno da svaki korisnik koji je oštećen odnosno prevaren prilikom kupovine na internetu prijavi slučaj administratorima ovih sajtova kako bi se u njihovoj bazi evidentiralo tačno vreme, korisnički nalog sa kog je izvršena prevara, kao i način na koji je izvršena prevara, na osnovu čega se prikupljaju podaci koji su bitni za dalji rad policije u otkrivanju identiteta počinioca.

"S obzirom na to da se nakon dogovorene kupovine putem interneta najčešće radi o isporukama robe preko kurirskih službi, kada umesto poručene robe stigne neadekvatna roba, što potrošači primete tek nakon isplate novca kuriru, ili se dešava da potrošači uplate novac unapred, a poručenu robu nikad ne dobiju, potrebno je da potrošači pre kupovine detaljno pregledaju ocene i preporuke prodavca, kao i da na forumima pročitaju poruke koje kupci ostavljaju o pojedinim prodavcima. Odnosno ti komentari mogu biti od značaja da li će se odlučiti za kupovinu od nekog prodavca ili ne", savetuju.

Ukoliko do prevare, ipak, dođe, a šteta koja je nastala ne prelazi zakonski okvir za postupanje po službenoj dužnosti, odnosno ispod je 15.000 dinara, potrebno je da se preko administratora sajtova za kupovinu i prodaju pribave podaci o tome da li je eventualno isti korisnik prevario više kupaca.

"Ukoliko veći broj oštećenih kupaca zbirno prijavi jedno fizičko lice koje ih je oštetilo, odnosno ukupan iznos štete prelazi 15.000 dinara, može se podneti krivična prijava MUP-u ili nadležnom tužilaštvu" , zaključuju u MUP-u.


b92