Imeničke zamenice

Imeničke zamenice su samostalne u rečinici i u tim slučajevima imaju gotovo iste osobine kao i imenice. Dele se u nekoliko vrsta:

a) lične zamenice: ja, ti, on, ona, ono; mi, vi, oni, one, ona

b) upitne zamenice za lica i stvari: ko? šta?

v) neodređene zamenice: neko, nešto

g) odrične zamenice: niko, ništa

d) opšte zamenice: svako, svašta, iko, išta, ko god, što god, ma ko, ma šta

đ) povratna zamenica za svako lice: sebe (se)

Lične zamenice ja, ti, on, ona, ono (kako u jednini tako i u množini) u deklinaciji u genitivu, dativu, akuzativu imaju neneaglašene, enklitičke oblike koji glase:

genitiv: mene - me; tebe - te; njega - ga; nje - je

dativ: meni - mi; tebi - ti; njemu - mu; njoj - joj

akuzativ: mene - me; tebe - te; njega - ga; nju - je, ju

Odrične zamenice se uz predloge uvek pišu odvojeno!

ni od koga, ni sa kim, ni sa čim, ni na šta, ni prema kome, ni o kome, ni o čemu, ni na koga


Razlikovanje imeničkih i pridevskih zamenica u primeru:

Ona te je sinoć zvala -  imenička zamenica (samostalna je i može da zameni imenicu)

Ona devojka što si je upoznao skoro te je sinoć zvala - pridevska (odnosi se na imenicu devojka)

Заменице представљају једну од променљивих врста речи. Оне се односе на лица, ствари, особине, односно замењују именице или придеве. Деле се на именичке и придевске.

Именичке заменице

Именичке заменице замењују именице. У реченици су самосталне, а врше службу субјекта или објекта. Именичке заменице се деле на:

Личне
Неличне

Личне именичке заменице

Личне именичке заменице имају род (мушки, женски или средњи) и број (једнина или множина).

Једнина:

1. ја
2. ти
3. он (мушки род), она (женски род), оно (средњи род)

Множина:

1. ми
2. ви
3. они (мушки род), оне (женски род), она (средњи род)

Повратна лична заменица за сва лица (промена по падежима):

Номинатив: -
Генитив: себе
Датив: себи
Акузатив: себе/се
Вокатив: -
Инструментал: собом
Локатив: себи

Неличне именичке заменице

Неличне именичке заменице не разликују лица и имају један облик који се користи за оба броја и сва три рода. Деле се на:

упитно-односне (ко, шта)
неодређене (неко, нешто)
одричне (нико, ништа)
опште (свако, свашта)

Придевске заменице

Придевске заменице замењују придеве. У реченици су несамосталне речи и имају функцију атрибута или дела именског предиката. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и падежу.

Придевске заменице се деле на:

Присвојне (посесивне)
Показне
Упитно - односне
Неодређене
Одричне
Опште

Присвојне заменице

Присвојне (посесивне) придевске заменице означавају припадање бића и предмета појединим лицима.

Једнина:

1. лице: мој, моја, моје; моји, моје, моја;
2. лице: твој, твоја, твоје; твоји, твоје, твоја;
3. лице: његов, његова, његово; његови, његове, његова

Множина:

1. лице: наш, наша, наше; наши, наше, наша;
2. лице: ваш, ваша, ваше; ваши, ваше, ваша;
3. лице: њихов, њихова, њихово; њихови, њихове, њихова

Повратне присвојне заменице означавају да објекат припада субјекту:

једнина: свој, своја, своје;
множина: своји, своје, своја.

Показне заменице

Овим заменицама се упућује на бића и предмете и њихове особине.

1. лице:

за бића и предмете: овај, ова, ово; ови, ове, ова;
за величину: оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика;
за особину: овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква;

2. лице:

за бића и предмете: тај, та, то; ти, те, та;
за величину: толики, толика, толико; толики, толике, толика;
за особину: такав, таква, такво; такви, такве, таква;

3. лице:

за бића и предмете: онај, она, оно; они, оне, она;
за величину: онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика;
за особину: онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква;

Упитно - односне заменице

Упитне и односне заменице имају исте облике, али различита значења у реченици. Упитне заменице се користе у упитним реченицама, а односне се односе на неку другу реч у реченици.

Пример:

Чија је ово књига? (упитна заменица у упитној реченици)
Читам књигу коју је написао Бранко Ћопић. (односна заменица)

за бића и ствари: који, која, које; који, које, која;
за величину: колики, колика, колико; колики, колике, колика;
за особину: какав, каква, какво; какви, какве, каква;
за припадност: чији, чија, чије; чији, чије, чија;

Неодређене заменице

Неодређене придевске заменице указују на непознату личност или предмет, непознате особине именице уз коју стоје.

за ствари и бића: неки, нека, неко; неки, неке, нека;
за величину: неколик, неколика, неколико; неколики, неколике, неколика;
за особину: некакав, некаква, некакво; некакви, некакве, некаква;
за припадност: нечији, нечија, нечије; нечији, нечије, нечија;

Одричне заменице

Одричне придевске заменице одричу да се неког или нечег тиче оно што се износи у реченици.

за ствари и бића: никоји, никоја, никоје; никоји, никоје, никоја;
за особину: никакав, никаква, никакво; никакви, никакве, никаква;
за припадност: ничији, ничија, ничије; ничији, ничије, ничија;

Опште заменице

Опште придевске заменице упућују на сва лица, предмете и особине о којима се говори.

за ствари и бића: сваки, свака, свако; сваки, сваке, свака;
за особину: свакакав, свакаква, свакакво; свакакви, свакакве, свакаква;
за припадност: свачији, свачија, свачије; свачији, свачије, свачија;

ма који, ма чији, ма какав, ма колики
било који, било чији, било какав, било колико
који год, чији год, какав год, колики год