Pametni ljudi više vode računa o svom zdravlju, lakše ostavljaju duvan i bolji su vozači. Čak i skromno povećanje IQ znači manje šanse za dobijanje raka i srčanih problema.



Ne morate da budete član Mense da biste živeli dugo, ali ako ste iole inteligentni, verovatnije je da ćete poživeti koju godinu više i to kvalitetnijeg života od onih koje je priroda obdarila slabijom pameću nego vas.

Epidemološka studija skoro cele škotske populacije pokazuje da se na osnovu inteligencije u detinjstvu može predvideti verovatnoća morbiditeta i mortaliteta kod odraslih osoba. To važi i za bolesti poput raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ova povezanost je očigledna čak i kada se u obzir uzmu socioekonomske varijable.

Verovatno objašnjenje je da inteligentni ljudi više vode računa o svom zdravlju, jer su sposobni za rasuđivanje, učenje i rešavanje problema, što je korisno za prevenciju hroničnih bolesti, slučajnih povreda i pridržavanje složenih terapija.
Psiholog Linda Godfredson kaže da je pad u samo jednoj standardnoj IQ devijaciji povezan sa 27 odsto većom stopom smrtnosti od raka kod muškaraca i čak 40 odsto kod žena. Ovo je naročito izraženo kod raka pluća i stomaka, koji su direktno povezani sa društvenim i ekonomskim statusom u detinjstvu.

Za svako povećanje standardne IQ devijacije, šansa za uspešno ostavljanje pušenja raste za 33 odsto. Čak i kada se uzme u obzir socijalno poreklo, uspešnost je i dalje visokih 25 odsto. Ispostavilo se da dečija inteligencija nije bila faktor za započinjanje pušenja, pošto do relativno nedavno javnost nije ni bila dovoljno upućena u štetnost nikotina, ali je bila presudna u ostavljanju, kada je štetnost postala očigledna.
Kada su sve ostale okolnosti statistički kontrolisane, svaki dodatni IQ poen u odnosu na prosek označava za 1 odsto manju šansu za ranu smrtnost. Inteligencija je takođe dobar indikator samog uzroka smrti. Kod ljudi sa nižim IQ rezultatima, šansa za smrtnost u saobraćajnim nesrećama je duplo pa čak i trostruko veća od proseka.