Dečji pisci u Srbiji polako izumiru?Svetski dan dečije knjige, koji se od 1967. godine obeležava 2. aprila na rođendan Hansa Kristijana Andersena, ove godine biće obeležen i u Srbiji gde, upozoravaju izdavači, ne postoji dovoljno interesovanja države, ali i društva za dečju knjigu.
Izdavači knjiga za decu i mlade, ali i roditelji, psiholozi, pisci, nastavnici, saglasni su da će bez ulaganja u buduće čitaoce za nekoliko godina i izdavači "knjiga za odrasle" ostati bez posla.
U teškoj ekonomskoj situaciji, knjiga i čitanje mnogima deluju kao luksuz i ponekad je i roditeljima lakše da uključe televizor i ostave dete da se samo zabavlja, ali se zaboravlja da se čitalačke navike stiču od malih nogu i da od ulaganja u decu danas zavisi budućnost zemlje sutra.
"Izdavaštvo za decu deli sudbinu izdavaštva u celini - ,b>u teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo knjiga sigurno nije prioritet. S druge strane, izostaje društvena podrška knjizi i čitanju, koja bi morala da počne već u ranom uzrastu, pa u takvom ambijentu nije lako održati interesovanje za kvalitetnu literaturu", kaže direktorka "Kreativnog centra" Ljiljana Marinković.
Prema njenim rečima, broj naslova za decu koji se u Srbiji godišnje izda nije mali, ali je malo izdavača specijalizovanih za dečju knjigu i još manje onih koji izdaju dela domaćih pisaca i sa domaćom ilustracijama.
Književnica i autorka brojnih, nagrađivanih knjiga za decu uključujući i "Seks za početnike" Jasminka Petrović, pokrenula je nedavno pokret "Ura kultura" koji se zalaže za poboljšanje položaja kulture za decu i mlade.
"Naš prvi korak je da stvaralaštvo za decu i mlade učinimo vidljivim u društvu, različitim programima, akcijama i kampanjama širom Srbije. Na ovaj način želimo da podignemo svest ljudi o značaju kulture za decu i mlade. U našem društvu vlada mišljenje da se stvaranjem za decu bave drugorazredni umetnici, oni koji se baš nisu snašli u životu. Da bismo promenili ovu sliku potreban nam je dijalog: između Ministarstva za kulturu i Ministarstva za prosvetu, između roditelja i dece, između nastavnika i roditelja, između dece i umetnika, između umetnika i nastavnika"", rekla je ona Tanjugu.
"Da li je kod nas kultura za decu na staklenim nogama zato što smo siromašni, ili smo siromašni zato što nam je kultura za decu na staklenim nogama? Ko će čitati knjige i gledati predstave? Ko će komponovati, slikati, pisati? Kakva će nam biti budućnost?", upozorava Petrović.
Ona je pozvala Ministarstvo kulture da u svoj redovni program uvrsti sajam dečjih knjiga u Bolonji kako bi se naši pisci i ilustratori zvanično predstavili međunarodnoj književnoj javnosti i kako bi lakše došli do stranih izdavača a istovremeno sagledali svetsku ponudu dečjih knjiga i sa kolegama iz drugih zemalja razmenili iskustva.
"Bojim se da dečji pisci u Srbiji polako izumiru kao ptica dodo. Osim što su u društvu gotovo nevidljivi, sve češće se dešava da se pisci odriču honorara samo da bi knjiga bila objavljena. Predlažem da se dečje knjige oslobode PDV-a kako bi postale dostupnije čitaocima, a da se autorima obezbede stipendije dok su u procesu rada na novoj knjizi", rekla je ona.
Urednica u "Laguni" Mina Kebin smatra da postoji više faktora koji utiču na kulturu čitanja dece u Srbiji.
"Među njih spadaju nedostatak vremena koje roditelji provode sa decom i ekonomski položaj porodice u našoj zemlji. Roditeljima je često jednostavnije da deci puštaju crtane filmove ili da ih ostave da gledaju dečje televizijske kanale umesto da sa decom razgovaraju, pričaju im priče, podstiču decu da pričaju priče i da im čitaju. Bez kulture pripovedanja i čitanja priča od najranijeg detinjstva ne možemo očekivati od dece da sama pokažu interes za knjigom", rekla je ona.
Materijalni moment, s druge strane, opredeljuje roditelje da radije detetu priušte neku jeftiniju zabavu nego da mu kupe knjigu. To je, naravno, pogrešno razmišljanje jer je knjiga ujedno i igračka i vrednost kojoj će se dete rado i često vraćati. Zbog svega ovog potrebno je da se desi globalni medijski fenomen poput filmova o Hariju Poteru ili animiranog serijala "Mia i ja" pa da se deca sama zainteresuju za čitanje. Ma kakve akcije da preduzimaju sami izdavači dečje književnosti, bez podrške roditelja i škole, čitalačka kultura kod dece neće biti razvijena, upozorava Kebin.
"Da bi izdavač objavio dečju knjigu kvalitetnog literarnog sadržaja i likovne opreme često mu je potrebno da uloži mnogo više sredstava nego za objavljivanje knjige za odrasle, što se često odražava ne cenu dečje knjige, a tako se vrtimo u začaranom krugu. Programi koje bi mogla dotirati ministrastva obrazovanja i kulture, a kojima bi se podsticala literarna kultura dece, sigurno bi u mnogome indirektno pomogli i izdavačima da se češće i lakše odluče da veći deo svojih izdavačkih planova posvete izdanjima za decu", dodala je ona.
Urednice u izdavačkoj kući "Odiseja" Vesna Kapuran i Marija Vukosavljević smatraju da je ponuda knjiga za decu u Srbiji "odlična, na nivou tržišta najrazvijenijih zemalja".
"Mogu se naći knjige za sve uzraste, za svačiji ukus i potrebe - od lepe književnosti do interaktivnih i edukativnih sadržaja. Grafička oprema sve je luksuznija, knjige pristupačne", rekle su one Tanjugu i dodale da su dela domaćih autora mnogo su slabije zastupljena od prevedenih zbog toga što je kulturna industrija u Srbiji silom prilika okrenuta partnerima iz inostranstva."
One smatraju da mladih čitalaca ima mnogo više nego što bi se moglo pretpostaviti na osnovu prodaje ili prisutnosti dečje knjige u medijima - čitaju gotovo sva deca koja dobiju podsticaj u porodici, školi ili lokalnoj biblioteci. Biblioteke imaju više članova nego ikada, delimično usled loših ekonomskih prilika, ali prevashodno zahvaljujući vrednim bibliotekarima i odličnim programima.
(Tanjug)