Oman

**Učlanjen** : 05.09.2012

Оман, службено Султанат Оман, је земља у југозападном делу Азије, на јужној обали Арабијског полуострва. Граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу, и Јеменом на југозападу. Излази на Арабијско море на југу и истоку, и на Омански залив на североистоку. Главни град је Маскат.

Географија

Већину земље заузима равна пустиња, а планински ланци налазе се дуж обале на северу (највиши врх земље, Шамс, 2.980 m) и југу. Оману припада и ексклава Мусандам, одвојена од остатка земље територијом УАЕ, која заузима стратешки важан положај на јужној обали Хормушког теснаца на улазу у Персијски залив.

Административна подела

Оман се административно дели на пет региона (минтаки) и на четири гуверната (мухафаза), који се даље састоје из укупно 62 вилајета:

№ Назив Арапски назив Главни град Површина
км² Становништво
попис 2003. вилајети
Региони (минтаки)
1 Ед-Дахилија منطقة الداخلية Низва 31 900 267 140 8
2 Ел-Батина منطقة الباطنة Сохар 12 500 653 505 13
3 Ел-Вуста المنطقة الوسطى Хајма 79 700 22 983 4
4 Еш-Шаркија المنطقة الشرقية Сур 36 800 313 761 11
5 Ед-Дахира منطقة الظاهرة Ибри 37 0001) 130 177 3
Гувернат (мухафаза)
6 Маскат محافظة مسقط Сиб 3 500 632 073 6
7 Мусандам محافظة مسندم Хасаб 1 800 28 378 5
8 Дофар محافظة ظفار Салала 99 300 215 960 9
9 Бурајми محافظة البريمي Бурајми 7 0001) 76 838 3
Укупно Оман سلطنة عمان Маскат 309 500 2 340 815 62
1)Гувернат Бурајми се издвојио из региона Ад-Дахира 15. октобра 2006. указом Султана № 108

Историја

Оман је вековима био важно трговачко средиште. Године 1508. Португалци су заузели главну луку, Маскат и држали је до доласка Османлија 1659. Турци су истерани 1741. кад је Ахмед ибн Саид основао садашњу владарску династију.

У почетку 19. века Оман је израстао у значајну регионалну силу са поседима у Балуџистану и Занзибару. Од 1891. до 1971. био је британски протекторат. Годину дана пре одласка Британаца данашњи султан је збацио свог оца, Саида ибн Таимура, након чега је започео модернизацију земље, а 1996. и ограничену демократизацију.

Становништво

Ислам је најзаступљенија религија. Оман је једина исламска земља у којој доминира Ибади Ислам, различит од сунитског и шијитског. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника су страни држављани на раду у индустрији нафте.

Привреда

Оманска привреда зависни од извоза сирове нафте. Приходи од продаје нафте омогућили су изградњу инфраструктуре и побољшање социјалног стандарда некада сиромашне и заостале земље. БДП је у 2007. био 19.879 УСД по глави становника, мерено по ППП-у. Што се тиче пољопривреде узгајају се урме, лимун, дуван, пшеница и кукуруз.

Главни град Маскат
Службени језик арапски
Султан: Кабус бин Саид Ал Саид
Премијер: Фахад бин Махмуд Ал Саид
Независност: Од Португала
1650.
Површина
— укупно 309.550 km² (70)
— вода (%) 0
Становништво
— 2014. 4.018.000 [1] (129)
— 2006. 2.577.000
— густина 8.3/km²
Валута Омански ријал (100 центи)
Временска зона UTC +4
Интернет домен .om
Позивни број +968

**Učlanjen** : 05.09.2012

Маскат

Маскат (арап. مسقط‎) је град у Оману који покрива око 1500 km² и има улогу главног града земље. Административно подручје шире области Маскат има 3500 km². У граду се налазе густо насељене пословне и резиденцијалне четврти, али и доста неуређених површина. Број становника је 880.200 (2005.), од којих већина живи ван центра.

Маскат је један од најстаријих градова на Блиском истоку. За њега се зна од другог века нове ере. Већ тада је био познат као трговачки центар. Први европљанин који је стигао до Маската у савремено доба био је португалски морепловац Васко да Гама, који је овде приспео на путу за Индију. Португалци су заузели и опљачкали град 1507, али су их Арапи истерали 1649.

Оманци чине 60 % становништва, док су остали економски емигранти из Индије, Пакистана, Судана и Египта.

Главна привредна активност је трговина нафтом.