Starci za volanom - opasnost na putu

U toku prošle godine u Srbiji se desilo oko 1.600 saobraćajki koje su direktno izazvali vozači stariji od 60 godina, odnosno oni koji imaju više od 40 godina vozačkog staža.

Guliver/Getty images

Pravilnici koji preciziraju potrebno zdravstveno stanje vozača stari su čak 29 godina, a kako kažu u Komitetu za bezbednost saobraćaja, zbog toga ima i vozača sa 100 godina, piše "Press".

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, samo u 2010. godini u Srbiji se desilo oko 1.600 saobraćajki koje su izazvali vozači sa više od 40 godina vozačkog staža. Direktor Agencije Stojadin Jovanović za "Press" objašnjava da se radi uglavnom o onima od 60 do 70 godina starosti.

"Što se tiče našeg zakona, oni koji imaju više od 65 godina starosti mogu da dobiju produženje dozvole najviše na pet godina, što zavisi od mišljenja lekara u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti. To znači da se prema mišljenju ovlašćene komisije može izdati dozvola i na samo godinu dana ukoliko lekari procene da će neka bolest toliko brzo napredovati", kaže Jovanović za "Press".

Ministarstvo zdravlja zaduženo je da vodi računa o radu ovlašćenih ustanova koje rade lekarske preglede za vozače, ali Jovanović kaže da zbog nedostatka novca ovakvih kontrola nema dovoljno. S druge strane, rukovodilac medicine rada u Domu zdravlja Palilula Zoran Grbović kaže da su pravilnici koji određuju u kakvom zdravstvenom stanju mora biti vozač napravljeni čak 1982. godine.

Doktor Zoran Grbović kaže da bi lekari morali da obrate pažnju na starije vozače i upozore policiju ukoliko primete neke simptome koji mogu da poremete vozača.

"Na primer, kada se kod vozača otkrije ili desi pritisak preko 180/120, značajniji poremećaji rada srca, novootkriveni dijabetes, oboljenja kao što su moždani udar ili sve vrste psihoza, epilepsija, naglo slabljenje vida, glaukom ili katarakta, onda bi lekari trebalo da upozore policiju na takve bolesnike", kaže dr Grbović.

Kod starijih vozača najčešće se pojavljuju problemi sa očima, a česti su poremećaji krvnog pritiska i dijabetes.

"Ako naiđemo na nešto što nije u skladu sa pravilnikom, moramo da prijavimo MUP-u, da bi oni oduzeli dozvolu. Na primer, ako je čovek doživeo moždani udar, onda je kolega sa neurologije dužan da prijavi policiji takvo lice kao nebezbedno za vožnju, nakon čega ga policija šalje na kontrolni pregled. Ali mi se čini da nisu svi lekari upoznati sa time da imaju tu obavezu", rekao je Grbović za "Press".

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da u Evropi postoji praksa da se ljudi u određenim godinama šalju na redovne preglede kako bi se utvrdilo da li su sposobni za vožnju.

"Kako je čovek stariji, opažanje mu je lošije, a ponekad ljudi imaju i problem sa rasuđivanjem. Ipak, ne zna se koliko imamo starijih vozača, ali je poznato da imamo čak i vozače od 100 godina", kaže Okanović za "Press".

(MONDO)

Glavnu stvar nisu rekli da su vozaci od 60-70 godina i najveci alkoholicari koji opusteno pod dejstvom alkohola sedaju za volanom pa zbog toga ta starosna kategorija najvise i pravi saobracajne prekrsaje i udese.

Mladi takodje sedaju za volan pijani i često smo u zadnje vreme svedoci nesreća u kojima na zalost mladi izgube živote.
Ali, za ove starije osobe bi zaista trebalo da se povede malo vise racuna i da im ne produzavaju dozvolu posle 65 godine, jer smatram da od tad stvarno vise nisu sposobni za sav taj oprez i stres kojeg ima u saobracaju. A i osim toga, moze svasta da im se desi u toku voznje pa da i na taj nacin ugroze druge ucesnike u saobracaju.

Ne bi bilo humano da se vozacima preko 65 godina ne produzava vozacka dozvola.Dobri su to jos uvek vozaci sa velikom praksom i vozackim iskustvom,ne treba njima neki posebni lekarski pregledi,osete oni sami kada vise ne mogu da voze i sami odustaju kada osete da treba zbog nekih zdravstvenih problema prekinuti sa voznjom.

Tačno je to da su oni iskusni vozači sa dosta vozačkog staža ali, ipak sa godinam refleksi oslabe i nisu bas u stanju da pravovremeno reaguju ako se nadju u nekoj rizičnoj situaciji.
Ipak su tu u pitanju godine a ne iskustvo, barem ja tako smatram...

"Raspored časova" vozača ponavljača

Prvi vozači, kojima je po novom zakonu o bezbednosti u saobraćaju oduzeta vozačka dozvola, sešće za oko dva meseca u "đačke" klupe, čime će početi njihova rehabilitacija i postupak vraćanja ovog dokumenta.



Sa olovkom, papirom i odgovarajućim priručnikom njih 250, kojima je od početka primene zakona do sada MUP oduzeo dozvolu zbog činjenja težih prekršaja u saobraćaju i 18 kaznenih poena, moraće da prisustvuju predavanjima, koja bi trebalo da unaprede njihovo znanje iz oblasti bezbednosti u saobraćaju.

Posle 40 časova vozači ponavljači moraju da polože ispit da bi svoju dozvolu zatražili natrag.

Stojadin Jovanović, direktor Agencije za bezbednost u saobraćaju kaže za "Politiku" da je stupanjem na snagu ovog pravilnika stvoren normativni okvir za postupak vraćanja vozačke dozvole vozačima kojima je oduzeta, kroz postupak njihove rehabilitacije.

"Seminar ima najmanje 40 časova, od čega se devet odnosi na razgovor u grupi polaznika o uzrocima i posledicama njihovog ponašanja koji su dovela do oduzimanja vozačke dozvole. Za poznavanje saobraćajnih propisa predviđeno je 15 časova, dok 16 časova mora da bude posvećeno značaju i načinu bezbednog ponašanja na putevima radi izbegavanja situacija, koje dovode do saobraćajnih nesreća ili kršenja propisa", navodi Jovanović.

Dnevno su predviđena najviše tri časa od po 45 minuta, sa najmanjom pauzom od 15 minuta između časova. Dinamika pohađanja seminara će se dogovarati sa polaznicima, u zavisnosti od njihovih obaveza.

"Posle obaveznih časova, vozači će morati da polože ispit, koji podrazumeva testiranje iz oblasti predviđenih seminarom. Ispit može da se polaže pismeno ili putem računara i on će se smatrati položenim ukoliko je vozač osvojio najmanje tri četvrtine od ukupnog broja mogućih poena. Onima koji ne polože ispit, na zahtev biće ukazano gde su pogrešili i imaju mogućnost da ponovo polažu za 15 dana. Sa uverenjem o položenom ispitu vozač onda može da ode u MUP po dozvolu. Ovim vozačima se brišu kazneni poeni, a naredna kvota se smanjuje za tri", kaže Jovanović.

Da bi vozač uopšte mogao da uđe u postupak rehabilitacije i vraćanja dozvole, on mora prvo da plati sve izrečene novčane kazne zbog učinjenih prekršaja, da odleži zatvorske kazne ukoliko mu ih je sud izrekao, da izdrži zaštitne mere zabrane upravljanja vozilom.

Kada to obavi i uzme sve neophodne potvrde, vozač je dužan da izvrši lekarski pregled. Zatim je potrebno da prođe još 90 dana da bi mogao da dođe u Agenciju za bezbednost u saobraćaju, da se prijavi za pohađanje seminara. Kada se prijavljuje agenciji vozač mora da uplati novac za seminar i ispit po agencijskom tarifniku.

"Vozači kojima je oduzeta dozvola ne treba da upravljaju vozilom u tom periodu, jer ukoliko se zateknu u saobraćaju biće im dodato još 14 kaznenih poena. Tako da kada steknu pravo na vozačku dozvolu, ona vrlo brzo može ponovo da im bude oduzeta", tvrdi Jovanović.

Jedna od najznačajnijih novina u novom zakonu o bezbednosti u saobraćaju, podsetimo, jesu upravo kazneni poeni. Oni predstavljaju vid sankcije za najteže prekršaje. Izricanje kaznenih poena predviđeno je za čak 122 prekršaja.

Takođe, za vozače početnike, odnosno one sa jednogodišnjom probnom vozačkom dozvolom, pored dodatnih ograničenja u odnosu na iskusne vozače, zakon je propisao maksimalnih devet kaznenih poena posle kojih oni gube tu dozvolu.

"Mladi vozači će još morati da vode računa da ne izgube dozvolu. To suštinski znači da će oni od najranijih dana morati da steknu naviku da se ponašaju bezbedno i ne dođu u situaciju da ostanu bez vozačke dozvole", kaže Stojadin Jovanović.

(MONDO)

Lošim vozačima skuplje osiguranje

Izvor: Beta

Beograd -- U Srbiji je od danas uveden sistem umanjenja i uvećanja premije osiguranja vozila (bonus malus) u zavisnosti od toga da li je vlasnik prouzrokovao štetu.



Prema novom sistemu, maksimalno umanjenje premije (bonus) biće 15 odsto za vlasnike vozila koji ne naprave štetu tri godine uzastopno, dok će vozači koji budu prouzrokovali tri i više šteta u jednoj godini plaćati polisu (malus) 2,5 puta veću od osnovne.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Vlada Manić kazao je da bonus malus malus sistem znači da će od danas visina premije obaveznog osiguranja zavisiti od toga da li je osiguranik u prethodnom periodu imao prijavljenu štetu po osnovu osiguranja tog vozila, za koju je on odgovoran.

Za vozača koji za godinu dana prouzrokuje jedan sudar ili bude prijavljen za izazivanje jedne štete, naredno osiguranje će platiti 50 odsto skuplje. Dve štete nesavesnog vozača će koštati dvostruko više od osnovne cene polise, a tri i više šteta poskupljuju osiguranje 2,5 puta.

"Suština je da će taj sistem preventivno uticati na svest vozača, jer će sada svi znati da će biti kažnjeni i kroz cenu polise osnovnog osiguranja, ako vozilom izazovu ili pričine štetu", kazao je Manić.

Kako je naglasio, najveću korist imaće savesni vozači, kojih je 97 odsto, jer će biti nagrađeni nižom cenom osnovnog osiguranja, dok će se veće cene osiguranja primenjivati na tri odsto vožača koji izazivaju štete.

Prosečna polisa osiguranja vozila u 2010. godini, prema podacima Narodne banke Srbije, bila je 8.300 dinara.

Ako vozač u jednoj godini nije prouzrokovao štetu, platiće pet odsto manju cenu polise, umanjenje za dve godine bez štete je 10 odsto, a za tri godine bez štete dostiže maksimalih 15 odsto umanjenja.

Bez dozvole po novom zakonu ostalo 450 vozača


Od početka primene novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, krajem 2009. godine, oduzeto je oko 450 vozačkih dozvola u Srbiji, zbog težih prekršaja ili sakupljenih 18 kazenenih poena.



Ti vozači će uskoro moći da pohađaju časove i polažu ispit iz oblasti bezbednosti u saobraćaju, što će ih koštati između 300 i 400 evra, izjavio je danas u Privrednoj komori Beograda na sednici Odbora za saobraćaj i telekomunikacije direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović.

Agencija je, prema njegovima rečima, obavila sve pripreme za primenu pravilnika koji uređuje tu oblast - u toku je procedura dodeljivanja licenci ljudima koji će držati časove i izrada priručnika.

Jovanović je rekao da će vozači posle časova i položenog ispita moći da dobiju dozvolu natrag.

Da bi vozači mogli da uđu u postupak za vraćanja dozvole prvo treba da plate sve novčane kazne za prekršaje, odleže zatvorske kazne ukoliko ih je sud izrekao i izdrže zaštitne mere zabrane upravljanja vozilom, kao i da dobiju sve neophodne potvrde i prođu lekarski pregled.

(Tanjug)

Pod lupom vozačke dozvole za starije

Aktuelno pitanje kontrole izdavanja dozvola osobama starijim od 65 godina. Pregledi starijih osoba obavezni na pet godina


Stariji od 65 godina idu na kontrolu na svakih pet godina


UDES u kome je pre par dana, na Kružnom putu kod auto-pijace Bubanj potok, nastradao osamdesetosmogodišnji Đoko S., a dvojica mladića teže, odnosno lakše povređeni, otvorio je iznova pitanje kontrole izdavanja dozvola osobama starijim od 65 godina. Naime, prema dostupnim informacijama, Đoko S. je preminuo usled srčanog udara neposredno pre saobraćajne nesreće dok je upravljao svojim automobilom marke "volvo".

Prema važećim propisima, osobama koje navrše 65 godina, dozvola se izdaje sa rokom važenja od maksimum pet godina. Posle toga, oni su dužni da je obnavljaju i tada prolaze kroz lekarske preglede, kojima se utvrđuje da li je neko sposoban da upravlja vozilom određene kategorije.

- Rok važenja dozvole može biti i kraći, a to zavisi od nalaza i mišljenja koje daje lekar - kaže Damir Okanović, predsednik Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja. - Generalno se javlja problem da lekari ne napišu mišljenje, a lako može da se dogodi da neka osoba, u međuvremenu, oboli ili se povredi, posle čega postaje nesposobna za vožnju.


NIKO NE ODGOVARA

POSLE ovakvih incidenata, u kojima vozač premine za volanom i eventualno izazove nesreću, sav posao se, prema rečima Damira Okanovića, završava na Institutu za sudsku medicinu koji utvrđuje od čega je i kada preminuo vozač.
- Niko, a tužilaštvo bi to trebalo da radi, ne proverava njegov zdravstveni karton, odnosno da li je lekar trebao da ukaže policiji na njegovo stanje koje ga čini nesposobnim za vožnju - kaže Okanović. - I niko ne odgovara za to!

Naš sagovornik ističe i da je, pored svega toga, manji broj udesa u kojima učestvuju osobe starije od 65 godina nego mladi ljudi. Najviše je onih između 19 i 25 godina.

Sličnog mišljenja je i Stojadin Jovanović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije:

- Ordinirajući lekari imaju zakonsku obavezu da prijave MUP Srbije da je kod neke osobe nastupila smetnja koja je onemogućava da i dalje upravlja vozilom. Nažalost, u praksi se to retko događa, pa policija nije u mogućnosti da preventivno reaguje i oduzme nekom dozvolu.

Jovanović ističe i da nije moguće tražiti od svih osoba određene starosti da se češće proveravaju, jer bi to bilo protiv zakona. Ipak, s druge strane podseća na sveopštu odgovornost društva, pre svega doktora, koji bi u pojedinačnim slučajevima, kada na to uputi nalaz lekara specijaliste, da na vreme reaguju, kako se ne bi događale tragedije poput ove kod Bubanj potoka

novosti