Fleksibilno radno vreme, da ili ne?

Fleksibilno radno vreme, da ili ne?

zvor:dojče vele

U vreme kada brzo živimo, sve je teže uskladiti porodične i poslovne obaveze. Ono što bi mnogima olakšalo život je fleksibilno radno vreme. Ali ono ima i mane.


Foto: (sxc.hu)

Sve više nemačkih preduzeća nudi mogućnost fleksibilnog radnog vremena. Ali te fleksibilnost ima i svoju cenu.

Brojna preduzeća sledi taj trend. Prema podacima saveznog Ministarstva privrede, četiri od pet preduzeća nude modele za fleksibilno radno vreme.

"Fleksibilno radno vreme nudi brojne prednosti“, kaže Roland Volf, rukovodilac odeljenja Radno i tarifno pravo Saveza nemačkih udruženja poslodavaca i objašnjava: "Time se zaposlenima nudi mogućnost da, u skladu sa zahtevima i mogućnostima firme, usklade svoje porodične obaveze i radno vreme.“

Prednosti firme se ogledaju i u tome što zadovoljni radnici su po pravilu i angažovaniji na poslu.

Manuela Maške, ekspertkinja za tarifne pregovore u jednoj fondaciji, bliskoj sindikatima, navodi još jedan razlog: preduzeća sa fleksibilnim radnim vremenom mogu bolje da koriste svoje kapacitete.

"Kada ima mnogo posla, treba i više radne snage, a ako je posla manje onda treba i manje radnika“, kaže Manuela Maške.

Kolika je cena?
Veliki koncerni, kao što su na primer Boš, BASF ili Folksvagen, već godinama pokušavaju da privuku stručnu radnu snagu tako što nude posebne pogodnosti što se tiče radnog vremena. Takvim velikim firmama je znatno lakše da sprovode modele sa fleksibilnim radnim vremenom. Ali firma "Kriger i Šram“ iz Dingelšteta pokazuje da to mogu i mala preduzeća.

Petak je, 14 sati. Ulrike Pferner napušta kancelariju jer mora da ode po svog trogodišnjeg sina u vrtić. Za njenog poslodavca to nije nikakav problem jer će ona to što ranije odlazi, nadoknaditi neki drugi dan. Ona radi kao asistentkinja u građevinskoj firmi „Kriger i Šram“ u Dingelštetu, koju je pre godinu dana savezna vlada proglasila najboljim nemačkim malim preduzećem u kategoriji "Radno vreme prilagođeno porodici“. Onaj ko tu radi ima pravo na plaćeno mesto u vrtiću, u kancelarijama postoji deo za pisanje domaćih zadataka, a tu je još i niz drugih, zanimljivih ponuda, poput masaže i fitnesa.

Ulrike Pferner je u toj firmi zaposlena sedam godina. To koliko je njena firma fleksibilna, pokazalo se i kada je ta asistentkinja ostala u drugom stanju. Nakon porodiljskog odsustva najpre je radila sa skraćenim radnim vremenom, a potom je odlučila da će da radi 20 sati nedeljno u kancelariji, a 10 od kuće. Malo po malo povećavala je satnicu. Bez obzira na to što sada radi puno radno vreme, kada je njeno dete bolesno, ona se samo javi u kancelariju i onda radi od kuće.

Ta fleksibilnost ima i svoju cenu. Manuela Mađke upozorava da time nestaje granica između privatnog i poslovnog života. Nedavno je anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Aris 505“ pokazala da trećina zaposlenih redovno radi od kuće. Većina njih je navela da tako mogu bolje da usklade porodični život i posao. Međutim, svaki drugi ispitanik istovremeno je kritikovao to što takav način rada dovodi do mešanja privatne i poslovne sfere.

Roland Volf je uveren da će tu mogućnost ubuduće nuditi sve više preduzeća. On dodaje da Nemačka, pored skandinavskih zemalja, već sada prednjači na tom planu.

Izgovori protiv flexibilnog radnog vremena u stilu: "Manuela Mađke upozorava da time nestaje granica između privatnog i poslovnog života", mi se čine smiješnim.

Svakoj osobi koja radi (pogotovo ako zarađuje dovoljno za solidan život) posao treba biti najvažnija stvar u životu. Jer od tog posla živi, pa u krajnjem slučaju i može si osigurati nekakav privatni život, a ne mora smišljati kako dodatno raditi i zaraditi da zadovolji svoje potrebe.

Stoga sam za flexibilno radno vrijeme. Imaš kvotu sati koju trebaš odraditi, pa si prema potrebama i situaciji možeš organizirati radno vrijeme. Kome treba, neka ga koristi. I bude zadovoljan što mu je to firma omogućila.

Kome ne treba, neka radi normalno radno vrijeme, od 8 do 16, u firmi, a ne kod kuće, i neka ne baljezga protiv.

Odredjeni,pre svega kancelarijski poslovi mogu,valjda,...ali poslovi koji zahtevaju smenski rad,ili u bilo kojoj vezanoj proizvodnji ne mogu.

dusajuca ::

Odredjeni,pre svega kancelarijski poslovi mogu,valjda,...ali poslovi koji zahtevaju smenski rad,ili u bilo kojoj vezanoj proizvodnji ne mogu.

Normalno, podrazumijeva se da je posao takav da se može organizirati. Na šalteru banke, recimo, ujutro u 8 želim vidjeti nekoga. Tu flexibilnilno radno vrijeme ne dolazi u obzir.

Postoje takvi poslovi gde nije moguće fleksibilno radno vreme. Da ne govorimo o privatnicima koji bukvalno pod ucenom drže radnike na poslu i posle isteka radnog vremena jer ne žele da uposle više radnika. Da ne govorimo o složenim poslovima i o putu do samog radnog mesta, koliko kome vremena oduzme tako nešto.

Fiksno radno vreme naročito kod mladih stvara osećaj za red i disciplinu, da se čovek od starta navikne na rano ustajanje, posao koji mora da se završi. Nekada su postojale po firmama i fabrikama i treće smene, sada su mnogi to zaboravili. Ali tada je učinak, proizvodnja i produktivnost bila mnogo veća nego danas, neuporedivo veća.

Nije u suštini bitno fleksibilno ili fiksno radno vreme, već svest pojedinaca o odnosu prema poslu i radnim navikama.

Kod nas je sada najviše kancelarijskih moljaca, administracija je prepuna i otežava funkcionisanje cele države, dok zanati i ostala proizvodnja u privredi naglo propada. Sve je u opisu posla, veliki je broj onih gde sama vrsta i priroda posla ne dopušta fleksibilno radno vreme.

Nisam za to ...Uvek sam volela taj mir koji imam kad završim svoje radno vreme i dođem kući ..kažem..posao je posao a kuća , kuća....a kada bi to sve bilo izmešano ..nikada ne bih mogla da se odmorim i opustim od tog svakodnevnog stresa i svega i svačega što se događa na poslu..

Bolje mi je ovako ..radim, završim i gotovo ..a kada se slučajno desi da moram nešto i kod kuće da obavim tada se stvarno iznerviram

Fleksibilno radno vreme je po mom mišljenju više za one "slobodnjake", menadzere, promotere i tako nešto slično, kojima posao ne zavisi od radnog vremena već od učinka i broja prodatih proizvoda