Golf

Kedi



Kedi (caddy ili caddie) je u golfu naziv za osobu koja nosu torbu golferu. Često se za kedija smatra da je običan nosač torbe, međutim, kod profesionalnih golfera on je veoma bitan.

Pored toga što olakšava fizički teret golferima, kedi je zadužen za savete o načinu na koji je najbolje odigrati neke udarce. Podrazumeva da on mora da poznaje sve moguće neravnine na golf igralištu kao i sve ''tajne'' i skrivene zamke tog terena. Tako da saveti jednog ''nosača'' često mogu da budu od presudnog značaja.

Takođe, kedi ima i određenu ulogu psihologa. Zadužen je za održavanje visokog morala golfera i da mu uvek bude moralna podrška.

U profesionalnom svetu golfa, kediji zarađuju i do 10% od ukupne nagrade na turnirima. Uglavnom to bude 5%, 7% ako igrač bude u prvih 10 na turniru i 10% za pobedu na turniru. A pored procenta, imaju i određenu fiksnu platu koja obično iznosi 1000$ nedeljno.

Kedi sa najvećom zaradom je Stiv Vilijams, koji je nosač torbi najpoznatijem golferu svih vremena, Tajgeru Vudsu, poslednjih 12 godina. Njegova godišnja zarada je često prelazila i 1.2 miliona dolara. Golfom je počeo da se bavi od svoje šeste godine, ali kako bi imao novca za časove, paralelno je radio i kao kedi. A na svom zvaničnom sajtu napisao je: ''sa svojih 13 godina već sam više uživao radeći kao kedi nego igrajući golf''.

Golf je poznat kao “sport elite”, a čuveni Forbs ga je progasio za “najbogatiji sport na svetu”. Igrači golfa su pravi bogataši za tenisere i ostale sportiste. Dok je u tenisu u 2013. godini 15 igrača zaradilo preko milion dolara, u golfu je to učinilo čak njih 94, što je 6 puta više. Tajger Vuds je najplaćeniji sportista u istoriji sa prosečnom zaradom od 115 miliona dolara godišnje. Rodžer Federer zarađuje 4 puta manje.

Golf je nekada bio olimpijski sport – bio je u programu druge i treće Olimpijade. Posle pauze od jednog veka, vratiće se u Brazilu 2016, a uvršten je i u program Olimpijade 2020. Većina igrača i ljudi iz sveta golfa kaže da ne postoji razlog da golf bude olimpijski sport, zato što je već dovoljno poznat i promovisan, i dodaje da nema nimalo prostora u kalendaru za novi turnir. Svakog vikenda postoje bogati turniri i već sada je jasno da najbolji svetski golferi neće biti prisutni u Brazilu, možda čak ni prosečni igrači. Pobornici golfa kao olimpijskog sporta kažu da će se na ovaj način golf proširiti tamo gde nije prisutan.



Golf na Olimpijskim igrama u Parizu, 1900. godine

Golf je nastao u Škotskoj krajem srednjeg veka, ali njegove starije verzije su igrane ranije u Holandiji pod imenom “kolven” (od čega je verovatno i nastala reč golf).

Ukratko o pravilima: cilj je ubaciti lopticu u određenu rupu sa što je moguće manje udaraca. Pobednik je igrač sa najvećim brojem negativnih poena. Najveći broj negativnih poena po rupi (-3) se dobija ako iz prve ubacimo loptu u rupu, sto je gotovo nemoguće.  Ako lopticu u rupu ubacimo iz 4. puta (udarca štapom) dobijamo nulu, a za svaki naredni pokušaj (udarac) dobijamo pozitivne poene (od +1 pa naviše). Klasičan teren ima 18 rupa.



Golf je najpopularniji u SAD i Velikoj Britaniji. kao i u zemljama Komonvelta. Popularan je i u ostalim evropskim zemljama i na dalekom istoku. Kao dva osnovna pravca širenja pominju se Rusija i Kina. SAD imaju 17000 terena, sto je 50 odsto od ukupnog broja svih na svetu. Slede: Britanija sa 3000 i Japan sa 2000.

Postoji udruženje profesionalnih igrača (PGA) i sistem turnira različitih kategorija kao u tenisu. Takođe, postoje i ekipni turniri. Najjači pojedinačni turnir je Masters, zatim slede US Open, British Open, PGA čempionšip… Najjači ekipni turniri su Rajders kup (SAD protiv EU) i President kup (SAD protiv ostatka sveta osim EU). Najpoznatije turneje su Japanska, Azijska, Sveamerička, Južnoafrička, Američka…