Filmske novosti i najave

NEPOZNATO DJELO Prvi smo pogledali izgubljeni film o Gavrilu Principu






Film ‘1914., posljednji dani pred svjetski požar’ smatrao se provokacijom u doba
svog nastank.

U vrijeme snimanja, u prosincu 1930., film “1914., posljednji dani pred svjetski požar” smatran je tako provokativnim da su njegovi tvorci, ponajprije redatelj i producent Richard Oswald, pribjegli neuobičajenom rješenju: angažirali su povjesničara Eugena Fischer-Ballinga da upozna gledatelje s pravim uzrocima 1. svjetskog rata. Posjeli su ga ispred kamere i u tri-četiri minute on je održao predavanje kako je srpska desničarska organizacija “Crna ruka” podjarila pripadnike “Mlade Bosne” koji su organizirali atentat na nadvojvodu Franju Ferdinanda prigodom njegova posjeta Sarajevu i što se potom dogodilo.

Nije se kajao
Igrane scene započinju tim atentatom i sadrže prvi prikaz Gavrila Principa u svjetskoj kinematografiji. Igra ga njemački glumac Carl Ballhaus, u jednom prizoru on se usmjerava oružjem na austrougarskog prestolonasljednika i ubija ga, a kasnije u policiji ne pokazuje kajanje zbog svoga čina. Uvjeren je da je njegova misija bila pravedna, i ne sluteći kakav će požar u svjetskim razmjerima ona izazvati.
“1914., posljednji dani pred svjetski požar” bio je glavna atrakcija ovogodišnjeg Festivala zapaljivog filma, koji se već po šesnaesti put organizira u Beogradu, a završio je jučer nakon što je u deset dana trajanja u njegovu programu prikazano više od trideset igranih i dokumentarnih ostvarenja. Oswaldov film danas je gotovo nepoznat, a to je i glavni kriterij zašto je uvršten na festival: na njemu se, naime, prikazuju samo rariteti nastali u razdoblju kada su se filmovi snimali na zapaljivoj vrpci. Tek pedesetih godina počelo se snimati na sigurnijem filmskom materijalu i otad se kinooperatori više nisu morali bojati da će im projekcijska kabina zbog pregrijavanja aparata završiti u plamenu. Organizator festivala, Jugoslovenska kinoteka, priprema program ozbiljno, ponekad prikaže kakav rijedak filmski dragulj iz vlastite riznice, ali znatan dio filmova dobiva razmjenom iz drugih svjetskih kinoteka.



Oswaldov film zanimljiv je i stoga jer se u njemu - osim početnih scena s Gavrilom Principom u Sarajevu - kamera i ne makne iz europskih dvorova u kojima se odlučuje hoće li biti rata. Car Franjo Josip ( Eugen Klöpfer) okružen je savjetnicima od kojih samo jedan ispravno sluti da bi ultimatum Srbiji bio poguban. Ruski car Nikola II. ( Reinhold Schünzel, kasnije poznati redatelj) u delikatnoj je situaciji, jer je njegova supruga Njemica, a ulazak u rat suprotstavio bi ga njegovu bliskom rođaku, njemačkom caru. “Jastrebovi” ipak pobjeđuju, među glavnim huškačima su Englezi i Francuzi, a film završava pogibijom uglednog socijalista Jeana Jauresa (igra ga veliki njemački glumac Heirich George, tada još komunist, no ubrzo će se prikloniti nacionalsocijalistima), na koga je pucao anonimni francuski nacionalist: Jaures na samrti upozorava kakva je tragedija na pomolu.

Pacifistički film
Takav - izrazito pacifistički - film mogao je biti napravljen samo u Weimarskoj Njemačkoj: već 1933. Oswald, podrijetlom Židov, napustio je Njemačku, stigao i do Hollywooda, no tamo će puno zapaženiju karijeru napraviti njegov sin Gerd. Nacionalsocijalisti su film strpali u bunker, odakle su ga rijetko vadili čak i nakon sloma Trećeg Reicha.
Ovogodišnji Festival zapaljivog filma obilovao je poslasticama, slabo poznatima čak i dobro upućenim filmoljupcima, a jedna od ponajvećih bio je humorni horor “Sedam stopa do Sotone” koji je veliki danski redatelj Benjamin Christensen snimio 1929. u Hollywoodu. Film je dugo smatran izgubljenim, sve dok jedna kopija - u razmjerno dobrom stanju - nije pronađena u Italiji. Kada ga danas gledate, pronalazite nevjerojatne sličnosti s posljednjim filmom Stanleyja Kubricka “Oči širom zatvorene”. U oba važnu ulogu imaju sotonistički rituali i orgije kojima prisustvuje razmjerno naivan protagonist, a čak i završnica obiluje podudarnostima. Christensenov je film, međutim, puno otkvačeniji.



Humorni horor 'Sedam stopa do Sotone'


Domaćinima je pak najvažniji bio program koji je i otvorio festival, dokumentarni filmovi iz ostavštine producenta Đorđa-Đoke Bogdanovića, snimljeni 1913. i 1914. godine. Tri godine trajala je njihova restauracija, sada su digitalizirani, a potom će biti prebačeni i na filmsku vrpcu, jer je tako njihovo čuvanje najsigurnije.



Prizor iz srpsko-bugarskog rata
Fascinantno se doimaju zabilješke iz srpsko-bugarskog rata, ali i prikazi mirnodopskih atrakcija kakve su utrke na novom hipodromu kod Careve ćuprije. Svima je zajednički nazivnik militarizacija društva, prepoznatljiva kada je i u drugom planu, kao u prizorima sprovoda carskog ruskog poslanika u Beogradu. Sjajan dokumentarni materijal zaokružen je posebnim programom sačinjenim iz žurnala koji su snimali Austrijanci, Nijemci i Francuzi po izbijanju i nakon 1. svjetskog rata: jedan od njih posvećen je Trianonskom mirovnom sporazumu iz 1920. u kojem se uz srbijanskog političara Nikolu Pašića lijepo vidi i naš Ante Trumbić.

Nitko iz Hrvatske
Jugoslovenska kinoteka dosad je izdala više od 20-ak DVD-a filmske građe nastale do 2. svjetskog rata. U usporedbi s njima, hrvatski filmski fond iznimno je mršav, a i slabo poznat javnosti. Malo je vjerojatno da su srpski filmaši bili toliko aktivniji od hrvatskih, prije će biti da je naša zaostavština ili uništena ili se krije po tavanima i podrumima, u kojekakvim privatnim kolekcijama. Tu je, međutim, bitna razlika između Jugoslovenske i Hrvatske kinoteke. Potonja ima svojih vrlina, ponajprije u sustavnoj restauraciji filmova koje posjeduje, međutim, u odnosu na kolege iz Beograda ona sliči činovničkom uredu koji čeka dopise, a ne istražuje na terenu. Teško je uspoređivati se s Jugoslovenskom kinotekom, jer je to ipak jedna od najvećih svjetskih kinoteka, međutim, isplatilo bi se nešto više doznati o njihovom “know how” i primijeniti ga na našu sredinu. Kako to napraviti, kada su Festivalu zapaljivog filma prisustvovali svi predstavnici kinoteka u regiji - osim hrvatske.


jutarnji.hr

“Boyhood” - film o kome svi pričaju
IZVOR: TANJUG


Film Ričarda Linklatera "Boyhood", koji je sniman 12 godina, već nazivaju prekretnicom u istoriji filma. Bila je potrebna retka posvećenost Linklatera i njegovih glumaca, uključujući zvezdu filma Ilara Koltrejna, koji je snimanje filma počeo kao šestogodišnjak a završio ga kao 19-godišnji momak.



Za Linklatera, međutim, film koji je strpljivo snimao godinama, nije ništa izvanredno.

"Ne razlikuje se od života", rekao je Linklater AP-u. "Kada ljudi kažu 'Oh, to je bilo tako riskantno' pa, nisam baš siguran. U poređenju sa čim? Ili ste živi ili niste. Bio sam optimista da ćemo svi biti ovde za 12 godina. Statistički to je bilo moguće".

Ono što je bilo manje verovatno je da će Linklater izabrati pravog šestogodišnjaka na audiciji samo uz pretpostavku kako će adolescencija i pubertet oblikovati njegovu zvezdu. To je bio dogovor koga je Koltrejn (a i njgovi roditelji) jedva bio svestan. Ali nije odustao.

"Tu sam do kraja", rekao je on AP-u o filmu o kome internet već danima bruji kao o glavnom filmu sezone.

"Boyhood" je priča o porodici iz Ostina - dečaku Mejsonu (Koltrejn), njegovoj sestri Samanti (igra je Linklaterova ćerka Lorelaj) i njihovim razvedenim roditeljima (Itan Houk i Patriša Arket).


Foto: Beta/AP

Projekat, koji je Linklater zamislio kao Mejsonovu istoriju od osnovne škole do mature - bio je toliko neobičan da nijedan glumac nije potpisao ugovor. Ali su mu svi ostali posvećeni.

Film je fikcija ali i dokument života. Da bi predstavio starenje, Holivud je pribegavao različitim tehnikama ali sve one deluju veštačko ovom nezavisnom režiseru čija trilogija "Pre" (svitanja, sumraka, ponoći) takođe predstavlja hroniku jedne ljubavne veze na svakih desetak godina.

Zanimljivo je da je "Boyhood" snimljen tokom svega 39 dana, raspoređenih tokom 12 godina. Linklater je montirao kako je snimao, menjajući priču kako bi uključio promene kako kod Koltrejna tako i u svetu uopšte.

Koltrejn tako zaista raste pred kamerom. On kaže da je gledanje samog sebe kroz rane tinejdžerske godine bilo brutalno: "Imao sam osećaj da zurim u sopstvenu dušu".

"Svi se pitaju kako se menjate iz dana u dan, a kamoli tokom godina", kaže Koltrejn. "Mislite da ste kao dete bili veoma različita osoba od one kada ste odrasli. Ali zapravo, jedna od najzastrašujućih stvari je da sam ja ista osoba".


Foto: Outnow.ch

I to je suština filma - da svi evoluiraju i postaju zreli vremenom ali da smo suštinski ono što jesmo i u detinjstvu i kao roditelj. Naše živote ne definišu veliki, dramatični trenuci koji se često prikazuju u filmovima, već život jednostavno teče.

"To na neki način daje utehu", kaže Koltrejn. "To me je na neki način prisililo da prihvatim sebe takav kakav sam".

Film zapravo čine detalji poput Mejsona koji gura kamenčiće u rezač ili koga sestra nervira pevajući pesme Britni Spirs (muzika se hronološki menja u filmu). Mejsonova mama ima niz propalih veza a otac povremeno ulazi i izlazi iz njgovog života, vodi decu na kuglanje ili da lepe izborne plakate Obaminog tima.

"Sve o životu uključeno je u ovaj film", rekao je Linklater.

Dokumentarna serija Majkla Apteda "Up" pratila je živote njegovih junaka decenijama. U fikciji, Fransoa Trifo pratio je jednog svog junaka preko 20 godina. Ali "Boyhood" je jedinstven ako se uzme u ozbir koliko vremena je potrošeno za snimanje kratkih segmenata. Takođe je zaprepašćujuće videti kako vreme ostavlja svoj trag na licu Koltrejna i drugih članova ekipe.

"Film ima moć da snimi realnost. To ga čini tako magičnim medijom", rekao je Linklater.

Koltrejn je sada na prekretnici u životu. Pošto se školovao kod kuće još uvek nije siguran da li će na koledž ali "žudi za znanjem".

Iako je Linklater bio zabrinut da će Koltrejn i njegova ćerka bitli "psihički preopterećeni", Koltrejn je projekat završio kao mladi čovek otvorenog uma, naklonjen filozofiji i avanturi, iako bez jasne ideje čime želi da se bavi: "Ne znam da li sam, zaista, glumac", rekao je on.



"Po meni, možda najviše zadovoljstva pružila je nejgova evolucija, što je vremenom postajao sve veći saradnik", kaže Linklater.

Planova za nastavak za sada nema ali je Linklater oprezan i zna da budućnost ne treba predviđati.

"Ko zna", rekao je on. "Život ide dalje. Mogućnosti su beskrajne".

HERKUL



Nezamislivi zlikovci će testirati mitsku snagu Herkula u ovoj hrabroj verziji priče o najpoznatijem akcionom heroju svih vremena koju potpisuje režiser Bret Ratner.

I čovek i mit, Herkul (Dvejn Džonson) predvodi ekipu plaćenika koji treba da pomognu da se okonča krvavi građanski rat u Trakiji i da se pravi kralj vrati na svoj tron. Izmučena duša od rođenja, Herkul ima snagu boga ali oseća patnju ljudi. Nezamislivi zlikovci će testirati mitsku snagu Herkula u ovoj hrabroj verziji priče o najpoznatijem akcionom heroju svih vremena koju potpisuje režiser Bret Ratner.

Pogledajte ekskluzivni trejler za nove "Igre gladi"
Autor: dailymail.co.uk/

Traje samo minut, a ostavlja bez daha. Ako je suditi po najavi, nove "Igre gladi" obećavaju uzbudljive scene i neizvesne momente...



Početni kadrovi deluju mračno i uvode nas odmah u priču.

Filip Sejmor Hofman i sedokosa Džulijen Mur vode ozbiljan razgovor - Ko može osloboditi grad?

Odgovor se na ekranu pojavljuje ubzo, a da li je to umorna Dženifer Lorens?

Pogledajte kako su nam predstavili nove "Igre gladi".

Leto 2014. u znaku francuskog filma

| Izvor: Beta
Francuska kompanija za promociju filma Uni France izrazila je zadovoljstvo zbog uspeha
 novih francuskih filmova u inostranstvu navodeći film Lika Besona "Lucy" koji je u prvih
 šest dana prikazivanja u SAD zaradio 58 miliona dolara, i dodala da je protekla nedelja
 bila "eksplozivna" za francuski film.






"Leto 2014. će ojačati francuski film u inostranstvu", prognozirao je Uni France na svom sajtu.

Najnoviji Besonov film, koji se od 25. jula prikazuje u SAD i koji je "snimljen na engleskom, ali je
 100 odsto francuski", izbio je u vrh najgledanijih filmova u prvom vikendu prikazivanja sa
 zaradom od 44 miliona dolara (oko 5,5 miliona gledalaca) u 3.200 sala, navela je ova organizacija.

"Za šest dana ta suma je porasla na 58 miliona dolara. Ovo je najbolji početak za neki film
 Lika Besona i drugi najbolji početak za Evropakorp (rediteljev filmski studio) posle filma
'Taken 2'", dodaje se.




Film “Šta smo bogu zgrešili” (Qu'est-ce qu'on a fait au Bon Dieu Filipa Šoverona, koji je preimenovan
u "Gospodin Klod i njegove ćerke" u Nemačkoj, a u SAD se prikazuje pod naslovom "Serial(Bad)
Weddings" ostvario je u Nemačkoj "izvanredan prvi vikend sa 155.000 gledalaca... i dostigao
 300.000 na kraju nedelje", navodi Uni France.

Najuspešniji francuski film u nemačkim bioskopima "Nedodirljivi" (Intouchables) privukao je
330.000 gledalaca u prvoj nedelji i dostigao devet miliona gledalaca do kraja prikazivanja,
 podseća ova kompanija.

U Francuskoj film “Šta smo bogu zgrešili”, koji se podsmeva porodičnim predrasudama, do sada
 je videlo oko 11,2 miliona gledalaca. U domaće bioskope ovaj film stiže u septembru.



Prodat u tridesetak zemalja, od Argentine do Kine preko Izraela film Filipa Šoverona sa Kristijanom
 Klavijeom i Šantal Lobi imao je 860.000 gledalaca širom sveta, a iduće nedelje će ući u grupu
 francuskih “internacionalnih filmskih milionera” za 2014. godinu, piše Unifrance.

Sličan slučaj je i sa filmom i "Lepotica i zver” (La Belle et la Bete) Kristofa Gansa sa Vensanom
Kaselom i Leom Sejdu imao je dva miliona gledalaca krajem maja.

Tokom 2013. strani gledaoci su mnogo manje gledali francuske filmove - ukupno 50 miliona, što
 je za 65 odsto manje nego 2012, kada su potučeni svi rekordi zbog filmova "Nedodirljivi" i
"Glumac" (The Artist), navodi UniFrance.





b92.net

Kakva životna priča!
Autor: mondo.rs

Pogledajte trejler za film "Teorija svega", o životu genija Stivena Hokinga.



Hokinga svi znaju kao genijalnog naučnika koji se kreće uz pomoć invalidskih kolica i govori uz pomoć mašine. Film "Teorija svega" pokazaće kako su izgledali Hokingovi počeci.
Briljantni mladić studirao je na Kembridžu šezdesetih godina prošlog veka, gde se zaljubio u studentkinju istorije umetnosti. Dok je pisao svoje radove i živeo studentski život, počeo je da oseća neobične simptome progresivnog degenerativnog oboljenja.

Imao je 21 godinu kada su mu lekari postavili dijagnozu amiotrofne lateralne skleroze, i rekli mu da ima još dve godine života. Hoking sada ima 72 godine i jedan je od najcenjenijih i najpoznatijih naučnika na svetu.



"Teorija svega" bavi se njegovim počecima, vezom sa Džejn kojom se i oženio 1965. i dobili su troje dece. Razveli su se nakon 30 godina braka, pa se Hoking ponovo oženio bolničarkom Ilejn Mejson, od koje se razveo 2006. godine.

Film je nastao po autobiografskoj knjizi Džejn Hoking "Putovanje do večnosti: Moj život sa Stivenom". Hokinga igra Edi Redmejn, a Džejn glumica Felisiti Džons. Film će biti premijerno prikazan na Festivalu u Torontu.

From Academy Award®-winning filmmaker Peter Jackson comes “The Hobbit: The Battle of the Five Armies,” the third in a trilogy of films adapting the enduringly popular masterpiece The Hobbit, by J.R.R. Tolkien.

“The Hobbit: The Battle of the Five Armies” brings to an epic conclusion the adventures of Bilbo Baggins, Thorin Oakenshield and the Company of Dwarves. Having reclaimed their homeland from the Dragon Smaug, the Company has unwittingly unleashed a deadly force into the world. Enraged, Smaug rains his fiery wrath down upon the defenseless men, women and children of Lake-town.

Obsessed above all else with his reclaimed treasure, Thorin sacrifices friendship and honor to hoard it as Bilbo’s frantic attempts to make him see reason drive the Hobbit towards a desperate and dangerous choice. But there are even greater dangers ahead. Unseen by any but the Wizard Gandalf, the great enemy Sauron has sent forth legions of Orcs in a stealth attack upon the Lonely Mountain.

As darkness converges on their escalating conflict, the races of Dwarves, Elves and Men must decide – unite or be destroyed. Bilbo finds himself fighting for his life and the lives of his friends in the epic Battle of the Five Armies, as the future of Middle-earth hangs in the balance.

Brosnan i Kirilenko odusevljeni Srbijom


Nakon premijere filma “Novembarski čovek”, održane 13. avgusta u holivudskoj dvorani
“TCL Chinese Theatre”, reditelj Rodžer Donaldson i glumci Pirs Brosnan i Olga Kirilenko
 imali su samo reči hvale za Srbiju, gde je film sniman prošle godine.




Kirilenko i Brosnan na premijeri filma "Novembarski čovek"

“Već smo videli Berlin toliko puta, ali do sada još nismo videli Srbiju u nekom komercijalnom filmu, pa sam bio veoma uzbuđen zbog snimanja u Srbiji”, kazao je reditelj Rodžer Donaldson za časopis Varajeti nakon premijere filma priređene za kolege, novinare i ljude iz filmske industrije.

“Članovi srpske ekipe i uopšte ljudi u Srbiji… niko, niko se nikada nije žalio na bilo šta, već su svi naporno radili”, dodao je Donaldson.

Pirs Brosnan, najpoznatiji po ulozi tajnog agenta Džejmsa Bonda u filmovima iz 007 serijala, opisao je svoj lik, glavnog junaka filma Pitera Deveroa, kao kulturnog mangupa, operativca sa stilom, samotnjaka. Kada je u pitanju snimanje filma, Brosnana je imao samo reči hvale na račun gostoprimstva i profesionalizma Srba.

“Snimali smo na ulicama Beograda, u Srbiji, i svi su bili divni prema nama”, kazao je glumac. “Obezbedili su nam sve lokacije, čak i zgradu vlade. Pustili su nas da jurišamo po gradu sa sve pištoljima i eksplozijama, dok smo snimali scene jurnjave automobilima.”


“Novembarski čovek” (The November Man) je špijunski triler, adaptacija romana Bila Grejndžera koji se proslavio literarnim špijunskim serijalom krajem osamdesetih godina prošlog veka. Na scenariju filma radili su Majkl Finč i Karl Gajdušek, a muziku je naknadno snimao Marko Beltrami. Film je prošle godine sniman na nekoliko lokacija u Srbiji, najvećim delom u Beogradu, dok su pojedine scene kasnije snimljene u Crnoj Gori. U filmu igraju i Lazar Ristovski, Milutin Milošević, Miloš Timotijević…




Za razliku od njega, glumica Olga Kirilenko, koja je bila jedna od bivših Bondovih devojaka, imala je malu žalbu, piše Varajeti.

“Bilo je leto, snimali smo u julu, i bilo je 40 stepeni Celizijusa. Bilo je veoma vruće”, izjavila je ona. “Ali osim toga, sve je bilo odlično. Snimali smo mnogo scena na ulicama, u prevozu, u tramvajima, automobilima, svuda gde su se ljudi kretali. Bilo je prilično haotično, ali nekako smo sve uspešno završili.”

Međutim, Srbija filmskoj ekipi nije prirasla srcu samo kao odlična destinacija za snimanje, već i za odmor. Donaldson je izjavio za Varajeti da namerava da se vrati u Srbiju u skorijoj budućnosti.

“Dok smo snimali film moja deca su tamo išla u školu i zapravo žele da se vratimo tamo kada budemo išli na odmor. Toliko su uživali. Sada imaju mnogo prijatelja u Srbiji i sa njima stalno pričaju na skajpu”, rekao je reditelj.



Kirilenko, kojoj je ovo bio prvi boravak u Beogradu, izrazila je interesovanje za srpsku kulturu: “Uvek su me zanimali strani jezici i uvek sam pokušavala da vidim koliko toga mogu da razumem. Pričala sam sa ljudima i pokušavala da shvatim šta mi odgovaraju. Obožavam jezike i za mene je to bilo divno iskustvo, ljudi su bili veoma ljubazni.”

U recenziji filma za Varajeti, tu čuvenu holivudsku Bibliju, kritičar Endrju Barker pohvalio je odluku ekipe da snima u Srbiji.

“Srpske lokacije su odlično izabrane i snimljene, i ta geografska odrednica filma predstavlja lepu promenu u odnosu na često nejasno predstavljanje istočnoevropskih predela u filmovima ovog žanra”, beleži Barker.

Međutim, kritičar nije preterano oduševljen filmom, i navodi kako je “Novembarski čovek” odlična potvrda pravila da svi potrebni sastojci mogu da budu na jednom mestu, ali da to ne znači i dobar krajnji rezultat.

“Film se zasniva na brojnim klišeima špijunskih ostvarenja”, piše Barker navodeći kako podseća na kompilaciju najboljih scena iz starijih, boljih trilera.

Ostavrenje “Novembarski čovek” u američke bioskope stiže 27. avgusta, dok je srpska distribucija najavljena za prvu polovinu septembra.





B92.net

Ovo su najbolji i najgori letnji blokbasteri 2014.

Na 13. mestu je "Plaćenici 3" Silvestera Stalonea koji je uprkos sve većem broju zvučnih imena prilično razočarao. Prvo mesto drže "Čuvari galaksije", ostvarenje koje se gleda sa apsolutnim uživanjem


LOS ANĐELES - Sezona letnjih blokbastera više nije što je bila: ne moramo više da čekamo juli da bi videli najveće holivudske spektakle koji počinju da se prikazuju još u martu.

Sezona je započela filmovima "Kapetan Amerika: Zimski vojnik" i "Čudesni Spajdermen 2", a akcioni triler "Plaćenici 3", koji je nedavno ušao u bioskope, zatvara ovogodišnju seriju letnjih blokbastera, pa je tim povodom sajt Digital Spy rangirao sva najuspešnija ostvarenja na boks ofisu od najgoreg do najboljeg.

Na 13. mestu je poslednji film ovog leta "Plaćenici 3" Silvestera Stalonea koji je uprkos sve većem broju zvučnih imena, na čelu sa Harisonom Fordom, Melom Gipsonom, Veslijem Snajpsom i Antoniom Banderasom, prilično razočarao. Jedna od zamerki je ta što su miljenici franšize, Džejson Statam i Dolf Lundgren, ovog puta gurnuti u drugi plan.

Sledi, na 12. mestu, film "Transformersi: Doba izumiranja" koji je opisan kao "kakofonija buke i furioznosti bez koherentne priče". Da je možda bio kraći, efekat ne bi bio toliko loš, zaključuje Digital Spy.

Na 11. poziciji našao se epski spektakl o Zevsovom sinu, "Herkul", sa Dvejnom Džonsonom u naslovnoj roli, kome se zamera što je pokušao da "dekonstruiše mit" čime je umanjio privlačnost antičkog poluboga. Ipak, gledano s aspekta čiste zabave, film je ocenjen kao vredan pažnje, a glavni glumac harizmatičan kao i uvek.

Film "Drugačija" zauzeo je 10. mesto. Ovaj tinejdžerski SF, adaptacija distopijskih romana Veronike Rot, okarakterisan je kao "osrednje" ostvarenje, kome ne pomaže ni odlična gluma Šajlin Vudli i Tia Džejmsa.

Deveti je film "Grdana" sa Anđelinom Džoli kao pravi izbor za ulogu zle vile. Najnovijoj adaptaciji bajke o Uspavanoj lepotici, međutim, nedostaju mnogi elementi da bi mogla da se svrsta u prave Diznijeve klasike. Ipak, zahvaljujući Džolijevoj izvanrednoj glumi i spektakularnim vizualnim efektima film vredi pogledati.

Na 8. mestu nailazimo na drugi nastavak "Čudesnog Spajdermena". Uprkos međusobnoj "iskričavoj hemiji" glavnih glumaca, Endrua Garfilda i Eme Stoun, i neočekivanih obrta zapleta, sveukupni utisak je prilično mlak, a ceo projekat deluje nekako zbrkano i zbrzano.

Sedmo mesto zauzeo je film Gareta Edvardsa "Godzila". Najnoviji nastavak o najpoznatijem filmskom čudovištu vizuelno je ambiciozno i elegantno realizovan, ali mu nedostaju likovi ljudskih osobina. Brajan Kreston je prikazao odličnu glumu, ali je na žalost njegova uloga previše skrajnuta.

Šesta je, po oceni Digital Spy-a, odlična animirana avantura "Kako trenirati zmaja 2" koja predstavlja savršeni spoj emocija i spektakla.

Na 5. mestu je "X-Men: Dani buduće prošlosti". Najnoviji nastavak popularne franšize je dosad najambiciozniji projekat koji je uspeo da kroz novu avanturu provuče nit prethodnih pustolovina, zadovoljivši kako nostalgiju prekaljenih fanova tako i interesovanje nove generacije obožavalaca.

Film "Kapetan Amerika: Zimski vojnik" je dospeo na 4. mesto zahvaljujući pre svega dobrom scenariju, koji Marvelovom svetu daje novi obrt. Posebno je pohvaljena Skarlet Johanson u ulozi Crne Udovice, čiji je lik izvanredno ukomponovan.

Na 3. mestu je "Zora planete majmuna". Film Endija Serkisa o virusu koji je pokorio ljudski rod jedno je od najvećih iznenađenja ovog leta. Upečatljive akcione scene i ubedljiva gluma Gerija Oldmana samo još više pojačavaju dobar utisak koji ovaj film ostavlja na gledaoce.

"Na rubu vremena" je zauzeo zavidno drugo mesto. Pre šest meseci, niko nije mogao da predvidi da će najnoviji film Toma Kruza, u kojem glumi poručnika Vilijama Kejdža koji se bori u ratu protiv vanzemaljaca, biti jedan od najboljih, najinteligentnijih i najoriginalnijih bioskopskih ponuda ovog leta. Ovaj SF triler u režiji Daga Lajmana je uzbudljivo i maštovito ostvarenje sa Kruzom kao savršenim izborom za glavnog protagonistu koji od kukavice prerasta u heroja.

Prvo mesto drže "Čuvari galaksije". Za Digital Spy, reč je o inovativnoj koliko i nostalgičnoj svemirskoj sagi, ostvarenju koje se gleda sa apsolutnim uživanjem.



novosti

„Varvari“ u četvrtak u Beogradu

Debitantski film reditelja Ivana Ikića „Varvari“, dobitnik specijalne nagrade žirija na filmskom festivalu u Karlovim Varima 2014. godine, biće premijerno prikazan u Domu omladine Beograda 4. septembra u 21 sat.

Ostvarenje koje je proglašeno za najodvažnije debitantsko ostvarenje na Festivalu evropskog filma u julu na Paliću, a prikazano i na festivalima u Motovunu, Herceg Novom i Sarajevu napokon stiže i pred beogradske ljubitelje sedme umetnosti.



Trejler za film „Varvari“



Tinejdžerska drama Ivana Ikića o odrastanju u svetu bez perspektive i mladoj generaciji koja stasava u društvu izgubljenih vrednosti, izazvala je snažne reakcije publike, jer su autori uspeli da stave politiku i stereotipe o huliganima u drugi plan i da saosećaju sa likovima.

Glavne uloge u filmu Varvari poverene su naturščicima koji su odabrani nakon
višemesečnih probnih snimanja i audicija u beogradskim i mladenovačkim školama, i za potrebe filma prošli dvomesečnu obuku pod budnim okom reditelja Ivana Ikića.

U filmu glume Željko Marković, Nenad Petrović Fleš, Jasna Đuričić, Marina Vodeničar, Mirko Vlahović i drugi.



rts

Ime: Hercules Reborn - Preporod Herkula 2014



Premijera: 7.8.2014
Zanr: Akcija Avanturistički
Vreme: 95 min
Reziser: Nick Lyon
Pisci: Jim Hemphill || Jose Montesinos

Kada mladom čovjeku otmu ženu, on traži pomoć od Herkula.Njih se dvojica zajedno bore kako bi spasili ženu i povratili Herkulovu čast

Left Behind 2014 Ime: Left Behind - Ostavljeni 2014


Premijera: 2.10.2014
Zanr: Akcija Naučna - fantastika Triler
Vreme: 0 min
Reziser: Vic Armstrong
Pisci: Jerry B. Jenkins || Tim LaHaye || Paul Lalonde || John Patus


Mala grupa preživelih su ostavljeni posle miliona ljudi koji su odjednom nestali, a svet je ušao u kaos i destrukciju.

Premijera filma "Čujte Srbi!"


u Novom Sadu


Premijera dokumentarno-igranog filma "Čujte Srbi" koji je snimljen povodom
stogodišnjice dolaska Arčibalda Rajsa u Srbiju biće održana danas u Srpskom
narodnom pozorištu, na sceni "Jovan Đorđević".



Reditelj dokumentarno-igranog filma "Čujte Srbi" je Goran Vukčević, a lik
Arčibalda Rajsa tumači glumac Uroš Zdjelar.

Film kroz dinamičan dijalog sedamnaestoro sagovornika pokušava da sastavi
složeni mozaik Rajsovog života i rada. Narator vodi gledaoce kroz prostore
Rajsovog ratnog puta sa srpskom vojskom, dok igrani segmenti dopunjuju
atmosferu epohe u kojoj se sve dešava.
 
Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor
 na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju
zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.
Umro je 1929. godine u Beogradu, gde je i sahranjen. Po njegovoj želji,
njegovo srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno
zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.

blic.rs