Prelazak L u O je glasovna promena pri kojoj svaki suglasnik L koji se nalazi na kraju sloga prelazi u samoglasnik O. Ova promena se u srpskom jeziku odigrala krajem 16. veka.
Prelazak L u O se javlja u sledećim slučajevima:
☼ Na kraju radnog glagolskog prideva u muškom rodu jednine
ČITAO – čitali – čitala
ili rečeno jednostavnije - kod prošlog vremena glagola u muškom rodu jednine samoglasnik l koji se nalazi na kraju sloga, uvek prelazi u samoglasnik o (čitati – čital – čitao)
☼ U nominativu jednine nekih prideva u muškom rodu
BEO – beli – bela
☼ U nominativu jednine nekih imenica
DEO – delovi – delova
☼ U svim padežima osim nominativa jednine i genitiva množine imenica
koje se završavaju na - LAC
gledalac – GLEDAOCI – gledalaca
☼ U izvedenim imenicama
seliti – SEOBA, deliti – DEOBA
Primeri reči u kojima je izvršeno više glasovnih promena
SMIŠLJAO (jotovanje, jednačenje sugl. po mestu tvorbe, prelazak L u O)
smisliti – smisljati – smišljati – smišljao
SPASIOCI, TAOCI (nepostojano A, prelazak L u O)
spasilac – spasioci, talac – taoci
IZUZECI
L ne prelazi u O u sledećim slučajevima:
☼ imenica koje se završavaju na - LAC
znalac, strelac, ilegalac
☼ imenice sa samoglasnikom L na kraju sloga
molba , žalba, bolnica, ogledalce, bal, kanal, fudbal, stalno, stol, stolnjak, alka, Milka, Jelka
Zapamti!
Prilikom određivanja glasovnih promena u zadatoj reči, uvek tu reč izmenjaj po padežima ili po licima. Na taj način se najlakše uočavaju sve izvršene glasovne promene.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta