Istraživači Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi objavili su danas da su dobili nove dokaze koji potkrepljuju teoriju po kojoj misteriozne čestice, nazvane neutrina, koje imaju običaj da "nestanu" na putu od Sunca do Zemlje, zapravo su podložne promeni oblika, pa ih je zato teško detektovati.
Kao dokaz tome navodi se da je neutrino tipa muon koji je poslat iz CERN-a, stigao je kao tau neutrino u Nacionalni institut za nuklearnu fiziku u Gran Sasu, u Italiji, koji je udaljen 730 kilometara.
Ovo je tek treći put da su naučnici bili u prilici da posmatraju mutaciju u okviru eksperimenta OPERA, međunarodnog projekta koji je pokrenut 2001. sa ciljem da se zabeleži ova bizarna promena.
"Njegovo posmatranje potvrđuje ono što naučnici proučavaju više od 40 godina, a to je da neutrina indukovana kosmičkim zracima koji se sudaraju sa zemljinom atmosferom stižu u daleko manjem broju od očekivanog", navodi se u saopštenju fizičara CERN-a.
Hipoteza, za koju je Mari Gel-Man 1969. godine nagrađen Nobelom za fiziku, sugeriše da ove subatomske čestice zapravo menjaju oblik.
Postoji tri tipa ili "ukusa" ove elementarne čestice bez naboja koja retko stupa u interakciju s materijom. To su elektron neutrino, muon neutrino i tau neutrino.
Prema postojećem Standarnom modelu fizike, neutrina nemaju masu, ali se na osnovu ishoda pomenutog eksperimenta može zaključiti da je ipak imaju.
Tokom eksperimenta OPERA, snop neutrina proizveden u CERN-u poslat je podzemnom laboratorijom u Gran Saso. Skeniranje detektorom pokazalo je da su pristigle čestice tau neutrina, iako su iz CERN-a poslati samo muon neutrina.
Ovi rezultati dokazuju da "oscilacije" ili promene nastaju tokom putovanja čestica.
Prvi neutrino u okviru eksperimenta OPERA detektovan je 2010, a drugi 2012.
Pet 5 Apr - 18:36
