Dan kada je nastao fudbal

Nikada, a možda ni tada, nećemo moći pouzdano da kažemo gde, kako i kada je nastala zanimacija koja se kasnije pretvorila u fudbal. Neki kažu da je preteča igre kreirana u Kini, drugi tvrde da je to Grčka, ali moderan fudbal, kakav danas gledamo, definitivno je nastao u Engleskoj. Pre tačno 155 godina, 24. oktobra 1857, zvanično je formiran prvi fudbalski klub: FK Šefild.



Fudbalska priča počinje 33 godine ranije, na severo-istoku Ostrva. Još 1824. godine, u Edinburgu je postojalo registrovano društvo, koje je, gle čuda, nosilo naziv Foot-ball club. Iako nema izrazito pouzdanih podataka, u pojedinim spisima, koji se i danas čuvaju u Nacionalnoj arhivi Škotske, postoje informacije o registrovanim članovima i određenim pravilima. U njima se navodi da je u igri učestvovalo 39 igrača, da je bilo dozvoljeno koristiti ruke, ali zabranjeno udarati protivnika i slično.

Potom se, u Londonu, 1839. godine pojavio Barns klub, koji je vođen kao prvi koji je, između ostalog, igrao fudbal. Vodeći čovek ove asocijacije bio je čuveni Ebenizer Kob Morli, jedan od osnivača FS Engleske. Međutim, to nije bilo to. Igra se razvijala, rodili su se mnogi školski timovi, ali pravog, isključivo fudbalskog kluba, nije bilo. Sve do 1857. godine.

U to vreme u Engleskoj se mnogo vremena posvećivalo kriketu i ragbiju. U "gradu čelika", dve godine pre početne tačke fudbalske istorije, grupa momaka nosila je majicu sa grbom Kriket kluba Šefild. Nezadovoljni što i tokom zime ne mogu da održavaju formu, odlučili su da pokrenu fudbalski klub.



Tako su, pre svih advokat Natanijel Krezvik i trgovac Vilijam Prest, došli do genijalne ideje. Sastančilo se u, sada već legendarnom, hotelu "Adelfi"(*) i tog 24. oktobra napravljen je prvi, epski korak ka stvaranju fudbala.

Hotel "Adelfi", koji danas ne postoji, bio je centar realizovanja ideje i za kasnije osnovane Šefild Venzdej (1867.) i Šefild junajted (1889.). Na njegovom mestu danas se nalazi "Krusibl" teatar, u kojem se održava Svetsko prvenstvo u snukeru.

Pošto je po raznoraznim delovima zemlje svako primenjivao svoja pravila, dvojac iz Šefilda odlučio je da opštu pometnju zameni uređenim sistemom. Krezvik i Prest su, 1859. godine, sačinili prvu listu fudbalskih pravila (Rulebook). Za razliku od "Šefildskih pravila", pomenuta grupa u Londonu imala je svoje uslove igre.



Najkraće moguće rečeno, gotovo 30 godina klubovi iz šefildske i londonske regije igrali su fudbal prema različitim pravilima. Kako je vreme prolazilo, pojavljivale su se novine, ali pouzdano se zna da je upravo Šefild u igru uveo aut, korner, penal, zabranu igranja rukama, prečku, prekršaje i slično.

Konačno, posle četiri decenije, donesena je odluka o jedinstvenim pravilima, a te 1904. godine FIFA je po osnivanju usvojila pravila, koja se, uz minimalne promene, i danas koriste.

Iste te godine Šefild je u vitrine doneo i prvi veliki trofej, pošto je osvojio amaterski FA Kup.

Prvi značajan meč grupa iz FK Šefilda odigrala je protiv Halama, drugog najstarijeg kluba na svetu. Dan posle katoličkog Božića, 26. decembra 1860. godine, na samom začetku nečega što se naziva lokalni derbi , Šefild je odneo pobedu od 2:0. Fudbalski "virus" je ubrzanim tempom počeo da hara regijom, pa je već posle nekoliko godina, u samom Šefildu i okolini, formirano 16 klubova.

Poslednje izdanje "najstarijeg derbija na svetu" ova dva kluba odigrala su pre tačno 15 dana, u okviru Seniorskog kupa Šefilda. Čisto da se zna ko je gazda, Šefild je meč rešio u svoju korist, rezultatom 3:2.

Prvi međugradski meč "časni starci" odigrali su 1866, kada su otišli na gostovanje u London. Koliki su pioniri bili momci iz Šefilda, govori i činjenica da ih je publika tokom te utakmice žestoko ismejala kada su loptu udarali glavom.

Sama prestonica Južnog Jorkšira imala je značajnu ulogu u stvaranju modernog fudbala, što potvrđuje i sledeći podatak. Prvi fudbalski meč koji je odigran pod reflektorima održan je 14. oktobra 1878. godine, na "Bramal lejnu" (danas stadionu Šefild junajteda). Ekipe sastavljene isključivo od fudbalera iz grada, podeljene na "crvene" i "plave", odigrale su utakmicu pred oko 20.000 gledalaca. Zvanično je na tribinama bilo 12.000 ljudi, ostvaren je profit od 300 funti, ali je ukupan broj prisutnih činilo još osam hiljada, koji su zabezeknuto posmatrali meč u senci "čudesnog električnog svetla".

Posle nekoliko solidnih godina i učešća u finalnim rundama FA Kupa, FK Šefild je polako počeo da zapada u krizu. Desilo se to kada je FS Engleske odlučio da uvede profesionalni fudbal (1885. godine).

Šefild je doživeo nekoliko ubedljivih poraza od profesionalaca iz Aston Vile, Notingem Foresta i Nots Kauntija , što ih je navelo na novu ideju. Klub je predložio osnivanje amaterske lige i amaterskog FA kupa i od tada nastupa isključivo u ovoj konkurenciji.

Nots Kaunti je najstariji fudbalski klub kada je u pitanju profesionalni nivo i osnovan je pet godina nakon što je formiran FK Šefild.

I tamo negde kada su Crvena zvezda i Partizan kretali u šesti razred , odnosno živeli svoju 12. godinu, Šefild je na "Bramal lejnu", 24. oktobra 1957. godine slavio vek postojanja. U goste je došao Kvins Park, inače najstariji škotski klub, koji je u tom trenutku bio pravi starkelja sa punih 90 godina.

Romantično deluje činjenica da su najstariji engleski i škotski klub odigrali ovaj meč, jer se i dan danas trude da održe bazne vrednosti igre. I dok Kvins Park u samom grbu ima slogan "Igraj radi igre", Šefild ni uz brojne predloge za prebacivanje u profesionalni rang ne želi da se odrekne funkcionisanja na amaterskom nivou.

Najstariji fudbalski klub na prostorima Srbije je FK Bačka iz Subotice, koji je osnovan trećeg avgusta 1901. godine.

Danas, Šefild svoj život živi u osmom rangu takmičenja u Engleskoj. Posle pune 144 godine i odigravanja utakmica na preko 10 različitih stadiona, konačno su dobili svoju "kuću" . Po prvi put to se desilo tek 2001. godine. Kupili su zemljište u Dronfildu, na oko 10 kilometara od Šefilda, a u njegovom sklopu nalazi se i teren pod imenom Coach and Horses ground.

Stadion FK Šefilda prima 2.000 gledalaca, a tokom prošle sezone prosečno se na tribinama pojavljivalo oko 300 ljudi.

Njihov ljuti rival Halam koristi svaku priliku da potvrdi uticaj u nastajanju fudbala. Oni na svom stadionu imaju tablu na kojoj se ponosno ističe da je Halam "drugi najstariji fudbalski klub, ali i klub koji ima najstariji stadion na svetu (Sandygate Road)".

Šefild je zaslugu za svoj ogroman uticaj dobio 2004. godine, kada je FIFA proslavljala 100 godina postojanja. Klubu je dodeljen Orden časti, u ime "izuzetnog doprinosa razvoju fudbala". Koliko je velika ova nagrada, govori i to da je ista medalja dodeljena još samo jednom klubu: Realu iz Madrida. "Kraljevići" i FK Šefild, ruku pod ruku, pa vi sad vidite.

Pre tačno pet godina, kada su slavili vek i po postojanja, čelnici Šefilda organizovali su revijalni meč, a gost im je bio milanski Inter. Gigant iz Italije, sa klupe predvođen Manćinijem, a na terenu Materacijem, Balotelijem i ostalima, dobio je meč rezultatom 5:2. Posebnu čast klubu ukazao je i legendarni Pele, koji je iz lože posmatrao duel na "Bramal lejnu".



Status Šefilda definitivno otvara bezbroj mogućnosti. Međutim, ljudi iz kluba, pod vođstvom predsednika Ričarda Timsa, ne žele ništa osim nastavljanja tradicije. Njihov plan je isti kao i u prethodnih 155 godina: poštovanje fudbala kao igre.

Jedan od glavnih projekata kluba je i onaj koji za cilj ima "vraćanje fudbala korenima". Šefild namerava da se vrati u grad i izgradi stadion na mestu gde je nekada bio "Oliv Grouv" stadion . Osim toga, ideja uključuje i izgradnju jedinstvenog muzeja, koji bi, po inerciji, trebalo da se zove "Kuća fudbala" i bude svojevrstan spomenik svemu onome što je Šefild, kao klub i kao grad, uradio.

“Oliv grouv“ stadion je mesto gde su se održavali mečevi one prve vrste fudbala, ali i teren na kojem je igrao Šefild Venzdej, pre nego što se preselio na stadion "Hilzbro".

U skladu sa planom, Šefild je u julu prošle godine, na aukciji, prodao originalnu knjigu pravila (Rulebook) i za nju dobio 881.250 funti. Kako kaže gospodin Tims, ovim potezom klub je napravio ogroman korak ka ostvarenju cilja.



Šefild se čvrsto drži filozofije da je starenje neizbežno, a odrastanje samo mogućnost. Klub jednostavno ne želi da odraste i srećan je što to sebi može da priušti. On se savršeno uklapa u ulogu klinca koji iskreno voli fudbal i shvata ga isključivo kao igru. Čak i posle svih ovih godina.

E pa, klinjo, srećan ti 155. rođendan!

(Foto ustupio: Sheffield FC)

Istorija fudbala u svetu

Prvi podaci vezani za materijalne dokaze o nastanaku i razvoju igara nogama datiraju iz najranijih perioda ljudske civilizacije.
Prvi pisani spomenici, koji potvrđuju postojanje lopte, vezani su za istoriju kineskog carstva i dinastiju Hou, koja je vladala do 255. godine pre nove ere. U vreme vladavine te dinastije spominje se igra loptom pod nazivom Cuh-kih (Tsun-kih). Predpostavlja se da je lopta bila jajastog oblika, i da je bila punjena krznom životinje.

Fudbal u Kini

U skromnim, ali verodostojnim zapisima, ostao je zabeležen podatak da ova igra loptom nije ostala samo u krugu vojničkih kasarni, vec se proširila i medu civilnim stanovništvom.
Sledeći zapis o ovoj igri datira izmedu 32. i 6. godine pre naše ere, kada je car Šeng Ti dozvolio narodu da, u slobodno vreme, slobodno igra ovu igru…
Iz Kine, u 7. veku, ova igra je prenesena u Japan. Istorijski podaci potvrđuju da su je u Japanu igrali carski vojnici i to obavezno, na glavnim nacionalnim svetkovinama pred carem, vlastelom i ostalom carskom svitom …
Prve tragove igre loptom u Evropi nalazimo u Grčkoj i Rimu, takođe u 7. veku. Poznata je rimska parola: “Hleba i igara” (Panem et circenses). Igre loptom u Grčkoj su se zvale Episkiros i Epikonis, a u Rimu Harpastum. Bile su to neke kombinacije fudbala i rukometa. Od današnjih sportova najbliži im je američki fudbal. Ovu igru, kao veoma grubo nadmetanje rimskih legionara, pominje u svojim zapisima i rimski filozof i Neronov učitelj, Seneka.



Episkiros

Mnogi srednjovekovni pisani podaci govore o igrama sa loptom između XIII i XVI veka. Zajedničko svim ovim podacima je da su se ove igre, u to vreme u Evropi, igrale na narodnim svetkovinama, u vreme poklada i drugih crkvenih praznika …
Zanimljiv podatak je da je engleski kralj Edvard III zabranio narodu ovu igru 1349. To isto, samo dvadeset godina kasnije, učinio je i Karlo V u Francuskoj. Oba vladaoca su svoje odluke obrazložili tvrdnjom da je ova igra toliko okupirala narod da ga odvraća od korisnih stvari.
U XIV i XV veku, u Italiji, u Firenci, igrala se neka vrsta fudbala koja se zvala “Firentinski kalčo”. Da je to originalan i dragocen podatak za istoriju fudbala, uverava i činjenica da se u zemlji višestrukog prvaka sveta, fudbal i danas naziva Kalčo.
Zanimljivo je da prvi zapis o fudbalu u Americi datira iz 1634. godine. Iz njega se može saznati da su Indijanci iz Masačusetsa igrali jednu utakmicu od jutra do večeri i tom prilikom “lopta je terana bosim nogama vrlo daleko”.
Na početku XIX veka, razne igre sa loptom, konačno su prihvatile i engleske privatne škole. Dotadašnje, isključivo individualne sportske vežbe u tim plemićkim školama, polako ustupaju mesto igrama sa loptom. Istorija beleži da je student Vilijam Veb Elis u školi Ragbi 1823, igrajući sa svojim drugovima, u jednom trenutku zgrabio rukama loptu i potrčao poljem prema cilju, mada su nepisana običajna prava to zabranjivala. Njegovi vršnjaci prihvatili su i taj način igranja, pa je nešto kasnije to postala najomiljenija igra sa loptom u Ragbiju.
Dugo vremena, sve do 1855., utakmice se igraju samo između pojedinih škola. Tako je bilo sve do osnivanja prvih klubova: Šefild klub 1855, Halam klub 1857. i Blekhit klub 1859. Samo nešto kasnije, 1863, uz pomoć novih pravila, ragbi i FUDBAL su kao igre odvojene, pa je istorija modernog fudbala upravo od tada i započela.

Istorija svetskog fudbala, kao jedan od vidova raznovrsnog razvitka ljudskog društva i njegove sveukupne delatnosti, prema verodostojnim podacima i pisanim hronikama, počinje 1863. godine. Tada su predstavnici engleskih koledža, u kojima je dotle tradicionalno, negovan ragbi fudbal, odlučili da odvoje fudbal od ragbija i da uz pomoć spečificnih fudbalskih pravila, ovu igru uvrste u novu sportsku aktivnost svojih studenata.

Odluka o odvajanju fudbala od ragbija ubrzo se pokazala veoma celishodnom. Fudbal je masovno, spontano prihvaćen, ne samo od studenata u Kembridžu, Oksfordu, Ragbiju i Harou, vec i medu radničkom, a posebno školskom omladinom, širom Engleske.
Sve analize i kasnija istraživanja pokazuju da ubrzanu popularnost fudbal duguje ondašnjim prvim, logicki osmišljenim pravilima, koja decidirano štitila igrače od dotadašnje, gotovo gladijatorske grubosti u “Ragbi fudbalu”. S druge strane, nova fudbalska pravila, u okviru nove igre, omogućila su svojim akterima, pored ispoljavanja i razvijanja fizičkih, ispoljavanje i podsticanje i umnih i kreativnih sposobnosti. U takvoj klimi svog rađanja, razumljivo je što su ovu igru u život uveli ondašnji engleski intelektualci, profesori i studenti, a kasnije, vremenom prihvatili, bez izuzetaka i ostali društveni staleži. I danas, posle toliko decenija i dinamično pređenog istorijskog puta, prvobitan odnos nije izmenjen. Medu pristalicima i aktivnim učesnicima u fudbalu, nalaze se ljudi koji pripadaju i najnižim i najvišim socijalnim i intelektualnim slojevima društva…
Kao što se, u zavisnosti od dužine trajanja i karakteristika trajanja, svaka ljudska aktivnost može podeliti na pojedine delove i faze, tako se i dosadašnja, ukupna fudbalska aktivnost, po svom istorijskom značenju i pečatu, može podeliti na nekoliko celovitih i homogenih, različitih i ponaosob originalnih razdoblja ili perioda.

Prvi period, koji je trajao od 1863. pa do 1925., može se uslovno nazvati periodom konstituisanja fudbalske igre, mada se u terminološkom smislu fudbal konstituisao onog istog dana 1863., kada su predstavnici engleskih koledža odlucili da fudbal, uz pomoć novih trinaest pravila, odvoje od ragbija. Ovaj, po godinama trajanja najduži period, može se nazvati periodom konstituisanja fudbala i zbog toga, što su se u njemu dešavale i sa njim desile sve dosadašnje najbitnije promene pravila ove igre. Osim ove činjenice, ovaj period razvoja fudbala karakterišu nastojanja da u njemu ovlada duh sporazumevanja i organizovanja i na međunarodnom, a ne samo na državnom planu, što je i postignuto osnivanjem FIFE u Parizu 1904. godine.

Drugi karakteristicni period istorije razvoja fudbalske igre, trajao je od 1925. pa do 1954, odnosno od pojave “WW” pa do pojave “4:2:4″ sistema fudbalske igre. Engleska i takozvana Engleska fudbalska škola, u najvecoj meri, doprinela je osobenosti ovog perioda razvoja fudbala. U najvećem delu toga razdoblja, bila je to vladavina “WM” sistema koji je, kao logična posledica dotadašnje evolucije fudbala, inoviran u Engleskoj, “Kolevci fudbala”, a potom i u ostalim delovima sveta.
Pečat ovom periodu razvoja fudbala dala su takode i prva tri svetska prvenstva koja su organizovana u Urugvaju 1930, Italiji 1934. i Francuskoj 1938. godine.

Treći period razvoja fudbalske igre trajao je od 1954. pa do 1974. godine. U razdoblju od tih 20 godina, odigrana su svetska prvenstva u Švajcarskoj (1954), Švedskoj (1958), Cileu (1962), Engleskoj (1966), Meksiku (1970) i SR Nemackoj (1974).
U ovoj razvojnoj fazi, više nema značajnih fudbalskih dostignuća bez naglašenog prisustva fizickih kvaliteta pojedinaca i timova. Bio je to period, za razliku od prethodnog, u kojem je došlo do potpunog spajanja i integrisanja spečificnih individualnih sposobnosti pojedinaca u kolektivnu igru. Taj period u potpunosti je dovršen na Svetskom prvenstvu u SR Nemackoj 1974, pa se to vreme uzima kao završno u okončanju treceg perioda razvoja fudbala. Najveće vrednosti u ovom periodu dostigli su nacionalni timovi SR Nemacke, Brazila, Holandije i donekle Engleske.



Pele

Četvrti period razvoja fudbalske igre, koji počinje od 1974. i koji je još u toku uspeo je da sjedini sve pripreme u jednu i da ih maksimalno učvrsti pa čak i da ih unapredi. Tada je, zahvaljujući onako univerzalnim tehničkim, taktičkim i fizičkim zahtevima, ovaj stil i način igranja formulisan kao “Totalni fudbal”. Bez obzira na terminološku neadekvatnost “Totalni fudbal” je postao opšte eksploatisani pojam kao sinonim za modernu igru.
Svetska prvenstva u Argentini (1978), Španiji (1982), Meksiku (1986), Italiji (1990), Sjedinjenim Američkim Državama (1994), Francuskoj (1998), Japanu i Južnoj Koreji (2002) i Nemačkoj (2006), Južnoj Africi (2010) su iznedrili karakterističan sistem “4:4:2″, sa svim svojim modifikacijama i on se posmatra kao nadgradnja i usavršeni sistem “4:3:3″.
Sistem “4:4:2″, sa svojim varijantama u poslednje vreme, koje karakterišu i po petorica – šestorica igraca sredine terena, odnosno samo jedan klasični napadač, nije dostigao onu originalnost koju su dostizali prethodni sistemi, koji su svojom efikasnošću u vremenu svojih vladavina odlučujuće uticali na prepoznatljivost i dovršenost tih etapa razvoja fudbala.



Maradona

Istorija fudbala u Srbiji

Kao i na mnoge ostale delove sveta, tako i na naše podneblje, fudbal su doneli i prvi igrali Englezi. Kao državljani velike pomorske, trgovačke i kolonijalne sile, Englezi su se tragajući za uslovima što većeg ekonomskog uspona našli i u našim južnoslovenskim zemljama.

Najznačajniji podatak za pocetak razvoja fudbalske igre na prostore današnje Srbije nalazimo na samom kraju XIX veka, ili tacnije 1896. godine. Tada je Hugo Buli, iz Hamburga, gde je studirao trgovinu, doneo prvu fudbalsku loptu sa sobom, u svoj Beograd. Iste godine, Hugo Buli je osnovao “loptačku sekciju” Beogradskog gimnastičkog društva “Soko” i organizovao je demonstraciju fudbalske igre, kod Nebojšine kule ispod Kalemegdana. Ali, prvi zvanični fudbalski klub, ne samo na teritoriji današnje Srbije, nego i na teritoriji prethodne Jugoslavije, osnovan je u Subotici 1901. godine pod imenom “Bačka”.
1903. godine u Beogradu je osnovan fudbalski klub “Soko”, a iste te godine u Kragujevcu i “Šumadija”.



Soko



Loptački klub Šumadija - KG

Posle Prvog svetskog rata, u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca, u Zagrebu je 1919. godine osnovan Nogometni Savez Jugoslavije, a dr Hinko Virc izabran je za prvog predsednika.

Prvo prvenstvo Jugoslavije održano je tek u sezoni 1922/23. godine po Kup sistemu. Prvi naslov p r v a k a J u g o s l a v i j e osvojio je “Građanski” iz Zagreba 1923. godine.

I, konačno, 1923. godine, naš Fudbalski savez je bio primljen i u savez Fife, pošto je prethodno 1921. godine bio primljen kao privremeni član svetske fudbalske organizacije.

Prve borbe za titulu prvaka Jugoslavije održane su 1923., a vodilo ih je šest klubova – prvaka ondašnjih podsaveza. Igralo se po jednostrukom Kup-sistemu, još pet puta su prvenstva održavana po Kup-sistemu (1924, 1925, 1926, 1932 i 1936), dva puta po jednostrukom (1927. i 1928), i devet puta po dvostrukom bod-sistemu, uz učestvovanje od 6-12 klubova.

Prva prvenstva su se odvijala po podsavezima, pa bi prvaci nastavljali takmičenje na nivou države. Kada su se stekli uslovi, kada je i kvalitet fudbala poboljšan, formirana je 1927. i prva liga Jugoslavije sa 10, a ubrzo potom povecana je na 12 klubova.

Fudbalski Savez seli se iz Zagreba u Beograd 1929. godine i od tada do današnjih dana nalazi se na istom mestu na adresi Terazije 35.
Za tako omasovljen fudbalski sport u Jugoslaviji, a posebno za beogradske, zagrebačke i splitske klubove, u kojima su se pojavljivali izuzetno talentovani fudbaleri, pročulo se i u inostranstvu. Fifa je zbog toga računala s Jugoslavijom kao s jednim od prvih učesnika budućeg svetskog prvenstva. To se ubrzo i ostvarilo. Jugoslavija je 1930., zajedno sa još tri evropske zemlje, bila učesnik Prvog svetskog prvenstva u Urugvaju.

Naša dva najveća kluba FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ osnovani su 1945. godine, dakle odmah po završetku II Svetskog rata.
Potpunu ekspanziju fudbalska igra doživljava, na našim prostorima, u periodu od 1950. do 1970. godine. Tada se na reprezentativnom planu postižu i najveći rezultati koji su ostavili trag do današnjih dana.

Na dosadašnjim velikim takmičenjima naši najbolji igrači koji su nastupali za reprezentaciju naše zemlje imali su promenljive rezultate, ali ti rezultati su, u odnosu na zemlje po veličini slicne našoj, bili veoma zapaženi.

Od 19 Svetskih prvenstava mi smo ucestvovali na 9 takmičenja najkvalitetnijih timova. Najznačajnije rezultate postizali smo na prvom (1930), šestom (1962) i dvanaestom (1990) takmicenju.

Na Evropskim prvenstvima smo bili uspešniji, tako da smo osvajali dva puta po drugo mesto na našem kontinentu. Te rezultate postizali smo 1960. i 1968. godine.

Na Olimpijskim igrama i na turnirima koji su organizovani na najvećim sportskim okupljanjima osvajali smo zlatne, srebrne i bronzane medalje.

Od klubskih rezultata treba istaći osvajanje Kupa Šampiona i Interkontinentalnog Kupa 1991. godine od strane FK „ Crvena Zvezda“ i dva ulaska u finalne utakmice Kupa šampiona 1966. godine FK „Partizan“ i u Kup UEFA FK “Crvena Zvezda“ 1979. godine.






Tekst je preuzet iz knjige:
FUDBAL – istorija, teorija i metodika
Dr Aleksić Veljko
Dr Aleksandar Janković