Veštice - mitska stvorenja ili sledbenice prastare religije?

Biti veštica; sta to znači?
Na spominjane reči veštica, većini ljudi će prva asocijacija biti stvorenje iz bajke, stara žena na metli, sa bradavicom na nosu koja krade decu i pretvara prinčeve u žabe.

Ipak, sa početkom takozvanog "new age" pokreta, nemali deo populacije počeo je da ozbiljnije istražuje svoju duhovnost i izlazi iz okvira standardnih religija. Neki od njih - mahom žene - zainteresovali su se za drevnu religiju pod imenom vika (wicca, eng.) i shvatili da je baš ona odgovarajući sistem verovanja za njih.

Prolece tako, predstavlja rođenjei detinjstvo. Vreme kada se raste i sazreva, a svaki dan je sam po sebi povod za radost.

Leto je ekvivalent mladosti. Doba uzivanja i zabave gde nam i sama laka odeća govori: "Oslobodi se stega! Uživaj u čarima ovog doba!"

Jesen je doba zrelosti. U isto vreme i momenat kada znamo da nas očekuje svakodnevni rad, ali i njegovi plodovi. Kao što u jesen mnoge biljke dozrevaju, tako u nama počinju da se rađaju plodovi mudrosti sakupljeni u iskustvima stečenim tokom prethodna dva perioda.

Zima je završetak prirodnog ritma koji slede sva živa bića. U životu čoveka, ona predstavlja starost. Ono što je sneg u prirodi, to je seda kosa na glavi starih. Kako se reke okivaju ledom, tako se i naš krvotok usporava i sprema za neminovni kraj života.

Ali, samo do narednog proleća!

Sledbenici vike veruju u reinkarnaciju, pa i kod njih strah od smrti manje izražen nego kod sledbenika religija koje propovedaju sud sa dva krajnja ishoda-rajem i paklom-nakon okončanja telesnog života.

Ovo, naravno, ne znači da ljudi koji veruju u viku misle da je svejedno da li za vreme ovog života čine dobro ili zlo. Naprotiv; oni veruju da njihovi trenutni postupci odredjuju kakav će tok  njihovog sledećeg života biti.

Za "veštičarstvo" bi se moglo reći da je jedna od najstarijih religija. O tome svedoči poštovanje ženskog principa, meseca, bez koga nema menstrualnog ciklusa, a time ni plodnosti niti rađanja. Uostalom, čak se i istoričari slažu da su prvobitne zajednice ljudi bile organizovane  po principu matrijarhata.

Zašto ne znamo više o viki?
Kada bi vas neko pitao za vaše religijsko opredeljenje i dobio odgovor "vika", verovatno bi vas pitao: "A šta je sad pa to?"

Iako je, kao što vam ovde objašnjavamo, vika jedna od prvobitnih religija kako to da ne znaju svi za nju?
Razlog, pre svega, leži u vekovima proganjanja. Inkvizicija je veštice (i njihove knjige i artefakte) spaljivala na lomačama. Optuživane da sarađuju sa đavolom, ove žene su utapane, vešane, kamenovane.

U ljudskoj psihi je zapisano da se boji nepoznatog, pa su moćnici ono od čega su strahovali uništavali.

Patrijarhat je zamenio matrijarhat, jednobožačke religije su smenile politeizam, pa su se veštice na dugi period povukle u ilegale.
Viku je, moglo bi se reći, "oslobodila" era Vodolije, iako ne izgleda baš onako kako se hipi generacija nadala.
No, oni kojima institucionalizovane religije ne nude obećanje u spas, okrenuli su se proučavanju magije i spajajući staro i novo, okrilje svog dubljeg Ja našli pod terminima "veštica i veštac", "vikanka" ili "mag".

Veštice - mitska stvorenja ili sledbenice prastare religije?


Biti veštica; čta to znači?
Na spominjane reči veštica, većini ljudi će prva asocijacija biti stvorenje iz bajke, stara žena na metli, sa bradavicom na nosu koja krade decu i pretvara prinčeve u žabe.

Ipak, sa početkom takozvanog "new age" pokreta, nemali deo populacije počeo je da ozbiljnije istražuje svoju duhovnost i izlazi iz okvira standardnih religija. Neki od njih - mahom žene - zainteresovali su se za drevnu religiju pod imenom vika (wicca, eng.) i shvatili da je baš ona odgovarajući sistem verovanja za njih.

Šta je vika?
Vika je mnogobožačka (politeistička) religija u kojoj je najvažnija Velika Boginja Majka. Osnovni principi ove religije su poštovanje sila prirode i život u harmoniji sa njima.

Za sledbenike i sledbenice vike promene godišnjih doba od velike su važnosti i veoma se poštuju. Osim činjenice da u prirodi sve teče skladno, ovi ljudi periode godine duhovno povezuu sa dobima u životu čoveka.





Proleće, tako, predstavlja rođenjei detinjstvo. Vreme kada se raste i sazreva, a svaki dan je sam po sebi povod za radost.

Leto je ekvivalent mladosti. Doba uzivanja i zabave gde nam i sama laka odeća govori: "Oslobodi se stega! Uživaj u čarima ovog doba!"

Jesen je doba zrelosti. U isto vreme i momenat kada znamo da nas očekuje svakodnevni rad, ali i njegovi plodovi. Kao što u jesen mnoge biljke dozrevaju, tako u nama počinju da se rađaju plodovi mudrosti sakupljeni u iskustvima stečenim tokom prethodna dva perioda.

Zima je završetak prirodnog ritma koji slede sva živa bića. U životu čoveka, ona predstavlja starost. Ono što je sneg u prirodi, to je seda kosa na glavi starih. Kako se reke okivaju ledom, tako se i naš krvotok usporava i sprema za neminovni kraj života.

Ali, samo do narednog proleća!

Sledbenici vike veruju u reinkarnaciju, pa i kod njih strah od smrti manje izražen nego kod sledbenika religija koje propovedaju sud sa dva krajnja ishoda-rajem i paklom-nakon okončanja telesnog života.

Ovo, naravno, ne znači da ljudi koji veruju u viku misle da je svejedno da li za vreme ovog života čine dobro ili zlo. Naprotiv; oni veruju da njihovi trenutni postupci odredjuju kakav će tok  njihovog sledećeg života biti.

Za "veštičarstvo" bi se moglo reći da je jedna od najstarijih religija. O tome svedoči poštovanje ženskog principa, meseca, bez koga nema menstrualnog ciklusa, a time ni plodnosti niti rađanja. Uostalom, čak se i istoričari slažu da su prvobitne zajednice ljudi bile organizovane  po principu matrijarhata.




Zašto ne znamo više o viki?
Kada bi vas neko pitao za vaše religijsko opredeljenje i dobio odgovor "vika", verovatno bi vas pitao: "A šta je sad pa to?"

Iako je, kao što vam ovde objašnjavamo, vika jedna od prvobitnih religija kako to da ne znaju svi za nju?
Razlog, pre svega, leži u vekovima proganjanja. Inkvizicija je veštice (i njihove knjige i artefakte) spaljivala na lomačama. Optuživane da sarađuju sa đavolom, ove žene su utapane, vešane, kamenovane.

U ljudskoj psihi je zapisano da se boji nepoznatog, pa su moćnici ono od čega su strahovali uništavali.

Patrijarhat je zamenio matrijarhat, jednobožačke religije su smenile politeizam, pa su se veštice na dugi period povukle u ilegale.



Viku je, moglo bi se reći, "oslobodila" era Vodolije, iako ne izgleda baš onako kako se hipi generacija nadala.
No, oni kojima institucionalizovane religije ne nude obećanje u spas, okrenuli su se proučavanju magije i spajajući staro i novo, okrilje svog dubljeg Ja našli pod terminima "veštica i veštac", "vikanka" ili "mag".

Kako se postaje veštica?


Mnoge osobe inicirane u okultne nauke tvrde da se veštica ne postaje, već rađa. Uobičajeno je verovanje da se osoba privučena viki i tokom prošlog života bavila magijom i veštičarstvom.
Ovo svakako ne znači da se samim rađanjem dolazi i svo znanje neophodno za praktikovanje vike.
Uz izučavanje okultnih nauka veštica se "naoružava" i predmetima potrebnim za izvođenje rituala (da, istina je; neke osobe zaista koriste "čarobne štapiće", kotlove, pehare, sveće...). Vikanke uče čini i invokacije (prizivanje) božanstava i još mnogo toga.

Pitate se: kako, gde, od koga?
Struktura vikanske religije
U zemljama Zapadne Evrope - mada ta praksa lagano prelazi i u nama bliži deo Starog Kontinenta - i Americi, postoji mnoštvo organizovanih veštičijih kovena. Ova reč najbliže bi se mogla prevesti kao kolo.
Setite se priča o ljudima koji su viđali  devojke i žene koje u krugu plešu u šumi. Pa, verovali ili ne, one su istinite!

Šta je koven?

Koven je grupa veštica predvođena onom koja se pokaže najobdarenijom magijom i najviše naoružanom ezoterijskim znanjem.
Pod njenim vođstvom, grupa se sastaje zarad slavljenja Velike Boginje Majke i ostalih rituala, razmene znanja i, u krajnjoj linii, druženja.

U Srbiji, na žalost, ne postoje ozbiljniji organizovani koveni, te su osobe zainteresovane za viu uglavnoom upućene na korespodensciju sa drugim vešticama preko interneta.

Mada, ko zna? Možda se baš u trenutku dok čitate ovaj tekst, na teritoriji naše zemlje osniva neki koven...

Vrste kovena
Primetili ste da se tekst, naizgled, obraća samo ženskoj populaciji. To je donekle istina; većina kovena u svoje redove ne prima muškarce.

Tako je u kovenima aleksandrijske tradiicije (prvi je osnovao Alex Sanders, dakle, muškarac!), praksa je da se pripadnici muškog pola primaju, ali tek nakon inicijacije od strane moćne veštice.

I sakskonsko veštičarstvo prihvata muškarce, ali u ovim kovenima muškarac je uglavnom oženjen nekom od pripadnica veštičijeg kola.

Dijanistički kultovi (nazvani po boginji Dijani, pripadnici starogrčkog panteona), orijentisani su ka plodnosti, a samim tim i ženama.
Ovi kultovi su puni radosti, trude se da se, osim tokom ritualnih festivala (sabata) susreću i oko mesečevih mena (ešbata). Svaki koven ove tradicije ima trinaest članica, koliko je i lunarnih susreta.
Ples je bitan element ovih kovena jer podstiče zajedništvo, ali, kau članice, i vizije.

Keltsko tradicionalno veštičarstvo vrti se, opet, mahom oko žene, mada njegove sledbenice štuju i boginju i boga.
Oslanjaju se na kovene keltskih naroda iz Velike Britanije (Irci, Škoti, Velšani), u čijem je usmenom predanju očuvano obilje magijskog učenja.

Da li veštice obozavaju Đavola?
Ovo pitanje, na koje je srednjovekovna crkva odgovorila gromskim "Da" i započela pravo isrebljenje veštica, zaštićena knjigom Malleus Maleficarum (Malj veštica, lat.), izaziva žustre debate i danas.

Većina veštica na ovo odgovara odlučnim "Ne!", dodajući da jednim od svojih glavnih zadataka smatra borbu protiv sila zla.

Među mnogim vešticama kruži izreka:"Magija u osnovi nije "bela" ili "crna". Veštica je ta koja joj određuje "boju", time što se opredeljuje za dobro ili zlo".

Uz to, veštice veruju u "zakon trostrukog" - sve što učiniš, vratiće ti se umnoženo tri puta. Znajući to, ni jedna mudra veštica neće krenuti putem zla, zavedena sjajem brze dobit

Želite da učite o viki - šta dalje_
Ako ne poznajete ni jednu iniciranu osobu voljnu da vas obuči ili bar uputi na odgovarajuću literaturu, spas lei u svima dostupnom izvoru informacija - internetu.

Istina, većina tekstova je na engleskom jeyiku, ali tamo gde postoji volja za znanjem, ni jezik neće biti prepreka.
Samo ukucajte u pretraživač neku od ključnih reči : wicca, magic wand (čarobni štap), caulderon (kotao), pagan religions (paganske religije) i počnite da sklapate slagalicu vaše nove duhovnosti.

Umesto sa "Srećno!", na ovu potragu ispraćamo vas univerzalnim veštičijim pozdravom :"Blagosloven(a) budi!"