Jacques Brel
( 1929.- 1978. )





Žak Romen Žorž Brel (fr. Jacques Romain Georges Brel; 8. april 1929 — 9. oktobar 1978) je bio belgijski kantautor i glumac.
Njegove dramatične pesme, donele su mu velik krug obožavaoca, u početku po Francuskoj, a kasnije širom sveta. Brel se danas smatra za rodonačelnika moderne šansone. Iako je snimao gotovo isključivo na francuskom, njegove pesme probile su se i na anglosaksonsko tržište, preko obrada koje su izvodili brojni tadašnji popularni muzičari; Rej Čarls, Džudi Kolins, Džon Denver, Kingston trio, Nina Simon, Frenk Sinatra, Skot Voker, Endi Vilijams.
Brel je bio i uspešni filmski glumac i reditelj, njegov film, Le Far West, bio je nominovan za Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu 1973. godine
Brel nije samo pevao svoje šansone, već ih je duboko emotivno proživljavao. Svaka njegova pesma bila je duboko proživljeno emotivno iskustvo, o čemu je pevao bez uvijanja i lažnog srama, dajući kompletnog sebe publici kojoj se obraća, a to je ona u to vreme znala da ceni. Često se obrušavao na malograđanštinu, i brojne predrasude koje je ona imala, ipak je ljubav, kao snaga koja pokreće svet, bila tema većine njegovih pesama.

Biografija

Detinjstvo i rani život

Žak Romen Žorž Brel je rođen u flamanskoj buržuaskoj porodici koja je govorila francuski jezik, a otac mu je bio vlasnik fabrike kartonske ambalaže. Brel od ranih dana nije bio dobar učenik, jer ga škola nije zanimala, ali je pokazivao izuzetan interes za glumu i muziku, a sa 15 godina počeo je da svira gitaru.Kako mu škola nije išla, otac ga je sa navršenih 18 godina, već 1947. godine, zaposlio u sopstvenoj fabrici. Žak se 1950. godine oženio sa Terezom Mišilsen, koju su prijatelji i on zvali Miše, a već sledeće godine rodila mu je ćerku, a do kraja braka još dve. Dosadan obični malograđanski život, nije mu bio suđen, tako da je 1952. godine počeo da piše i izvodi sopstvene pesme, isprva po porodičnim zabavama, a kasnije po briselskim kabareima, što se njegovoj porodici i prijateljima nije dopadalo. Te godine nastupio je po prvi put na lokalnom radiju.


wikipedija





NE OSTAVLJAJ ME

Ne ostavljaj me
Treba zaboraviti
Može se zaboraviti sve što izmiče
Zaboraviti vreme
nesporazume
Vreme izgubljeno
u traženju
kako zaboraviti te sate
koji su onim "zašto"
ponekad ubijali
sreću u srcu
Ne ostavljaj me...

Pokloniću ti
bisere kiše
koji dolaze iz kraja
gde ne kiši
Kopaću zemlju
i posle tvoje smrti
da bih te mogao prekriti
zlatom i svetlom
Stvoriću kraljevstvo
gde će ljubav biti zakon
gde će ljubav biti kralj
a ti kraljica
Ne ostavljaj me...


Ne ostavljaj me
Izmisliću za te
besmislane reči
koje ćeš razumeti
Govoriću ti o ljubavnicima
čija su se srca rasplamsala
a videla tek dvaput
Pričaću ti
o kralju koji je umro
jer te nije mogao sresti
Ne ostavljaj me...

Videli smo često
kako šiklja vatru
prastari vulkan
za kojeg smo verovali
da je ugašen
Naizgled
spržena tla
daju više žita
nego najbolji april
A kad padne veče
i kad nebo gori
crveno sa crnim
ne venčava li se tada
Ne ostavljaj me...

Ne ostavljaj me
Neću više plakati
Neću više pričati
Sakriću se
da te gledam
kako plešeš
i kako se smešiš
da te slušam
kako pevaš
i kako se smeješ
pusti me da budem
sena tvoje sene
sena tvoje ruke
sena tvoga psa
Ne ostavljaj me...





(Prevod: Zvonko Penović)

vojvodinacafe.rs

VIDETI

Videti zamrznutu reku
i poželeti da si proleće
Videti sprženu zemlju
i sijati - pevajući
Videti da ti je dvadeset godina
hteti ih proživeti
Videti kako prolazi bednik
i pokušati ga voleti

Videti barikadu
i poželeti je braniti
Videti busiju kako propada
i ne predati se
Videti svetlo predgrađa
i poželeti da si Renoar
Videti večitog neprijatelja
i zatvoriti oči pred sećanjem

Videti kako ćeš ostariti
i poželeti - početi
Videti ljubav kako cveta
i hteti se njome opeći
Videti nepotreban strah
i prepustiti ga gadovima
Videti da je loše
a ipak zapevati opet

Eto šta vidim
eto šta hoću
Od kada te gledam
Otkada te želim


Žak Brel