Retki novčići

Dva američka zlatnika prodata za 7,8 miliona dolara
Tanjug

Dva američka stara zlatnika prodata su za više od 7,8 miliona dolara na aukciji koja je organizovana na Floridi

Dva američka stara zlatnika prodata su za više od 7,8 miliona dolara na aukciji koja je organizovana na Floridi.

Legendarni "Brašerov dublon" (Brasher Doubloon) iz 1787, nastao u kovnici Efraima Brašera, zlatara i suseda Džordža Vašingtona, dostigao je na aukciji cenu od gotovo 4,6 miliona dolara, saopštila je aukcijska kuća Heritejdž.



Ovaj zlatnik sadrži 26,66 grama zlata i nešto je manji od novčića od 50 centi. Njegova vrednost u zlatu danas iznosi 1.500 dolara, dok je u vreme kada je napravljen vredeo oko 15 dolara.


Brašerov dublon se smatra prvim američkim zlatnikom dolarske denominacije.

"Brašerov dublon jedna je od najznačajnijih kovanica u američkoj istoriji jer je to prvi zlatnik koji je skovan za tada tek nastalu državu", kazao je predstavnik Heritejdža.

Drugi zlatnik, skovan u Filadelijskoj kovnici 1913, prodat je za 3,3 miliona dolara.

Reč je o jednoj od pet postojećih kovanica pod nazivom "Glava Slobode" (Liberty Head).

Kako prenosi AFP, novčići su bili deo aukcijske prodaje kojom je ostvaren prihod od preko 55 miliona dolara.

Новац краља Душана (аверс)

Šetali psa i našli zlato vredno 10 miliona dolara

Jedan par iz Kalifornije je, šetajući psa po svom imanju pronašao retke zlatne novčiće vredne oko 10 miliona dolara zakopane kod starog drveta, prenosi AP.



Bračni par koji je želeo da ostane anoniman sada poseduje 1.427 novčića iz druge polovine devetnaestog veka, a skoro svaki od njih je u odličnom stanju.

Novčići u apoenima od 5, 10 i 20 dolara bili su naslagani u kanisterima po vrednosti i po manje-više hronološkom redu.

Neki od tih novčića su toliko retki da mogu dostići pojedinačnu vrednost od milion dolara.

Dejvid Hol iz Agencije za procenu vrednosti retkih novčića je utvrdio autentičnost nađenih novčića i rekao da njihova ukupna vrednost može biti i veća od 10 miliona dolara.

“Ne volim da govorim da se nešto dešava jednom u životu, ali zaista se retko nalazi ovakvo blago. Kao da su našli ćup sa zlatom na kraju duge”, rekao je Don Kagin, numizmatičar kojem se obratio par.

Većina novčića je iskovana u San Francisku, ali ima i nekih koji potiču iz Džordžije.

Srećni bračni par nekoliko godina živi na imanju gde je nađeno blago i nema pojma otkud ono tu, rekao je Kagin.

Prema njegovim rečima, par će većinu novčića prodati, a neke će zadržati za sebe.

Neke novčiće će pozajmiti Američkoj numizmatičkoj asocijaciji za Nacionalni sajam novca koji će se održati u Atlanti u četvrtak

Kagin smatra da je ovo jedno od najvećih otkrića retkih novčića u istoriji SAD.

blic

Zlatni novčići pronađeni u krstaškoj tvrđavi Arsuf



Veliki broj zlatnih novčića starih oko 1.000 godina otkriveno je u ruševinama zamka Arsuf, mestu čuvene bitke krstaša i muslimanskih snaga oko kontrole nad Svetom zemljom, saopštili su izraelski arheolozi.



Tvrđava Arsuf, Izrael (foto:Wikipedia)

Novčići, njih 108, jedna su od najvećih kolekcija starog novca ikada otkrivenih u Izraelu. Bili su sakriveni u keramičkoj posudi ispod poda zamka koji je bio strateško uporište tokom sukoba u 12. i 13. veku i koji se nalazi 15 kilometara od Tel Aviva.

“Reč je o retkom otkriću. Za vreme krstaških ratova zlato nije toliko cirkulisalo”, rekao je Rojtersu Oren Tal, profesor sa Univerziteta Tel Aviv koji predvodi arheološku ekspediciju. Arsuf, koji se nalazi na vrhu litice i gleda na Mediteran, bio je mesto na kome je u 12. veku engleski kralj Ričard Prvi, poznat kao Lavlje Srce, pobedio Saladina.



Tvrđava Arsuf, Izrael (foto:Wikipedia)

Oko 80 godina kasnije, 1265. godine muslimanska vojska vratila se sa drugim generalom i 40 dana opsedala grad. Kada su spoljašnje zidine pale, vitezovi su se povukli u zamak koji je kasnije uništen.

Zlatni novčići, Tal smatra, verovatno su pripadali vitezovima Hospitalcima koji su živeli u zamku. Moguće je da je reč o novcu kojim je trebalo da se plati zemlja ili novcu zarađenom trgovinom i pružanjem usluga, rekao je on.



Tvrđava Arsuf, Izrael (foto:Wikipedia)

Zlatni novčići teški su oko 400 grama. Neki su izliveni dva veka ranije u Egiptu i narednih šest meseci će ih istraživati, rekao je Tal.”Ispitivanje ovih novčića doprineće razumevanju ekonomskih interakcija tog perioda na širem planu”, rekao je on.


gorannecin

Ova novčanica od 100 dinara vredi 15.000 evra!

24sata.rs

Sa 100 dinara u džepu u Srbiji jedva da može i da se doručkuje. Međutim, postoji “stotka“ koja vredi milion i 700 puta više. Radi se, naime, o novčanici iz 1884, za koju kolekcionari tvrde da vredi i do 15.000 evra.


Najskuplja novčanica u Srbiji je iz 1884.

- Cena starog novca se određuje u zavisnosti od očuvanosti i retkosti, a najskuplja je novčanica od 100 dinara stara 140 godina. Njena cena se kreće između pet i 15 hiljada evra - kaže za “24 sata” Zoran Ilić, predsednik Srpskog numizmatičkog društva.


Njena konkurencija po vrednosti je novčanica iz 1885, i u pitanju je 10 dinara. Ako ste ludom srećom, u nekom starom sandučiću svoje prabake pronašli ovu “paru“, za nju u Srbiji danas možete da dobijete od 3.000 do 8.000 evra.

Курсна листа на хајдучке дане

Најлошији момак наших епских песама Вук Бранковић ушао је у историју и као први владар који је на свом новцу исковао да се зове динар. О томе и још којекаквим занимљивостима везаним за новац коришћен на овдашњем тлу у причи која следи...


Документи су, засад, недвосмислени. Први новац - ковани, наравно - настао је у 7. веку пре наше ере. Тада је Ардис, краљ грчке малоазијске колоније Лидије, утиснуо свој жиг на чанкасте парчиће електрума, природне мешавине злата и сребра. И новац је неопозиво постао средство плаћања приликом размене добара, а гаранцију за његову вредност преузела је држава, односно владар. Одатле се поступак ковања новца раширио на острва Егејског мора и допловио до грчког копна. Остало је историја, а део ње, под називом „Динар - наш новац”, приказан је у изложбеном простору Народне банке Србије у Београду, у Улици краља Петра 12. Материјал је преузет из Нумизматичке збирке Народне банке с намером да прикаже новац на тлу Србије од најраније појаве до данас. Драгоцен покушај да се на једном месту види не само чиме су то трговали наши преци него и да се, на опипљив начин, сагледа моћ и углед једног друштва, односно државе у временима умногоме осенченим тамом векова.

Текст и фотографије пред вама само су каменчићи намерни да, у најкраћем, понуде тек један од могућих мозаика за причу о новцу на нашем тлу.


Први познати (ковани) новац који је коришћен на просторима данашње Србије био је од сребра и везује се за време превласти Атине у егејском свету. Реч је о тетрадрахми и драхми, мањем и већем сребрњаку, а овде је употребљаван у грчким колонијама. Тетрадрахма на аверсу има лик богиње Атине, заштитнице града, а на реверсу сову као њен знамен. Од средине 4. века пре наше ере најраспрострањенија је сребрна тетрадрахма Филипа и Александра Македонског. Новац Александров препознатљив је по приказу младог Херакла на аверсу чији је он потомак и представник на земљи. Верује се да је у лику божанства сам Александар што је почетак појављивања портрета владара на новцу који траје до наших дана.

Назив основне римске монете - сребрни денар - потекао је од латинског денариус, што значи десетак (1 денар - 10 бакарних аса). Преко српског средњовековног ковања и, надаље, преко ковања обновљене Србије у 19. веку задржао се до данас кроз назив динар, као новчана јединица савременог монетарног система Југославије и Србије. Занимљиво је да је најстарији римски новац кован од бакра и бронзе крајем 4. и почетком 3. века пре наше ере, а да су се са сребрним новцем упознали тек после 280. године пре наше ере, кад су приспели до развијених грчких градова јужне Италије. На ове просторе долази почетком 1. века пре наше ере, заједно с предузимљивим римским трговцима и ту је омиљено средство плаћања и цео век након пропасти Римске републике.

Римљани су на овим просторима оставили и те како значајан траг и кад је новац у питању, посебно у време моћног Царства, кад се на Дунаву успоставља природна граница која је раздвајала римски од такозваног варварског света. Огромна држава, која се пружала на три континента, имала је и одговарајући број ковница. На тлу данашње Србије радиле су две: у Виминацијуму (Костолац код Пожаревца) и Сирмијуму (Сремска Митровица). Ова потоња је, поред бакарног, ковала и новац од злата и сребра, а врхунац је досегла у 4. веку, кад је Сирмијум био једна од престоница Царства.

Време Римљана је и време кад је забележена прва велика инфлација у историји. Десило се то седамдесетих година 3. века кад су због нараслих трошкова за издржавање војске морале да буду коване огромне количине сребрног новца. И он је толико обезвређен да се на крају ковао од бакра са свега 3-4 одсто сребра. Данас се на нашим просторима често налази, али му вредност није много већа него у време настанка.