Dejvijeva svetiljka

17. decembra 1778. godine rođen je Hamfri Dejvi (Sir Humphry Davy), engleski hemičar i fizičar, koji je izumeo rudarsku sigurnosnu lampu (1816. godine).
Prvi je otkrio antistatičko delovanje rajskog gasa, a pomoću elektrolize je razdvojio natrijum i kalcijum u elementarnom obliku. Izumom koji je nazvana “Dejvijeva svetiljka”, u velikom broju se smanjio broj nesreća u rudnicima.
Stvorio je naprednu teoriju o kiselinama i dokazao je da je dijamant zapravo ugljenik. Hamfri Dejvi je napisao knjigu o hemiji i dobio je nagradu od Napoleona Bonaparte, iako su u to vreme Francuska i Engleska bile u ratu.
Godine 1827. Hamfri Dejvi se teško razboleo. Njegovu bolest su pripisli udisanju mnogih gasova tokom dugogodišnjeg rada. Dve godine kasnije, tačnije 1829. godine, Dejvi je otputovao u Rim, gde je dobio srčani udar, zbog čega je posle par dana preminuo…

U rudnicima uglja, duboko pod zemljom, postoji velika opasnost od nestreće ako se zapaljivi gas zvani Metan pojavi u tunelima. Ukoliko plamen ili varnica dođu u dodir sa metanom dolazi do eksplozije. Danas rudnici imaju ventilaciju i električno osvetljenje. Čak i pored ovih mera dešavaju se strahovite nesreće.

Rudari su ranije koristili bocu sa uginulom ribom čije je slabo fosforescentno svetlo od krljusti, omogućavalo rudaru da ipak nešto može videti u potpunom mraku podzemnih tunela. Bilo je pokušaja da se i dnevna svetlost sprovede u jamu rudnika pomoću velikih ogledala.

Ovaj problem rešio je 1815. godine Hamfri Dejvi. On je napravio petrolejsku lampu oko čijeg plamena se nalazila fina metalna mreza, koja je sprecavala da se plamen proširi van nje i zapali opasni gas Metan. Zahvaljujući njoj mnoge nesreće su izbegnute i spašeno je bezbroj života.