Srbija

**Učlanjen** : 18.11.2012

Sport

Beogradska arena u Beogradu, jedna od najvećih u Evropi

Popularni sportovi u Srbiji su: fudbal, košarka, vaterpolo, odbojka, rukomet i tenis.

Beograd je bio domaćin Letnje univerzijade 2009. Beogradski maraton je najmasovniji sportski događaj u Srbiji.
Srbija se prvi put pojavila na Olimpijskim igrama 1912. Nakon toga,
sportisti Srbije su bili deo tima Kraljevine SHS/Jugoslavije/SFRJ i
Srbije i Crne Gore. Rezultati reprezentativaca državne zajednice Srbije i
Crne Gore iz perioda 1992-2006. se računaju kao rezultati sportskih
saveza Srbije. Od 2006, odnosno OI 2008, sportisti iz Srbije nastupaju
kao reprezentativci Srbije.

Košarkaši Srbije su osvojili dve zlatne medalje na svetskim prvenstvima
1998. i 2002. Na evropskim prvenstvima osvojili su tri prva mesta (1995,
1997, 2001). Muški odbojkaški tim je na Olimpijskim igrama 2000. u
Sidneju i na Evropskom prvenstvu 2001. osvojio zlatnu medalju. Vaterpolo
reprezentacija Srbije (SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore) je 2005. i
2009. osvojila svetsko prvenstvo. Evropsko prvenstvo je osvajano 2001,
2003. i 2006. (kao domaćin).

Najpoznatija sportska društva u Srbiji su JSD Partizan i SD Crvena
zvezda. Najveći uspeh klupskog fudbala u Srbiji bio je 1991. kada su
fudbaleri Crvene zvezde osvojili Kup evropskih šampiona i
Interkontinentalni kup. Košarkaši Partizana su bili prvaci Evrope 1992,
dok su vaterpolisti Partizana sedmostruki klupski prvaci Evrope.
Plivači Milorad Čavić i Nađa Higl su 2009. postali prvaci sveta u
plivanju u disciplinama 50 metara delfin, odnosno 200 metara prsnim
stilom.

Najuspešniji teniser Srbije je Novak Đoković, osvajač Otvorenog
prvenstva Australije 2008. i 2011, Vimbldona 2011, i Otvorenog prvenstva
SAD 2011. Trenutno najuspešnije teniserke Srbije su Ana Ivanović
(osvajač turnira Rolan Garos 2008) i Jelena Janković. U vreme dok je
nastupala za SFRJ, Monika Seleš je osvojila Otvoreno prvenstvo
Australije 1991, 1992. i 1993, Otvoreno prvenstvo Francuske 1990, 1991, i
1992, Otvoreno prvenstvo SAD 1991. i 1992.

Bokser Slobodan Kačar osvojio je zlatnu medalju na Olimpijadi u Moskvi
1980. Olimpijske medalje osvojili su: Tadija Kačar 1976. Montreal,
srebrnu, Zvonko Vujin 1968. Meksiko i 1972. Minhen, Bronzane, kao i
Mirko Puzavić 1984. Los Anđeles, bronzanu i Azis Salihu 1984. bronzanu
medalju. Jasna Šekarić je osvojila zlatnu medalju u streljaštvu
(disciplina vazdušni pištolj 10 metara) na Olimpijskim igrama 1988, još 4
olimpijske medalje u periodu 1988-2004, tri svetska i četiri evropska
prvenstva.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Srpska nošnja

**Učlanjen** : 18.11.2012

Krupajska reka, pritoka Mlave u Homolju

**Učlanjen** : 18.11.2012

Beogradske tajne: Da li ste znali da…

| B92

Novinar Zoran Nikolić, autor brojnih knjiga o tajnama Beograda, za
čitaoce sajta B92 razotkriva omiljene tajne priče o jednom od
najstarijih gradova Evrope.

Srbija - Page 2 84649240450654efd849ac504566670_orig

Srbija - Page 2 84649240450654efd849ac504566670_orig

“Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evopi, a ako uzmemo u obzir
činjenicu da je na njegovom obodu naselje Vinča, prvo urbano naselje na
Starom kontinentu, onda nećemo pogrešiti ako kažemo da je naš glavni
grad i najstariji,” priča Nikolić. “Kada danas u Beograd stignu strani
arheolozi i čuju reč „Vinča“ u znak poštovanja bezmalo imaju potrebu da
stanu mirno. Mislite o tome.”

Kako objašnjava, beogradskih tajni ima bezbroj, od onih iz doba Kelta,
pa preko Rimljana, Bugara, Vizantinaca, Turaka, Grka, Srba,
Austrijanaca, Nemaca... Ovo su samo neke od njih.

Srbija - Page 2 96722247450654eff48132314026302_v4%20big

Srbija - Page 2 96722247450654eff48132314026302_v4%20big

Od gradskih tajni uvek bih izdvojio na prvom mestu Tašmajdanske pećine,
jer su one deo rimskog kamenoloma iz kojeg je uglavnom nastao rimski
Singidunum, a takvo mesto nema mnogo metropola u Evropi. Kasnije su
Turci ovom mestu nadenuli ime („taš“ znači kamen, a „majdan“ je rudnik),
da bi Srbi odavde vadili šalitru, neophodan sastojak za izradu baruta.
Ovde se skrivao Karađorđe kada je u Prvom srpskom ustanku otimao grad od
Turaka, tu su se skrivale žene, deca i nejač tokom austrougarskog
bombardovanja na početku Prvog svetskog rata, i konačno, tu je nemački
komandant Aleksander fon Ler napravio podzemno sklonište za svoju
Komandu za jugoistok tokom Drugog svetskog rata. Danas postoje tri
velike pećine međusobno povezane hodnicima, kao i veliki prostor odvojen
za spavaonice u kojima su boravili nemački vojnici. Ovo mesto je
delimično zapušteno, odnosno trebalo bi u njega uložiti sredstva za
obnovu električnih instalacija i sistema za ventilaciju, ali je sigurno
prvorazredna turistička atrakcija.

Srbija - Page 2 120465338950654f00d5f72496330461_v4%20big

Srbija - Page 2 120465338950654f00d5f72496330461_v4%20big

Rimski bunar je takođe danas zatvoren za javnost, ali je sigurno da bi
uz određena ulaganja on mogao da ugosti mnoge radoznale turiste. Do 50
metara dubine i nivoa vode vodi 212 stepenika, napravljen je još u doba
austrijske vlasti (1717-1739), a pikantan je podatak da ga je 1964.
godine posetio slavni režiser Alfred Hičkok i da je rekao kako za njega
„ovakva mesta predstavljaju izuzetnu inspiraciju“.

Blizanac Rimskog bunara je građevina koja je 1987. godine značajno
usporila izgradnju pozdemne železničke stanice „Vukov spomenik“ jer su
građevinari potpuno neočekivano naišli na bunar širine oko dva, a dubine
od oko 50 metara. I danas na najnižem koloseku postoji zatvoren otvor
od pleksiglasa koji nagoveštava koliko velika građevina se nalazi tu.

Zemunski lagumi su načičkani svuda u ovom delu grada, od Gardoša,
Ćukovca, Muhara, Kalvarije, pa dalje niz Bežanijsku kosu. Oni su imali
trgovačku namenu, jer su u njima, u vreme kada nisu postojale hladnjače,
frižideri ili zamrzivači – trgovci čuvali robu kojom su izlazili na
tržište. U lagumima je uvek bila niska i stabilna temperatura. Budući da
je Zemun tokom velikog dela istorije bio i pogranični grad, postojali
su i brojni lagumi, odnosno delovi podzemnih fortifikacija koji su imali
veoma bitnu vojnu namenu, bilo da su to bili različiti tajni prolazi,
bilo da su bili korišćeni kao barutane.

Lagumi u Karađorđevoj ulici su bili takođe veoma dragoceni za grad, jer
se vaskolika beogradska trgovina odvijala brodovima. U 19. veku, na
primer, roba bi dolazila na mesto gde je danas turističko pristanište,
ispod Saborne crkve i Kosančićevog venca, i tamo je smeštana u lagume.
Danas je jedan od tih laguma, na broju 31 adaptiran u vinariju, pa mu je
vraćen stari šmek s početka 19. veka, kada je Karađorđeva ulica bila
znatno važnija od Knez Mihailove.

Srbija - Page 2 178208667450654f02be6ba133639928_v4%20big

Srbija - Page 2 178208667450654f02be6ba133639928_v4%20big

Prvi beograski most bio je Železnički most

napravljen 1884. godine. Bio je po pola u vlasništvu Srbije i
Austrougarske, ali jedan podatak ga čini drugačijim od svih ostalih
evropskih i svetskih mostova. Naime, rušen je četiri puta i ponovo
podizan, ali kako... Prvi put je srušen prvog dana Prvog svetskog rata
kada su Austrougari pokušali da iznenade naše branioce tako što su
pokušali da pređu preko mosta železničkom kompozicijom koju je gurala
lokomotiva. Naši vojnici su shvatili šta se sprema, minirali su most, a
kada su ga podigli u vazduh konstrukcija se survala na austougarski bord
„Alkotmanj“ i pobila posadu. Isto to dogodilo se u noći između 10. i
11. aprila 1941. godine, kada je Vojska kraljevine Jugoslavije, nekoliko
dana pre kapitulacije odlučila da sruši sva tri tadašnja beogradska
mosta da bi sprečila nadiranje nacista ka gradu. Nesrećnik koji je
detonirao eksploziv te noći nije video da se ispod mosta povlači naš
brod „Tanasko Rajić“ sa 110 članova posade, aktivirao je eksploziv, a
rušenje mosta na brod odnelo je 95 života. Dakle, ovaj most nije ni po
čemu konstrukcijski poseban, ali jeste po tome što je valjda jedini u
svetu koji je dva puta rušen na brodove pune vojnika.

Srbija - Page 2 132570678450654f045b3bf022943253_v4%20big

Srbija - Page 2 132570678450654f045b3bf022943253_v4%20big

Beograd ima i neke neobične masonske simbole, pa je tako najpoznatija
piramida u samom srcu grada, u Knez Mihailovoj ulici, ispred Srpske
akademije nauka i umetnosti, i koja predstavlja zarubljenu piramidu,
upravo onakvu kakva se nalazi na novčanici od jednog dolara, a koja se
smatra jednim od osnovnih simbola masonerije.

Isto tako, grad ima dve kapije (Istočnu i Zapadnu). Neobično, ali u
masonskoj loži postoje dva dominantna stuba koji se nalaze na njenom
centralnom delu i zovu se Jakin i Boaz, a pomenuta piramida bez vrha
(jer se na tom delu nalazi „oko svevideće“) već je pomenuta kao osnovni
simbol slobodnih zidara. Ako bolje pogledamo, jedna beogradska kapija
(ona zapadna) upravo predstavlja dva stuba, dok ona na istoku
predstavlja zarubljenu piramidu. Ukoliko znamo da je masonska loža
okrenuta od istoka ka zapadu, onda bi i ova simbolika teško mogla da
bude proglašena za puku slučajnost.