Јапан

Јапан (Ja-nippon_nihonkoku.ogg Јапан (помоћ·инфо)) (日本 Nihon званично 日本国 Nihon-koku) је острвска царевина на Далеком истоку [2]. Површина Јапана је 377.873 km². По површини Јапан је 63. држава у свету. Јапан је на западу од Русије, Северне и Јужне Кореје одвојен Јапанским морем, а на југозападу од Кине га раздваја Источнокинеско море. Источну страну Јапана запљускује Тихи океан. Главни и највећи град је Токио, а остали већи градови су Јокохама, Осака, Нагоја, Сапоро, Кобе, Кјото, Фукуока, Кавасаки и Саитама.

Јапан је архипелаг којег чине 6.852 острва, од којих су највећа Хоншу, Кјушу, Шикоку и Хокаидо. Заједно, ова четири острва чине 97 процената површине Јапана. Јапан је десета најмногољуднија земља света са преко 126 милиона становника. Већа област Токија Хоншу острва садржи де факто престоницу Токио и околне префектуре. То је највећа градска област у свету, са више од 30 милиона становника.

Јапан је монархија са најдужим континуитетом међу монархијама које и данас постоје. За оснивача данашње царске династије узима се полулегендарни цар Џинму из 7. века п. н. е. Археолошка истраживања показују да су људи у Јапану живели најкасније у периоду горњег палеолита. Прво забележено помињање Јапана је у кинеским историјским текстовима из првог века. Отварање Јапана према свету у 19. веку је претходио дуг период самоизолације. Од усвајања устава из 1947. Јапан је уставна монархија.

По номиналном БДП, Јапан је трећа најјача привреда на свету после САД и Кине.



Синојапанска реч за Јапан је Nippon или Nihon, а пуни назив је Nihon no Koku што дословно значи „Земља где излази сунце“, због чега се Јапан често назива „Земља излазећег сунца“.

Сама реч долази од кинеског језика и речи Јих Пен. Јапанско име „Нипон“ се користи у службене сврхе, па се може наћи на новцу, поштанским маркицама и стадионима на којима се одржавају међународни спортски догађаји. Нихон се повремено користи у Јапану.

Иначе, чисто јапанско име за Јапан је Јамато, али је то застарео назив који се више не користи.

Рану мандаринско-кинеску реч за Јапан је евидентирао Марко Поло као Cipangu. Ипак, кантонски назив за Јапан од кога вероватно потиче реч „Јапан“ је Jatbun. У Малау кантонском реч постаје Јапанг и са том речи су се сусрели португалски трговци у Малаци у 16. веку. Сматра се да су португалски трговци донели ту реч у Европу. Та је реч први пут забележена у Енглеској, 1577. године у уџбенику граматике као Гиапан. У Енглеској службени назив је „Јапан“. Раније, пун назив је гласио „Јапанско царство“. Службени јапански назив је Нихонкоку (日本国), „Држава Јапан“. Државно име се састоји од знакова "日" (изговор „Ни“, што значи дан или сунце) "本" (изговор „Хон“ што значи књига, извор или корен) и "国" (изговор „Коку“ што значи држава). Јапанска застава службено се зове Хи но Мару тј. сунчев диск.

Јапан је острвска земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главна осртва од севера према југу су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Осим њих, Јапански архипелаг обухвата око 3000 мањих острва. Јапан окружује више мора: на северу Охотско, на истоку Јапанско и Жуто море, на југу Источно Кинеско море и на западу Велики тихи океан.

Површина: 377.835 km² (укључујући 3.091 km² територијалних вода)
Обала: 29.751 km
Највиши врх: планина Фуџи (3.776 m)
Најнижа тачка: Хаџиро-гата (-4 m)
Најдужа река: Шинано (367 km)
Највеће језеро: Бива (670 km²)

Око 73% земље је брдовито, са планинским ланцем који се протеже преко главних острва. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови. Низије (највећа је Канто или Токијска) се налазе одвојено, дуж приобаља. На острву Хокаидо основни планински гребен представља продужетак планинског ланца Сахалина и Курилских острва, са највишим врхом 2290 м (Асахи врх).

Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих острва се осећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни земљотреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у веку. Највећи потреси у последње време били су Чуецу 2004. године, Велики Ханшин земљотрес 1955. године и земљотрес на острву Хоншу 2011. године, као највећи у историји Јапана, а пети по јачини у свету. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.

Јапан није нарочито богат ни енергентима ни рудним благом. Што се тиче енергетских извора, Јапан располаже угљем и водом, али недовољном количином нафте и гаса, које мора да увози. Стога је Јапан усвојио и развио нуклеарну енергетику, чиме је обезбедио поуздано снабдевање електричном енергијом, смањио зависност од увозних енергената (нафта, гас) и зависност од домаћих резерви енергената у будућности.

Неки од градова у Јапану су Токио, Кјото, Нагасаки, Нагоја, Осака, Сапоро, Хирошима.

Јапан има умерену климу и 4 изразита годишња доба, али због велике даљине од севера према југу клима варира од регије до регије. Уз јужну обалу Јапана протиче топла морска струја Курошио, а уз североисточну хладна струја Ојашио. Стога се клима у Јапану креће од суптропске до субполарне, али у највећем делу земље преовлађује влажна монсунска клима. На климу осим тога утичу сезонски ветрови који дувају са континента према океану зими и у обратном смеру лети.

Касни мај и рани јун су кишно раздобље (осим у Хокаиду), када се над Јапаном налази сезонска кишна фронта (baiu zensen). У касно лето и рану јесен се из тропских подручја ниског притиска изнад екватора развијају тајфуни и пролазе од југозапада према североистоку, често доносећи обилне кише.

Географска разноликост Јапана га дели у 6 главних климатских подручја:

Хокаидо: Има умерену климу са дугим, хладним зимама и свежим летима. Падавине нису обилне, али се зими на острвима обично накупи доста снега.
Јапанско море: Северозападни ветар зими доноси пуно снега. Лети је регија хладнија од пацифичког подручја, али су понекад температуре екстремно високе због феномена фена, топлог ветра.
Средишње висоравни (Chuo-Kochi): Типична континентална клима, са великим температурним разликама између лета и зиме и између дана и ноћи. Нема пуно падавина.
Сето унутрашње море (Seto-naikai): Планине у Чугоку и Шикоку регијама заустављају сезонске ветрове, тиме стварајући лепо време кроз целу годину.
Тихи океан: Има хладне зиме са мало снега и врућа, влажна лета због југоисточног сезонског ветра.
Рјукју острва или Југозападна острва: Имају суптропску климу са топлим зимама и врућим летима. Падавине су обилне, посебно у кишној сезони. Чести су тајфуни; у 2004. години до острва је дошло рекордних 10 тајфуна. На климу утичу и морске струје, топла курошио и хладна ојашио.

Број становника у Јапану расте врло брзо, повећава се удео становништва старијег од 65 година, па су већ сада видљиве економске и социјалне последице таквог привредног раста. Етнички састав Јапана је: 99,2% Јапанци, 0,6% Корејци, 0,2% остали.

Јапан има нерешене територијалне спорове око четири јужна острва Курилског архипелага (која су под влашћу Русије), као и Острва Лијанкур™ (корејски Докдо, јапански Такешима), под влашћу Јужне Кореје, и острва Сенкаку (кинески Diaoyutai), на ког право полажу и Кина и Тајван.

Сарадња владе и индустрије, након Другог светског рата, помогле су Јапану да напредује невероватном брзином тако да су постали једна од највећих привредних сила у свету заједно са САД и Европском унијом. Три деценије целокупни привредни раст је необичан: 10 % у 1960., 5 % у 1970. и 4 % у 1980. години.

Раст Јапана битно је успорен након 1990. и пуцања балона са надуваним ценама некретнина. Често се период од 1990. до 2010. назива изгубљене две декаде, јер се јапанска економија не опоравља пуних 20 година након великога економскога слома на тржишту некретнина. Шпекулације на тржишту некретнина достигле су такав ниво да је цена квадратнога метра на најскупљој локацији достигла 1989. вредност од чак 215.000 долара.


Напреци владе да оживе економски раст имају мали успех. Препознатљиве карактеристике Јапанске привреде осим рада произвођача, добављача, дистрибутера и банке су групе зване: Кеирецу; моћна унија предузетништва и Шунто; угодна веза са владиним бирократама, гаранција доживотног запослења (шушин коџо) у великим корпорацијама и високо неоинизиране фирме. Недавно су Јапанске компаније почеле напуштати те норме ради већег профита. Влада Јуниђироа Коизумиа је одредила или покушава велику приватизацију и иностране инвестиције ради подстицања Јапанске „успаване“ привреде.

Јапан је био домаћин Конференције у Кјото-у 1997. године на којој је усвојена Конвенција, и један је од потписника Кјото протокола; посвећен је развоју проеколошке технологије.

Јапански пољопривредни сектор је јако заштићен, влада регулише услуге мале култивизације уместо велике култивизације пољопривреде као што је обичај Северне Америке. Увоз пиринча је заштићен екстремно високом царинском стопом од 490%, а поред тога ограничен је и нормом од само 3% тоталне трговине пиринча.

Јапан производи довољно пиринча за властите потребе (осим за потребе прављења хране од пиринча). Држава мора увозити до 50% других житарица и хране за стоку. Ослањају се на увоз меса. У Јапану је највећа рибарска флота (15% светског улова). По неким теоријама, јапанско рибарење ће довести до осиромашења рибљих залиха туне.

Индустрија чини трећину јапанског БДП-а, зависи од увоза сировина и горива. Јапан је најбољи у аутомобилској и електронској индустрији (нпр. рачунари, мобилни телефони...). Јапан је „дом“ великих произвођача као што су : Тојота, Хонда, Мацушита, Сони, Нисан и Тошиба. Јапан држи велики удео на тржишту високе технологије као што су: полупроводници, индустријске хемикалије, делови машина. Грађевина је дуго била једна од највећих индустрија Јапана уз помоћ владиних уговора у грађевинском сектору. Роботика је велика економска снага, Јапан поседује 410.000 од светских 720.000 „радећих робота“.

Услужни сектор броји до две трећине тоталног економског добитка. Банкарство, осигурање, поседи, некретнине, превоз и телекомуникације су све главне индустрије. Коизумијева влада покушава приватизовати Јапан Пост, једну од највећих приватних банкарских и услуга осигурања до 2007. год.

Токио (јап. 東京), званично Метропола Токио (東京都 Tōkyō-to?), [2] јесте метропола — град састављен од више делова, који се могу сматрати засебним градовима. Токио се састоји од 26 градова, 6 градића и осам села који су током векова срасли заједно. Простире се на преко 2000 km² и обухвата два ланца острва која се протежу до 185 километара од центра града. Такође, подељен је на 23 општине које имају своје градоначелнике и своју управу, а обухвата и четири национална парка. Токио је град са највише становника на планети — у њему живи више од 35 милиона људи. Иако званични подаци о томе не постоје, Токио се истовремено сматра и центром светске технологије и градом који се највише приближио призорима градова из дела научне фантастике. У Токију су одржане Летње олимпијске игре 1964. и биће одржане Летње олимпијске игре 2020.

Први трагови о животу на простору данашњег Токија потичу из VII века. Тада је, наиме, изграђен најстарији токијски будистички храм. По легенди, овај храм изграђен је након што су два брата рибара пронашла златну статуу богиње Канон. Да би статуа била удомљена, изграђена је прво мала капела која се временом проширила у храм. Храм Сенсођи постоји и данас. Готово да је био уништен током Другог светског рата, али је 1958. године обновљен. Тврђава око градића Едо, како се испрва звао Токио, грађена је средином петнаестог века. Али, прави процват долази тек 1524. године. Након више векова ратова између велепоседника, војни заповедник, шогун Токугава Ијејасу успоставља мир и уједињује Јапан. Успоставља Шогунат Токугава и сели се у градић Едо, који добија на значају, иако није званична престоница. Токио ће своје садашње име добити 1869. године, када император Мејџи сели своје седиште из Кјота. Тада је укинута власт шогуна и цар постаје једини владар. Иначе, назив Токио у преводу значи Престоница Истока.

Седиште царске власти Јапана налази се на месту некадашњег утврђења града Едо, које су некада као свој дом користили и шогуни. Ову раскошну грађевину окружују бројни вртови, од којих су неки отворени и за јавност. Из њих се до палате и унутрашњих вртова стиже преко једног од два моста. Међутим, ти делови су отворени за јавност само два дана годишње, за Нову годину и за царев рођендан. Легенда каже да је први цар Јапана, Јиму, син богиње Сунца Аматерасу и да је крунисан пре отприлике хиљаду и по година. За разлику од готово свих других светских династија, ова се одржала до данас, и данашњи цар је директан потомак цара Јимуа. Иако кроз историју цареви нису увек имали власт, увек су представљали ауторитет који су уважавали носиоци стварне власти. Чак и данас, када је Јапан модерна држава са демократски изабраном влашћу, царска породица сматра се изузетно значајном и уваженом.

Железница је основно превозно средство у Токију још од почетка 20. века. Захваљујући брижљиво планираном јавном превозу, овај град успешно издржава 35 милиона својих становника који непрекидно журе са једног на други крај града. Број аутомобила, у односу на број становника, је релативно мали- возови су бржи, тачнији и јефтинији начин кретања кроз град. Истини за вољу, током шпица су претрпани до те мере да на прометнијим станицама постоје људи којима је посао да погурају оне који висе са врата и помогну им да стану у већ крцат вагон. Град у Јапануски саобраћај обухвата преко 17 линија и више од 1000 станица. Најпрометнија је Шинџуку, која је свакако и светски рекордер са преко 3 милиона путника дневно. На саму станицу се улази кроз један од 200 улаза. По површини превазилази је једино железничка станица у граду Нагоји.

Ово је део града са највише продавница, ресторана и ноћних клубова. Свака робна марка која нешто значи у свету има свој простор управо у Гинзи. Некада се ту налазила ковница сребрњака по чему је цео крај добио име. Након великог земљотреса 1923, област је претворена у трговинску четврт која је брзо напредовала. Гинза је позната по најскупљем земљишту на свету- квадратни метар грађевинског земљишта често прелази цену од 100000 америчких долара. Током викенда Гинза је пешачка зона, а бројни ресторани отварају своје баште.

У питању је четврт која највише подсећа на бувљу пијацу из научнофантастичних филмова. Иако су главни артикли електроника, компјутерске компоненте и аудио и видео опрема, на истим тезгама може се купити све и свашта, укључујући и воће и одећу. Путник намерник овде се најпре среће с неонским рекламама и видео-бимовима, али, за разлику од већине других базара у свету, овде продавци не маме купце гласним рекламирањем своје робе и извикивањем цена. Наиме, како и доликује центру светске електронике, сви гласови су снимљени и врте се непрекидно појачани до максимума. Акихабара је због тога бучна, шарена и готово непроходна.

Земљотреси су честа појава у Јапану. Мањи потреси могу се очекивати бар једном месечно и становништво је прилично навикнуто на њих. Нажалост, неки од земљотреса су јачи и прилично разорни. Најтежи ударац нанео је Велики канто земљотрес, 1. септембра 1923. године. За само неколико минута Токио и суседна Јокохама су готово у целости срушени. Животе је изгубило између 100000 и 150000 људи, а око два милиона људи остало је без домова. Земљотрес је изазвао низ пожара који су се брзо проширили захваљујући тајфуну који је дувао са Пацифика. Услед медијске збрке која је настала, данима након земљотреса на улицама су владали хаос и насиље. Пожари су угашени тек три дана касније. Реконструкција града трајала је деценијама.

Јокохама можда најбоље илуструје ширење Јапана на околне градове и села. Некада, она је била рибарско село. Са отварањем Јапана ка свету током 19. века, село се претворило у луку, а затим у мали градић који је брзо прихватио утицај далеких западних земаља. До краја века, ту су се објављивале прве јапанске новине, а улице су по први пут биле осветљене лампама на гас. Будући да се налази на западној страни Токијског залива, на свега тридесетак километара од ужег центра града, Јокохама је од 1927. повезана са Токиом редовном метро линијом. Већ деценију касније, градови се стапају у један. Захваљујући Јокохами данас је Токио једини град на свету који има предграђе са више од 3 милиона становника.