Škole forsiraju što više vukovaca da bi sebi digle rejtingVukova diploma, privilegovano priznanje za odlikaše, često se dodeljuje i bez osnova, kako bi veliki broj onih najboljih pomogao rejtingu škole, ali i zbog onog čuvenog "da se četvorkom ne ugrozi detetova budućnost", smatraju sagovornici Tanjuga.
Mnogi od njih, još na prijemnim ispitima za gimnazije, srednje škole i fakultete, ne opravdaju svoje zvanje vukovca. Njih je, saglasni su sagovornici Tanjuga, najviše u osnovnim školama.
Međutim, evidencija o tome koliko vukovaca ima na upisu u srednje škole ili fakultet i koliko njih zaista se upiše na sledeći nivo obrazovanja ne postoji.
Naime, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije se nikada bavilo takvom analizom, niti je u planu da se uskoro ovim pitanjem pozabavi. Takva analiza bi, možda, dala odgovor na pitanje ko je kriv za hiperprodukciju vukovaca.
Nekada se Republički zavod za statistiku bavio ovom analizom, ali kako kažu, već godinama predmet njihovog istraživanja nisu vukovci.
Prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Nada Kovačević rekla je da mnogi vukovci na njenom matičnom, Farmaceutskom fakultetu, ne uspeju da se upišu i da to s jedne strane može da govori o tome da oni ipak nisu zaslužili to priznaje.
Neke škole, prema njenim rečima, imaju visoke kriterijume i zahteve za svoj učenike, pa imaju mali broj vukovaca, dok ih druge imaju znatno više u nameri da se na taj način afirmiše škola.
- S druge strane, sa nekih fakulteta kažu da iz nekih beogradskih gimnazija, iako đaci nisu vukovci, deca dobro prođu na prijemnom i kasnije imaju dobar uspeh. Tako da taj uspeh tokom srednje škole ne može da garantuje neki poseban kvalitet, onaj potreban za tu diplomu koju su dobili - kazala je ona.
Ona je rekla da se svake godine na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu prijavi veliki broj vukovaca, da se prošle godine prijavilo oko 150 kandidata sa 40 poena iz srednje škole, a da skoro 40 njih uopšte nije steklo pravo na upis.
- Vukovci se tokom godina studija utope u ostale studente i ne može se reći generalno da su bolji u odnosu na druge - kazala je Kovačević.
Ni na Medicinskom fakultetu u Beogradu, prema njenim rečima, situacija nije mnogo drugačija.
- Pravni fakultet s druge strane ima dobra iskustva i kod njih vukovci dobro prolaze na prijemnom i kasnije dosta dobro studiraju u prvoj godini. Međutim, za kasnije godine nema nekih detaljnih evidencija. Slično je i sa Filološkim fakultetom - objasnila je Kovačević.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jedne od visokoškolskih ustanova koje upisuju najviše studenata, Branislav Boričić primetio je da se svake godine i na budžet upišu i vrlodobri učenici.
- Činjenica je da se puno dece sa maksimalnih, 40 bodova iz srednje škole, ne upiše na budžet. Svake godine od oko 80 ili 90 vukovaca, njih 30 ne upadne na budžet i iza kojih ne stoji ono znanje koje stoji na papiru - rekao je Boričić.
On je istakao da se tri škole ističu po kvalitetu znanja učenika koji iz njih dolaze i da se čak i vrlodobri učenici nađu na budžetu - Deveta beogradska gimnazija, Prva ekonomska iz Beograda i Ekonomsko-trgovačka škola iz Pančeva.
- Prijemni ispit je jedan dobar korektivni i pravični element koji omogućava svim đacima da se na osnovu pokazanog znanja upišu na željeni fakulete - objasnio je on.
Sokić: Ne smemo da spuštamo kriterijume
Da mnogi đaci nisu zasluženo nosioci Vukove diplome, mišljenja je predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić, koji kaže da u Srbiji postoji "hiperpropdukcija" ovih đaka, a što se mahom događa u osnovnoj školi.
- Sigurno da za to ne krivimo naše kolege koji su počinioci toga, nego sistem koji dozvoljava da se pravi toliki broj vukovaca. Sa nekoliko mera od strane Ministarstva prosvete bi to moglo da se suzbije, jer ovakvo stanje nikome ne ide u korist, a pogotovo pravim vukovcima - poručio je Sokić.
On smatra da, međutim, ne postoji spremnost da se tim učenicima da do znanja da ta diploma stvarno nešto vredi, te da to znači da se potcenjuju upravo najbolji đaci.
- Ministarstvo prosvete bi trebalo sve nas da opomene i kaže da to tako ne sme već mora drugačije. U nedostatku jednog sistemskog rešenja, kolege nastavnici u osnovnim školama poznajući svoju decu, sa kojima provode dosta vremena povlađuju im i prave štetu drugoj deci - objašnjava Sokić.
Sokić kaže i da profesori u gimnazijama ne gledaju mnogo da li je đak vukovac ili nije, i poručio da oni u prvoj godini često budu izloženi velikom stresu.
- Mi kao gimnazija ne smemo dozvoliti da zbog navike dece da imaju sve petice spuštamo kriterijume - zaključio je Sokić.
tanjug