Popodnevna dremka – za ili protiv

Veliki broj ljudi voli da se dobro naspava, ali nekima obaveze jednostavno ne dozvoljavaju ovaj luksuz. San je jako bitan za organizam, pogovoto za naše zdravlje. E sada, ako ustajete rano, da li je dobro da malo odmorite popodne, ukoliko vam vreme dozvoli?



Neke studije pokazale su da je popodnevna dremka odlična i da povoljno utiče na ljude. Posle odmora, bićete sposobni da se bolje skoncentrišete na učenje ili rad, imaćete više strpljenja i više snage. Ipak postoji začkoljica.
Popodnevna dremka ne bi trebalo da bude duža od trideset minuta. Ako ustanete posle dva-tri sata, vrlo je moguće da će pozitivni efekat dremke izostati, a uveče nećete moći da zaspite, što vam opet može napraviti probleme ujutru, ako morate da ustanete rano. Dakle popodnevni odmor je odličan ako je u granicama normale.
U dobre strane ovakvog vida odmora uverili su se i Japanci. Jedna kompanija je pre par godina uvela svojim zaposlenima pauzu za spavanje, jer se pokazalo da posle ovakve pauze, zaposleni mnogo bolje funkcionišu i rade.



saznajlako.

Volim popodne odspavati, otkinuti koju uru. Medjutim to mi po noci zadaje probleme, jer ne mogu onda do kasno da zaspim. Tako da nazalost to moram da izbjegavam radnim danom. Jedino si vikendom to zadaovoljstvo smijem sebi priustiti.

Noću spavam dobro ali kratko. Volim si posle podne odspavati i leti spavam svako dana. Nekad mi je dosta vrlo kratko, nekoliko minuta i nakon toga se osećam dobro.

Protiv sam jer se tako noćni san razbija
druga stvar je spavam do podne , da odspavam i popodne imala bi od dana samo neko vreme oko ponoći u budnom stanju  

Obavezno odspavam svakog dana jer sam tako navikla, a i da neću, moram, jer mi se oko dva tri sata popodne oči same sklapaju 

Dremanje posle ručka krepi telo

Naučnici su utvrdili da je procenjena opasnost smrtnih ishoda od srčanih bolesti čak 34 odsto niža kod osoba koje spavaju po podne. Samo sat odmora povećava koncentraciju u narednih 10 sati.


Popodnevna dremka koju uobičavaju mediteranski narodi, uz hranu bogatu biljnim mastima, smanjuje opasnost od srčanog udara i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, ustanovili su grčko-američki naučnici. Istraživanje koje su sproveli medicinski fakulteti u Atini i na Harvardu obuhvatilo je više od 20 000 Grka između 20. i 86. godine.

Proučavajući odgovore ispitanika vezane za učestalost i dužinu spavanja u popodnevnim satima, naučnici su utvrdili da je procenjena opasnost smrtnih ishoda od srčanih bolesti čak 34 odsto niža kod osoba koje spavaju po podne.

Britanci su napravili slično istraživanje sa pilotima komercijalnih avio-kompanija na dugim linijama. Ustanovili su da samo sat odmora tokom leta, povećava budnost, koncentraciju i oprez u narednih 10 sati. Ukoliko dremaju tek 26 minuta, dok kopilot upravlja avionom, oprez i budnost se povećavaju za 54 procenata, a profesionalna sposobnost za 34.

Utvrđeno je, takođe, da popodnevni spavači noću manje pate od nesanice, kao i da im je san u kontinuitetu duži za 20 minuta. Da je popodnevno dremanje važno za telo i mozak, potvrđuju i iskustva iz života genijalnih umova. Albert Ajnštajn je, na primer, redovno dremao u svojoj fotelji sa olovkom u ruci. Budio bi se kada bi olovka ispala i udarila o pod. Na taj način sprečavao je sebe da padne u dubok san, posle kojeg mu misli ne bi bile potpuno bistre.

novosti.rs

Kada sam u situaciji, obavezno se odmorim popodne.
To mi vraca energiju za nove aktivnosti.

Redovno dremnem poslije ručka. Nekad samo pola sata, a bogami i duže. Navikla sam i mnogo mi znači, posebno u toku radne nedelje.

А може и пре подне

Najsladja,recimo petnaestak minuta!Kao cela noc ponekad!