Janis Joplin

Janis Joplin







Puno ime Dženis Lin Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin)
Datum rođenja 19. januar 1943
Mesto rođenja SAD, Teksas,
Port Artur
Datum smrti 4. oktobra 1970.
Aktivni period 1960-te
Žanr rok i bluz

Dženis Džoplin (engl. Janis Lyn Joplin; rođena u Port Arturu, Teksas, 19. januara 1943 — umrla u Holivudu, 4. oktobra 1970) bila je američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer. Postala je poznata krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, kao pevačica grupe „Big brader end holding kompani“ (Big Brother & Holding Company), a kasnije se isticala i kao solo umetnik. Magazin „Roling stoun“ (Rolling Stone) rangirao je Džoplinovu kao broj 46 na listi 100 najvećih umetnika svih vremena 2004. godine, i broj 28 na listi 100 najboljih pevačica svih vremena 2008. godine. Njena verzija pesme „Me and my Bobby McGee“ posthumno je dospela na prvo mesto američke top-liste singlova.
Četvrtog oktobra 1970. nađena je mrtva u hotelu Landmark u Los Anđelesu. Uzrok smrti je bila upotreba velike količine alkohola i heroina.

Biografija

Rani život

Dženis Džoplin je rođena u Port Arturu u Teksasu, 19. januara 1943., od oca Seta (1910-1987) i majke Doroti (1913-1998) (devojačko Ist) Džoplin. Njen otac bio je inženjer u Teksasu, a majka sekretar na poslovnom fakultetu. Imala je mlađeg brata i mlađu sestru, Majkla i Loru. Džoplinovi su osećali kako je Dženis oduvek tražila više pažnje nego njihova ostala deca, a majka navodi: “Bila je nesrećna i nezadovoljna ako nije dobijala mnogo pažnje. Uobičajen odnos nije bio dovoljan.”
Kao tinejdžerka, osnovala je grupu beskućnika. Jedan od njih imao je ploče crnačkih bluz pevača Besi Smit (za koju je Dženis verovala da je njena reinkarnacija) i Lid Belija, za koje je kasnije izjavila da su uticali na njenu odluku da postane pevačica. Počela je da peva u lokalnom horu i proširila opus slušanja bluz pevača na umetnike kao što su Odeta i Big Mama Tornton.
Prvo kao slikar u školi, počela je da peva bluz i folk muziku sa prijateljima. Još dok je išla u srednju školu Tomas Džeferson, govorila je da je bila uglavnom izbegavana. Dženis je citirana kako kaže: “Bila sam neodgovarajuća. Čitala sam, slikala, nisam mrzela crnce.” Kao tinejdžerka postala je bucmasta i njena koža je buknula toliko da ju je ostavila sa dubokim ožiljcima koji su zahtevali dermabraziju. Druga deca u srednjoj školi redovno su joj se rugala i zvala je imenima poput “svinja”, “nakaza” ili “gmizavac”.
Džoplinova je maturirala srednju školu 1960. godine i tokom leta pohađala Lamar Stejt tehnološki koledž i kasnije Teksaški univerzitet u Ostinu. Studije nikad nije dovršila. Studentske novine napisale su članak o njoj 1962. godine, sa naslovom “Ona se usuđuje da bude različita”.

Karijera

Rani napori

Negujući buntovničke manire, Džoplinova se stilizovala u razdoblju posle njenih bluz heroina i bitničkih pesnika. Njena prva pesma snimljena na kaseti, u kući kolege studenta u decembru 1962. godine, bila je "What Good Drinkin' Can Do". Preselila se iz Teksasa u San Francisko, gde je živela u Nort Biču i kasnije Hejt-Ašburu. Godine 1964., Dženis i budući gitarista grupe Džeferson erplejn Jorma Kokonen snimili su mnogo bluz standarda, uz pratnju Margarete Kokonen na pisaćoj mašini (kao udaraljke). Ovaj album, bez izdavačke kuće, uključuje sedam pesama: "Typewriter Tape", "Trouble in Mind", "Kansas City Blues", "Hestitation Blues", "Nodbody Knows You When You're Down and Out", "Daddy, Daddy, Daddy" i "Lond Black Train Bus", a kasnije je objavljen kao nezavisno izdanje „Album pisaće mašine“ ("The Typewriter Tape").
U to vreme, njeno konzumiranje droge se povećalo, pa stiče reputaciju “brze nakaze” ("speed freak") i povremenog korisnika heroina. Takođe, konzumirala je druge psihoaktivne droge, a bila je i alkoholičarka tokom cele karijere. Omiljeno piće i zaštitni znak bila joj je Južna uteha, bez kojeg nije izlazila na scenu.
U proleće 1965. godine, njen prijatelj primećuje fizičko delovanje njenog poroka - amfetamina (opisana je kao “skeletna” i “ispijena”), nagovarajući je da se vrati u Port Artur. U maju 1965. godine, prijatelj i ona organizuju oproštajnu žurku i tako skupljaju pare za njen povratak kući autobusom. Kada se vratila u Port Artur, promenila je način života. Izbegavala je drogu i alkohol, počela je da nosi relativno skromne haljine, frizuru u obliku košnice, da studira sociologiju na Univerzitetu Lamar u obližnjem Beomontu. Tokom studija na Univerzitetu Lamar prešla je u Ostin kako bi mogla da nastupa solo, prateći sebe na gitari. Jedan od njenih nastupa ocenjen je u časopisu Austin American-Statement. Džoplin je bila zaručena za čoveka koji ju je posećivao, nosio je plavo serž odelo da bi pitao njenog oca za njenu ruku, ali je ubrzo promenio planove.

Popularnost

Big Brader end holding kompani

Godine 1966., bend koji je stekao renome pri razvoju hipi zajednice u Hejt-Ashburi, psihodelični rok bend Big Brader end Holding Kompani (engl. Big Brother and the Holding Company), zainteresovao se za Dženis zbog njenog bluz načina pevanja i odabrao je za svoju pevačicu. U to vreme menadžer ovog benda, Chet Helms, doveo je Dženis nazad u San Francisko i pridružio bendu 4. juna 1966. godine. Njen prvi javni nastup sa njima bio u sali Avalon u San Francisku. Zbog upornog ubeđivanja od strane klavijaturiste i bliskog prijatelja Stivena Rajdera, Džoplinova nekoliko nedelja izbegava droge. Takođe, član benda Dejv Getz i Dženis obećali su da korišćenje igle neće biti dozvoljeno u njihovom prostoru za probe ili u komunalnom stanu gde su živeli. Kada je jednom gost u stanu ubrizgavao drogu ispred Džoplinove, ljutito je podsetila Getza da je prekršio obećanje. Koncert u San Francisku tog leta snimljen je i izdat 1984. godine na albumu "Cheaper Thrills".
Dana 23. avgusta 1966., u toku četvoronedeljnog angažmana u Čikagu, grupa je potpisala ugovor sa nezavisnom izdavačkom kućom "Mainstream Records". Snimali su u Čikaškom sudiju, ali vlasnik izdavačke kuće Bob Shad odbija da im plati avionske karte za povratak u San Francisko. Ubrzo pošto se pet članova benda odvozi iz Čikaga do severne Kalifornije sa veoma malo novca, sele se sa bendom Grateful Dead u kuću u Lagunitas, u Kaliforniji. Tu je Džoplinovoj dijagnostikovan povratak na teške droge.
U novembru 1967. godine, grupa se razišla sa dotadašnjim menadžerom i potpisala ugovor sa vrhunskim Albertom Grosmanom. Do tog vremena, bend uglavnom nastupa u Kaliforniji, ali je dobio nacionalni značaj od svirke na Monterej festivalu. Prvi veći nastup, grupa je imala na Montrej pop festivalu, gde su izveli pesmu Ball and Chain, obradu pesme Big Mame Tornton i izazvali oduševljenje od strane publike. Na snimku festivala se može videti i kako Kes Eliot, tada pevačica benda Mamas end papas izgovara: "Vau! Vau, to je stvarno teško!" Dana 16. februara 1968., grupa je počela svoju prvu turneju "Istočna obala" u Filadelfiji, a već sutradan imali su i svoj prvi nastup u Njujorku u Anderson pozorištu. 7. aprila 1968. godine. Poslednjeg dana turneje Istočna obala, Džoplin i Big Brader nastupili su sa Džimi Hendriksom, Badi Gajem, Džoni Mišel, Riči Havensom, Paul Baterfildom i Elvin Bišopom na "Wake for Martin Luther King, Jr." koncertu u Njujorku.
Tokom proleća 1968. godine, Džoplinova i Big Brader prave svoj nacionalni televizijski debi na The Dick Cavett Show-u u dnevnom terminu. Kasnije, ona tri puta nastupa u udarnom terminu Kavetovog programa. U to vreme, bend se zove "Janis Joplin and Big Brother and the Holding Company", a mediji stavljajući Džoplinovu u prvi plan stvaraju ozlojeđenost među ostalim članovima grupe. Neki članovi Velikog Brata smatrali su da je Dženis na "zvezdanom putu", dok su drugi Džoplinovoj govorili da je Big Brader bio strašan bend i da treba da ih ostavi.
Magazin "Time" nazvao je Dženis "verovatno najmoćnijim pevačem proizašlim iz belog roka (white rock movement)", a Ričard Goldstajn iz časopisa "Vogue", napisao je da je Džoplinova bila "zapanjujuća rokerka ... ona doklizi poput katrana, natmurena kao rat ... čvrsto steže kolena konačne strofe, moleći je da ne nestane ..."
Drugi album Big Bradera, Cheap Thrills, sadrži naslovni dizajn karikaturiste Roberta Krumba. Iako Cheap Thrills zvuči kao da je uglavnom "živa" svirka, samo jedna pesma ("Ball and Chain") je zapravo snimljena uživo, ostatak pesama su studio snimci. Album je sirovog kvaliteta, uključujući zvuk razbijanja čaše i skupljanja staklića tokom pesme "Turtle Blues". Uz dokumentarni film Monterey Pop izdat krajem 1968. godine, album je pokrenuo Dženisinu uspešnu, iako kratku, muzičku karijeru.
Cheap Thrills, koji je bendu dao probojni singl hit "Piece of My Heart", dostigao je prvo mesto na Bilbord grafikonima osam nedelja nakon objavljivanja, i tu ostao narednih osam nedelja. Album je dobio sertifikat zlatnog i prodat je u preko milion primeraka u prvom mesecu od svog puštanja u prodaju. Neki od hitova sa ploče su i bluz-rok verzija soul pesme Erme Frenklin, sestre Arete Frenklin i klasik Džordža Geršvina, Summertime. Live at Winterland '68, snimljen u Winterland Ballroom 12. i 13. aprila 1968. godine, predstavlja Dženis i Big Brader na vrhuncu svoje karijere gde rade zajednički na izboru pesama sa albuma.
Bend je napravio još jednu turneju Istočna obala tokom jula-avgusta 1968. godine, nastupajući na Columbia Records kongresu u Portoriku i Newport Folk festivalu. Po povratku u San Francisko, za dva domaća šoua na Palace of Fine Arts festivalu 31. avgusta i 1. septembra, Džoplinova je najavila da će napustiti Velikog Brata. Grupa je nastavila turneju kroz jesen, a Dženis je svoj poslednji zvanični nastup sa Big Broderom imala na Family Dog-u 1. decembra 1968. godine.

Kosmik Bluz

Međutim, i pored uspeha, Dženis oseća kako momci iz benda nisu dovoljno dobri za nju, pa skuplja nove muzičare, među njima i duvače, i osniva novu grupu The Kozmic Blues Band. Bend je pod uticajem Staks-Volt ritma i bluz bendova 1960-ih, čiji su predstavnici Otis Reding i Bar-Kais, koji su veoma muzički uticali na Džoplinovu. Stax-Volt R&B zvuk bio je poznat po korišćenju rogova i više je bluz, fanki, soul i pop-orijentisan od većine hard rok psihodeličnih bendova iz tog perioda.
Do početka 1969., Džoplinova je postala zavisnik od heroina. Navodno, trošila ga je dnevno u vrednosti od najmanje 200 dolara, iako su uloženi ogromni napori da bi bila prisebna tokom snimanja “I Got Dem All' Kozmic Blues Again Mama!”. Gabrijel Mekler, koji je producirao Kozmik Bluz, izjavio je biografu Majri Fridman posle smrti Džoplinove je da je pevačica živela u njegovoj kući tokom juna 1969. snimajući na njegovo insistiranje, da bi je mogao zadržati podalje od droge i njenih prijatelja zavisnika.
Album “Kozmik Bluz” izdat je u septembru 1969. godine i prozvan je “zlatnim” kasnije te godine, ali nije dostigao uspeh albuma “Cheap Thrills”. Kritike nove Dženisine grupe bile su raznovrsne. Čak su neki govorili kako neće napraviti veliki uspeh, ali ploča je imala hitove, poput Try (Just a Little Bit Harder), Work Me Lord, Kozmic Blues, zatim obrade: To Love Somebody (Bi Džis), Maybe (Čentls) i druge. Neki muzički kritičari, uključujući i Ralf Glisona iz Hronike San Franciska, pisali su negativne recenzije. Glison je napisao da je novi bend "teret" i da Džoplinova treba da ga "odbaci" i "vrati se nazad Velikom Bratu ... (ako je prime)". Drugi kritičari, kao što je novinar Karl Bernštajn iz Vašington Posta, generalno su ignorisali mane i posvetili su čitave članke slaveći Dženisine čarolije.
Džoplinova i Kozmik Bluz Band organizovali su turneju po Severnoj Americi i Evropi tokom 1969. godine, pojavivši se u Vudstoku u avgustu. Po najviše parametara, Vudstok nije bio srećna stvar za Džoplinovu. Suočena sa deset sati čekanja po dolasku na festival, mešala je heroin i alkohol, pa je u vreme izlaska na scenu bila kao "tri lista na vetru." Imala je problema i na Medison Skver Gardenu, gde je, kako je rekla rok novinaru Davidu Daltonu, publika gledala i slušala "svaku otpevanu notu sa 'Hoće li uspeti?' u očima". Dženisin nastup nije uključen u originalni dokumentarni film Woodstock, iako remiks filma za 25-ogodišnjicu festivala Vudstok obuhvata i njeno izvođenje pesme Work Me, Lord.
Krajem godine, grupa se raspala. Njihov poslednji koncert sa Dženis bio je u Medison Skver Gardenu u Njujorku u noći 19-20 decembra 1969. godine.

Ful Titl Bugi bend

Februara 1970. godine, Džoplinova je otputovala u Brazil, gde je prestala sa korišćenjem droge i alkohola. Na odmor ju je pratila prijateljica Linda Gravenites, koja joj je dizajnirala kostime za nastupe od 1966. do 1969. godine. Džoplinovoj se udvarao jedan američki učitelj po imenu Dejvid (Džordž) Niehaus, koji je putovao po svetu. Novinari su ih fotografisali na karnevalu u Rio de Žaneiru. Gravenites je ovo dvoje takođe fotografisala tokom boravka u Brazilu i činili su se "bezbrižnim, srećnim, zdravim mladim parom" koji se sjajno provodi.
Dženis je ponovo počela sa korišćenjem heroina kada se vratila u Sjedinjene Države. Njena veza sa Niehausom uskoro je okončana zbog droge, veze sa Pegi Kazertom i odbijanja da se na neko vreme isključi, radi i putuje svetom sa njim. U to vreme formirala je svoj novi bend, “Full Tilt Boogie Band”. Bend je sastavljen uglavnom od mladih kanadskih muzičara i sadržala je organum, ali ne i duvačku sekciju. Džoplinova je preuzela aktivniju ulogu u sastavljanju Ful Tilt Bugi Benda nego što je to činila ranije. Bila je citirana: "To je moj bend. Konačno to je moj bend!"
Ful Tilt Bugi Bend je počeo turneju u maju 1970. godine. Džoplinova je postala prilično srećna svojom novom grupom koja je dobila pretežno pozitivne povratne informacije od fanova i kritičara. Pre početka letnje turneje sa Ful Tilt Bugi Bendom, nastupala je na okupljanju sa Velikim Bratom na Filmor Vestu u San Francisku 4. aprila 1970. godine. Zapisi sa ovog koncerta uključeni su u koncertni album izdat posthumno 1972. godine. Ponovo se pojavila sa Velikim bratom 12. aprila na Vinterlendu gde je primećeno da su ona i Veliki Brat u sjajnoj formi. Do trenutka kada je počela turneja sa Ful Tilt Bugi Bendom, Džoplinova je ljudima pričala da nije koristila droge, ali se njena potreba za alkoholom povećala..
Od 28. juna do 4. jula, 1970. godine, Džoplinova i Ful Tilt pridružili su se turneji All-star Festival Express po Kanadi, nastupajući uz Grejtful Did, Dilejni end Boni, Rik Dankoa i bend, Erik Andersena i Jan and Silviju. Svirali su koncerte u Torontu, Vinipegu i Kalgariju. Video zapis njenog izvođenja pesme " Tell Mama" u Kalgariju postao je MTV video 1980-ih i bio je uključen u 1982 Farewell Song album. Audio snimci nastupa sa drugih Ekspres festivala sastavni su deo tog 1972 Joplin In Concert albuma. Video zapisi nastupa nalaze se na Festival Express DVD-u.
U "Tell Mama" videu prikazanom na MTV-u 1980-ih, Džoplinova je nosila psihodelično obojen olabavljen kostim i perje u kosi. Ovo je bio njen standardni kostim za nastupe u proleće i leto 1970. Nove kostime je izabrala pošto je njena prijateljica i dizajner, Linda Gravenites (koju je Džoplinova pohvalila u maju 1968. časopisu Vogue), prekinula sve veze sa Džoplinovom ubrzo nakon njihovog povratka iz Brazila, uglavnom zbog Dženisinog nastavka sa korišćenjem heroina.
Tokom festivala Ekspres turneja, Džoplinova je bila u pratnji Roling Stonovog novinara Dejvida Daltona, koji će kasnije napisati nekoliko članaka i knjigu o Dženis. Rekla je Daltonu:
“Ja sam žrtva svoje sopstvene unutrašnjosti. Postojalo je vreme kada sam želela da znam sve... To me je učinilo veoma nesrećnom, sav taj osećaj. Nisam znala šta da radim sa njim. Ali sada sam naučila kako da taj osećaj radi za mene. Puna sam emocija i želim olakšanje, a ako ste na bini i ako to stvarno radi i imate publiku sa vama, to je jedinstveno osećanje.”

Biser

Među njenim poslednjim javnim nastupima su i dva prenosa The Dick Cavett šoua. Pojavom 25. juna 1970. godine u programu, najavila je da će prisustvovati okupu razreda na desetogodišnjici završetka srednje škole. Na pitanje da li je bila popularna u školi, priznala je da su je u srednjoj školi njeni školski drugari "podsmevanjem proterali iz razreda, grada i države". U emisiji 3. avgusta 1970. godine, Džoplinova je najavila predstojeći nastup na festivalu za mir (Festival for Peace) koji će se održati na stadionu Šej u Kvinsu, Njujork, 6. avgusta 1970.
Džoplinova je prisustvovala okupljanju 14. avgusta, u pratnji kolege muzičara i prijatelja Boba Neuvirda, menadžera Džon Kuka, i njene sestre Lore, ali se pokazalo da će to biti nesrećno iskustvo za nju. Džoplinova je održala konferenciju za štampu u Port Arturu tokom svoje posete godišnjici mature. Novinar Roling Stona, Čet Flipo, koji ju je intervjuisao, izvestio je da je nosila nakita koliko i "Vavilonske bludnice". Na pitanje novinara prilikom okupljanja, da li se Dženis zabavljala u Tomas Džeferson gimnaziji kada je bila učenik, odgovorila je: "Samo kada sam prolazila hodnicima." Džoplinova je oklevetala Port Artur i ljude koji su je ponižavali deceniju ranije u srednjoj školi.
Dženisin poslednji javni nastup sa Ful Tilt Bugi Bendom, održan je 12. avgusta 1970. godine na Harvard stadionu u Bostonu, Masačusets. Pozitivan izveštaj pojavio se na naslovnoj strani novina Harvard Crimson, uprkos činjenici da je Ful Tilt Bugi nastupao sa improvizovanim zvukom pojačala posle krađe njihove redovne opreme u Bostonu.
Tokom septembra 1970. godine, Dženis i njen bend počeo je snimanje novog albuma u Los Anđelesu sa producentom Paul A. Rotčajldom, koji je producirao snimke za Dorse. Iako je umrla pre nego što su sve numere u potpunosti završene, još uvek je bilo dovoljno upotrebljivih materijala da se sastavi long plej. "Mercedes Benz" je bio uključen uprkos tome što je bio prvi pokušaj, a pesma " Buried Alive In The Blues", na koju je Dženis trebala da doda svoj glas na dan kada je pronađena mrtva, ostavljena je kao instrumental.
Rezultat je bio posthumno objavljen album Biser (Pearl, 1971). Postao je najprodavaniji album u njenoj karijeri i sadržao najveći hit singl, naslovnu stranu Kris Kristofersonov "Me and Bobby McGee". Kristoferson je bio Dženisin ljubavnik ne mnogo pre njene smrti. Takođe je bio snimnjen i socijalni komentar a cappella "Mercedes Benz", koji je napisala Džoplinova, njen blizak prijatelj i tekstopisac Bob Neuvird i bit pesnik Majkl Meklur. Godine 2003., Pearl je rangirana kao 122. na listi magazina Roling stoun o 500 najboljih albuma svih vremena.
Tokom snimanja za Pearl, Dženis je počela da se viđa sa Set Morganom, 21-godišnjim studentom Berklija, dilerom kokaina i budućim piscem. Odsela je u Landmark Motel-u u Los Anđelesu kako bi počela snimanje albuma Pearl. Ona i Morgan verili su se početkom septembra, a Dženis se bacila na snimanje pesama za njen novi album.

Smrt

Poslednji snimci koje je Džoplinona završila bili su "Mercedes Benz" i rođendanska čestitka za Džona Lenona ("Happy Trails", koju je iskomponovao Dejl Evans) 1. oktobra 1970. godine. Lenon, čiji je rođendan bio 9. oktobra, kasnije je rekao Diku Kavetu da je snimljena čestitka stigla na njegovu adresu nakon njene smrti. U subotu 3. oktobra, Džoplinova je posetila Sanset studio u Los Anđelesu kako bi odslušala instrumental za pesmu Nika Gravenitesa " Buried Alive in the Blues" pre snimanja vokalnih numera, zakazanih za sledeći dan. Kada se nije pojavila u studiju do nedelje popodne, producent Paul A. Rotčajld postao je zabrinut. Menadžer Ful Tilt Bugi Benda Džon Kuk, odvezao se do Landmark Motor hotela (koji je promenio ime u Highland Gardens Hotel) gde je Dženis bila gost od 24. avgusta. Video je da je Dženisin psihodeločno ofarban Porše još uvek na parkingu. Nakon ulaska u njenu sobu, našao ju je mrtvu na podu. Zvanični uzrok smrti bio je predoziranje heroinom, eventualno u kombinaciji sa alkoholom. Kuk smatra da je Džoplinovoj slučajno dat heroin koji je bio mnogo moćniji nego što je uobičajeno, pošto je nekoliko drugih mušterija njenog narko-dilera takođe predozirano te nedelje.
Džoplinova je kremirana u Pierce Brothers Westwood Village mrtvačnici u Los Anđelesu; njen pepeo je potom rasut iz aviona u Tihi okean i duž Stinson plaže. Jedino opelo održano je u Pierce Brothers, a prisustvovali su Dženisini roditelji i majčina sestra.

Bdenje

Džoplinovi će finansirati 2.500 dolara kako bi prekinuli žurku posvećenu Dženisinoj smrti koja je održana 26. oktobra 1970. godine u klubu Lion's Share, koja se nalazila u San Anselmo u Kaliforniji. Prisustvovali su njena sestra Lora i Dženisini bliski prijatelji, uključujući i tatu-umetnika Lajl Tatla, Dženisin verenik Set Morgan i njen menadžer Džon Kuk. Kolačići sa hašišom su nesvesno kružili posetiocima proslave.

Post Skriptum

Sa svojim poslednjim bendom, Full Titl Boogie Band, radila je na albumu Pearl (album je dobio naziv po njenom nadimku), međutim ne završava ga do kraja. Tokom celog života prati je osećaj nezadovoljstva i odbačenosti, a 4. oktobra 1970, Dženis je pronađena mrtva, od prekomerne doze droge i alkohola. Umrla je na isti dan kad i njen uzor, po mnogima jedna od najboljih bluz i džez pevačica svih vremena, Besi Smit. Album je posthumno izdat 1971. i smatra se njenim najboljim. Na albumu, najveći hitovi su: Mercedes Benz (čiji je koautor), Me and Bobby McGee (obrade pesme pevača i glumca Krisa Kristofersona, Dženisinog ljubavnika, koje posthumno dospeva na prvo mesto glavne top-liste u SAD-u), Cry Baby i ostale pesme. Na listi 500 najboljih albuma svih vremena, magazina Roling Stoun, album zauzima 122. mesto.
Nakon smrti, grupa Mamas end papas snimila je pesmu o Dženis, Pearl i izdala je na svom poslednjem albumu People Like Us, 1971. Takođe, u poznatoj pesmi Dona Meklina, American Pie, pretpostavlja se da se u stihovima I met a girl who sang the blues / And I asked her for some happy news, / But she just smiled and turned away (Sreo sam devojku koja je pevala bluz / i pitao je za neke dobre vesti / ali ona se samo nasmejala i otišla) misli na Dženis Džoplin. Meklin nikad nije demantovao niti potvrdio ovo verovanje.
Dženis je bila tema i mnogih drugih pesama i filmova, a njena sestra Lora Džoplin napisala je knjigu o njenom životu, S ljubavlju, Dženis, po kojoj je kasnije napravljen i istoimeni mjuzikl.

Diskografija

• 1967. Big Brother and the Holding Company
  
• 1968. Cheap Thrills
  
• 1969. I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama!
  
• 1971. Pearl
  
• 1972. Joplin In Concert [uživo]
  
• 1973. Greatest Hits
  
• 1975. Janis
  
• 1982. Farewell Song
  
• 1983. Prime Cuts
  
• 1984. Cheaper Thrills
  
• 1993. Janis BoxSet
  
• 1995. 18 Essential Songs
  
• 1997. Absolute Janis
  
• 1999. Box of Pearls
  
• 1999. Live at Woodstock – August 19, 1969
  
• 2002. 900 Nights [DVD]
  
• 2005. Pearl, Legacy Edition 2CD
  

Izvor: Vikipedija

Dženis Džoplin, srećan 70. rođendan

Dženis Džoplin bi danas napunila 70 godina. Muzičarka je za života objavila četiri albuma - jedan za svaku godnu njene kratke karijere. Pevačica koja je vešto vladala žanrovima od roka do folka, Džoplinova je bila veliki uzor kasnijim ženskim izvođačima, ostvarivši ogroman uticaj na pop i rok muziku, uprkos tome što je umrla tragično mlada, sa 27 godina.



Dženis je odrastala u Teksasu, svetovima udaljenom od kasnijeg hedonizma u kome je uživala u San Francisku. Rodni grad Port Artur je bio mesto školskih siledžija i društvenog odbacivanja. U jednom TV intrevjuu nedugo pre svoje smrti 4. oktobra 1970. Džoplinova je rekla: „Ismevanjem su me izbacili iz odeljenja, iz grada, iz države”.

Međitim, taj osećaj odbačenosti naveo ju je da se okrene bluzu i umetnicima poput Besi Smit i Ma Rejni koju je Dženis kasnije nazvala svojom inspiracijom. Sredinom šezdestih ona se vratila u Ostin i pokušala da bude solo umetnica, provela nezanimljivu godinu na fakultetu gde je radila u studentskim novinama kao hipi muzičarka amaterka.

Ali tek je u San Francisku mogla da izgradi scenu koja će promeniti njen život i savremenu muziku uopšte.

1963. doselila se u četvrt Hejt-Ašberi, koja je bila baza bendovima poput Jefferson Airplane i Grateful Dead. Iako je kraj bio povezivan sa psihodeličnim rokom, Džoplinova je snimila bluz pesme sa budućim gitaristom Jefferson Airplane-a Jormom Kaukonenom i postala teška zavisnica od amfetamina, zbog čega je morala da se vrati u Teksas.

U Kaliforniju je ponovo došla 1966. da bi nastupala sa bendom Big Brother and the Holding Company. Ubrzo je potpisala ugovor za ploču. Nakon godine prožete nezgodama u muzičkoj industriji, tokom koje je Džoplinova postala zavisnica od heroina, konačno je objavljen njen debi album avgusta 1967.

Nakon toga je usledila svirka pred desetinama hiljada ljudi na pop festivalu u Montereju koja će joj promeniti karijeru; Dženis Džoplin i Big Brother su zapali medijima za oko.




Možda je bila proglašena „Najružnijim stvorenjem u studenjaku” od strane muških akademaca 1963, ali 1968. „Vogue” ju je nazvao „najuzbudljivijom vodećom ženom roka”.

Da je bila šik, nije. Ali i takva, sa bakinim naočarima, neukrotivom grivom, tetovažama i nakitom - zbog čega je ličila na „vavionsku kurvu” kako je napisao jedan novinar „Rolling Stone”-a - ona je pokrenula stvaranje nove scene.

1969. je napustila bend i krenula u solo viode. U tom trenutku, drugi album benda „Cheap Thrills” je već bio na prvom mestu top-lista i ostao tu dva i po meseca. Vodeći singl, „Peace of My Heart” stigao je do 12. pozicije na listi singlova. Bila je to obrada pesme soul pevačice Erme Frenklin iz 1967. ali je Džoplinova od nje načinila veći hit zavaljujući sirovom vokalu punom duše. Frenklinova je kasnije rekla da nije ni prepoznala Dženisinu verziju.



Prvi album Džoplinove kao solo umetnice sa pratećim bendom Kozmic Blues Band, I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! (1969), nije dostigao uspeh njenih radova sa Big Brother ali je dobio pozitivne kritike. U okviru evropske turneje nastupila je u Royal Albert Hallu i izazvala nerede na koncertu u Frankfurtu kada su obožavaoci upali na binu.

Uprkos velikim naporima njenih prijatelja i muzičara da je spasu, bili su to dani ispunjeni drogom za Džoplinovu. Prema rečima Pegi Kaserti, Džoplinove prijateljice i povremene ljubavnice, pevačica je 1969. uzimala svakoga dana dozu heroina u vrednosti od 200 dolara.

Krajem 1969. nastupila je na Vudstoku nakon čega je usledila turenja po Kanadi. Vratila se u studio septembra 1970. da snimi „Pearl”, ispostaviće se, njen posthumno objavljen album. Poslednji snimci bili su a cappella verzija „Mercedes Benz” i rođendanska poruka Džonu Lenonu.

Dženis je pronađena mrtva u hotelskoj sobi 4. oktobra 1970, dana kada je trebalo da snimi vokal za numeru „Buried Alive”. Veče pre toga ona je imala dogovor da vidi i sa Kasertom i sa verenikom Setom Morganom, ali se nijedno od njih dvoje nije pojavio.

Umrla je 16 dana posle Džimija Hendriksa, takođe u 28. godini, koja je bila kobna i za Džima Morisona, Kurta Kobejna i Ejmi Vajnhaus.

Tragični završetak kratke karijere Dženis Džoplin, uz njen doprinos muzici, drže je čvrsto u mislima javnosti skoro 45 godina posle smrti. Njeni vokali - od osećajnog predenja do iskonske rike - izražavali su emocije, seksualnost i politiku kao odraz atmosfere jednog vremena. Čak i danas ona je mnogima uzela delić srca.

„Ceo život htela sam da budem bitnik. Da upoznam velika imena, naduvam se, povalim sa nekim, dobro se provedem. To je sve što sam oduvek htela. Ali znala sam da imam dobar glas i da bih mogla uvek da se ogrebem za par piva zbog toga. A onda me je odjednom neko bacio u taj rokenrol bend. Bacili su na mene te muzičare a zvuk je dolazio otpozadi. Bas me je punio. I tog treutka sam shvatila da je to to. Da samo to želim da radim. Bilo mi je bolje nego sa bilo kojim muškarcem. Možda je u tome nevolja.

Na sceni ja vodim ljubav sa 25.000 ljudi, a onda odem kući sama”.




IZVOR: TELEGRAPH.CO.UK

Vidiš, kako je to čudno.

Ne mogu zamisliti Janis sa 70 godina.

Njoj je smrt trebala da postane legenda.





PS