Ove knjige su spasli s lomače 1942.

Ove knjige su spasli s lomače 1942.

Iako su okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata naredile popis i uništavanje nepodobnih knjiga, uprava Univerzitetske biblioteke u Beogradu uspela je da, na hiljade vrednih naslova, sačuva od uništenja



Sredinom 1942. godine, nemačke vlasti naredile su zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu da popišu i uklone sve knjige čije su autore smatrali antinemačkim i prosovjetskim. Prema sačuvanim dokumentima, na popisu su se našla dela jevrejskih autora, domaćih pisaca, ali i svetskih klasika.

Spiskovi "nepodobnih" knjiga i autora prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine, a sa njima je otkivena i tajna kako su srpski bibliotekari uspeli da od uništenja sačuvaju na stotine naslova.

"Od naših pisaca, na popisu su se našli Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Branimir Ćosić i mnogi drugi", navodi Danica Filipović, autorka knjige "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944". "Od simpatizera komunista ili samih komunista, na spisku su bili Božidar Adžija, Veselin Masleša i sve mape Đorđa Andrejevića Kuna."

Na ovom obimnom poslu bilo je angažovano petnaestoro bibliotekara. Na spisku nemačke komande našlo se oko tri hiljade naslova i osamdeset časopisa koje je trebalo uništiti. Navedeno je da nekim autorima treba zabraniti kompletan književni opus.

Članovi komisije kojoj je bio poveren taj posao, trudili su se na sve načine da spreče uništenje bibliotečkog fonda i spasu što veći broj naslova.

"Mudro su postupili i bibliotekari i članovi komisije", smatra Danica Filipović. "Komisija se sastajala svakog dana, ali su mudro odugovlačili taj posao. Prema naredbi Nemaca, trebalo je 80 do 90 odsto knjiga sa tog spiska uništiti."

Bibliotekari su u svojoj nameri uspeli, pa je tako 14. novembra 1944. godine, predsednik popisne komisije dr Dimitrije Kirilović, ponosno saopštio da je dočekao da Nemci odu iz Beograda, a da nijedna knjiga nije uništena.

Napori bibliotekara da sačuvaju na hiljade vrednih naslova, sakupljeni su i objavljeni u knjizi "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944" Danice Filipović i Nikole Markovića.

Autor:RTS

Уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије - установе основане 1832 - са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.

MUDRI BIBLIOTEKARI: Ove knjige su spasli s lomače 1942.

Iako su okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata naredile popis i uništavanje nepodobnih knjiga, uprava Univerzitetske biblioteke u Beogradu uspela je da, na hiljade vrednih naslova, sačuva od uništenja
Sredinom 1942. godine, nemačke vlasti naredile su zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu da popišu i uklone sve knjige čije su autore smatrali antinemačkim i prosovjetskim. Prema sačuvanim dokumentima, na popisu su se našla dela jevrejskih autora, domaćih pisaca, ali i svetskih klasika.



Spiskovi "nepodobnih" knjiga i autora prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine, a sa njima je otkivena i tajna kako su srpski bibliotekari uspeli da od uništenja sačuvaju na stotine naslova.

"Od naših pisaca, na popisu su se našli Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Branimir Ćosić i mnogi drugi", navodi Danica Filipović, autorka knjige "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944". "Od simpatizera komunista ili samih komunista, na spisku su bili Božidar Adžija, Veselin Masleša i sve mape Đorđa Andrejevića Kuna."

Na ovom obimnom poslu bilo je angažovano petnaestoro bibliotekara. Na spisku nemačke komande našlo se oko tri hiljade naslova i osamdeset časopisa koje je trebalo uništiti. Navedeno je da nekim autorima treba zabraniti kompletan književni opus.

Članovi komisije kojoj je bio poveren taj posao, trudili su se na sve načine da spreče uništenje bibliotečkog fonda i spasu što veći broj naslova.

"Mudro su postupili i bibliotekari i članovi komisije", smatra Danica Filipović. "Komisija se sastajala svakog dana, ali su mudro odugovlačili taj posao. Prema naredbi Nemaca, trebalo je 80 do 90 odsto knjiga sa tog spiska uništiti."

Bibliotekari su u svojoj nameri uspeli, pa je tako 14. novembra 1944. godine, predsednik popisne komisije dr Dimitrije Kirilović, ponosno saopštio da je dočekao da Nemci odu iz Beograda, a da nijedna knjiga nije uništena.

Napori bibliotekara da sačuvaju na hiljade vrednih naslova, sakupljeni su i objavljeni u knjizi "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944" Danice Filipović i Nikole Markovića.



Autor: RTS