Arabeska (arapski عربي; ′arabi = doslovno u arapskom stilu) dekorativni je element ponavljajućih geometrijskih formi, najčešće u obliku povijenih vitica biljaka ili sa životinjama. Nastala je u islamskoj umetnosti, odakle se u 18. i 19. veku proširila i u zapadnu Europu. - Vikipedija
Jedan od elemenata ornamentike islamske umetnosti koji fascinira svojom lepotom. Prefinjen sklad sitnih detalja koji svojim izgleom svedoče o istančanom ukusu umetnika.
Исламски прописи дозволених мотиви у уметности слични су онима током иконоборачког покрета у време Византијског царства, који је прокламовао идеју забране осликавања светаца и пророка, те њиховог обожавања. Забрањено је било и приказиване репрезентативних слика будући да само Бог може дати живот. Уметност је увек била посматрана у религијском контексту, но у профаној декоративној уметности, која је била зависна од ортодоксности појединог владара, то није увек био случај. Последица тих забрана је била да се, чак и при приказивању фигура људи и животиња, избегавало кориштење украсног оквира те, за разлику од европских уметника, муслимански уметници нису развили познавање анатомије и перспективе. С друге стране, су оваква ограничења усмерила уметнике на општеприхватљиви развој украсних узора, који су били утемељени на геометријским облицима, арапском писму и стилизованим облицима.
википедија
Romina
Poruka : 5505
Godina : 68
Lokacija : iza magle
Učlanjen : 09.02.2012
Raspoloženje : uglavnom dobro
Naslov: Re: Arabeska Sub 26 Jan - 17:00
Прве арабеске су познате још из времена Старе грчке уметности и ови релативно компликовани узори се јављају у хеленистичкој уметности у Грчкој у форми орнамента на рељефима.
У доба ренесансе када су опет у уметности дошли у моду антички мотиви, опет су се ови узори вратили у Европску уметност. Немачка и Холандијска школа је додала на ове форме мотиве главе и маске и сл. У доба рококоа се арабеска опет враћа нарочито у штуку.
Арабеска се такође појављује у исламској архитектури где је обележавана као маурског порекла насупрот европским арабескама које су деловале мирно натуралистички.
Pojam arabeske vezan je za islamsku kulturu i umetnost koja traje od početka VII veka. Na tlu današnje Sirije, Egipta, Iraka došlo je do prožimanja rimske, vizantijske i islamske kulture. Svojim snažnim delovanjem Arabljani su potiskivali Vizantiju da bi uskoro osnovali svoju prvu prestonicu u Damasku(Sirija). Na tim prostorima javila se islamska umetnost. Pod uticajem vizantijske arhitekture razvijala se umetnost stilizovanih oblika(arabeska) koja je polazila od flore, faune i geometrijskih oblika. Nastala je na zidovima prilikom preslikavanja vizantijskih figuralnih kompozicija.
Umetnost obrade metala i tkanja tekstila sa stilizovanim arapskim slovima javila se kasnije. Islamska umetnost se razvijala i na tlu nase zemlje sve do propasti turskog carstva. Danas je značajna u islamskim zamljama i u nekim oblicima moderne umetnosti. Arabeska se najčešće koristila kao ukras u arhitekturi i na raznim funkcionalnim elementima kao što su vrata, prozori, stubovi...
Rađena je u kamenu, drvetu, metalu, keramickim plocicama, na tkaninama, staklu, tehnikama mozaika, freske i tempere. Posebno kreativno bilo je ukrasavanje keramickim plocicama, najcesce plave i crne boje, koje su stari majstori stavljali preko zidova gradjenih opekom. U persiji su keramickim plocicama ukrasavale spoljne strane kupola na dzamijama. Posebno u doba Seldzuka razvila se grncarska tehnika. Iako se obradjivalo osetljiv materijal, posuđe je bilo kvalitetno. Ukrasi se odlikuju stilizovanim likovima životinja i geometrijskim oblicima. Arabeska se primenjivala u likovnoj umetnosti baroka, narocito u njegovoj poslednjoj fazi. Značcajno je umetničko zananstvo jugendstila. To je epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata period od petnaest godina a pocinje oko 1890. godine na teritoriji nekih zemalja Evrope(Francuska,Belgija,Holandija,Nemacka) i severne Amerike(Sjedinjene Americke Drzave). Ideja jugendstila je suprostavljanje svim dotadašnjim stilovima. I pored težnje da bude nezavisan, on je najbliže arabeski, što dokazuje masovna produkcija umetnickog zananstva kao što su: Ajfelova kula, ulazi u metroe, ukrasne ograde na balkonima i slično.
Likovni umetnici ne shvataju arabesku samo kao usko kulturno-umetnicko nasledje vec i kao mogućnost daljeg indivudualnog stvaranja.
Sub 26 Jan - 16:55
