|
| Da li znate ko je Danilo Kiš? | |
| Autor | Poruka |
---|
Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Da li znate ko je Danilo Kiš? Pet 16 Dec - 8:38 | |
| Da li znate ko je Danilo Kiš?Izvor: PR Oko šezdeset procenata ispitanika čitavu godinu dana nije posetilo nikakve kulturne događaje, a većina ne može da navede imena svojih omiljenih reditelja, pisaca ili slikara, pokazuje istraživanje ”Kulturne prakse građana Srbije”, čiji su rezultati 15. decembra saopšteni u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu. Omiljeni načini provođenja slobodnog vremena u Srbiji su mahom besplatne aktivnosti poput gledanja televizije, čitanja, boravka u prirodi, bavljenja sportom ili druženje sa prijateljima i porodicom. Istraživanje je pokazalo i da građani Srbije slabo poznaju umetnost. Većina njih nije navodila svoje omiljene reditelje, kompozitore, likovne umetnike, pisce jer nisu bili u stanju. Čak trećina antketiranih nije znalo ko je Danilo Kiš niti su čitali njegove knjige. Ko je Biljana Srbljanović nije znalo pedeset sedam procenata, dve trećine nisu znale ko je David Albahari, dok o Marini Abramović ništa ne zna čak sedamdeset sedam posto ispitanika. Sa druge strane, gotovo da nije bilo ispitanika koji nije znao ko su zabavljači poput Lepe Lukić, Predraga Živkovića Tozovca, Svetlane Cece Ražnatović, Goce Tržan, Jelene Karleuše ili Željka Joksimovića. Kada je reč o slikarstvu, autori studije ispitanicima su pokazali četiri poznate slike iz svetske i nacionalne istorije umetnosti - "Seobu Srba" Paje Jovanovića, "Atinsku školu" Rafaela Santija, "Između dana i noći" Petra Lubarde i "Neimenovana broj 2" Džeksona Poloka. Izuzev "Seobe Srba" za koju je znalo svega dvadeset osam posto ispitanika, ostali autori su bili poznati samo uskom krugu ispitanika. "Najnepoznatiji" među četvoricom bio je Rafaelo za čiju sliku je znalo oko šest posto anketiranih. Kada je reč o TV serijama, "Selo gori a baba se češlja" je najpopularnija serija u Srbiji, slede "Ranjeni orao", "Mućke", "Kursadžije" i "Dosije X". Ako se uoprede muzički ukusi i gledanje serija, istraživanje pokazuje da se ljudima koji vole "narodnjake" uglavnom sviđaju serije "Selo gori", "Dolina sunca", "Ranjeni orao", turska sapunica "Hiljadu i jedna noć". Onima koji slušaju rok i pop muziku, omiljene serije su mahom "Mućke", "Seks i grad", "South Park"... Istraživanje, koje su uradili Predrag Cvetičanin i Marijana Milankov, pokazalo je da čak dve trećine stanovnika Srbije može da izdvoji najviše 2.000 dinara mesečno za zadovoljenje svojih kulturnih potreba. Istraživači su ocenili da se kulturne prakse u Srbiji, u poređenju sa regionom i Evropom, kreću u okvirima evropskog proseka i istakli da istraživanje treba iskoristiti kako bi se "malo bolje sagledao i obradio svoj vrt". Dnevnu štampu redovno (5 do 7 puta) čita trećina građana, a toliko njih redovno (jednom nedeljno ili češće) čita magazine. Za veliki broj građana, mediji, a naročito televizija, predstavljaju glavni izvor kulturnih sadržaja. U proseku, ispred malih ekrana građani Srbije provode između jednog i tri sata dnevno. Najviše se gledaju filmovi i vesti, ali se uživa i u muziči, TV serijama, dokumentarnom programu, kvizovima i sportskim programima. Takođe, tek trećina ispitanika redovno sluša radio, a istovremeno gotovo trećina građana uopšte ne sluša radio. |
| | | Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? Pet 16 Dec - 9:34 | |
| Poražavajuća istina. Koliko su mas-mediji preuzeli ulogu vaspitanja u negativnom smislu, nudeći jeftinu zabavu zarad materijalne dobiti. Nažalost, primećuje se to već u osnovnim školama gde devojčice teže na lične na poznate pevačice, sve tekstove njihovih pesama, sumnjive vrednosti, znaju napamet. Sve je više disleksične dece jer se ne čita, gledaju se serije i sanja neki američki, turski, španski san...Ne znam za druge zemlje, i one su doživele tranziciju, ali da li je i njima dovoljno ponuditi samo hleba i igara za,- život. |
| | | Gothic
Poruka : 4155
Učlanjen : 30.03.2011
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? Pet 16 Dec - 9:53 | |
| - Dinka ::
- Poražavajuća istina. Koliko su mas-mediji preuzeli ulogu vaspitanja u negativnom smislu,
nudeći jeftinu zabavu zarad materijalne dobiti. Nažalost, primećuje se to već u osnovnim školama gde devojčice teže na lične na poznate pevačice, sve tekstove njihovih pesama, sumnjive vrednosti, znaju napamet. Sve je više disleksične dece jer se ne čita, gledaju se serije i sanja neki američki, turski, španski san...Ne znam za druge zemlje, i one su doživele tranziciju, ali da li je i njima dovoljno ponuditi samo hleba i igara za,- život. Dinka nisu sva deca takva,ima i koja ne gledaju serije i ne zele na nikog da lice,vec izgradjuju sami svoju licnost,idu u biblioteke i citaju knjige,govore strane jezike,bave se sportom,spremni da pomognu svojim drugovima kada zatreba. Decu treba postovati,jer od njih moze mnogo da se nauci,ja sam uvek spreman da ih nesto pitam ako mislim da to znaju bolje od mene,evo sta se desilo meni pre neki dan na jednoj benzinskoj pumpi,pregorela mi je jedna sijalica na faru auta i nikako nisam mogao da je zamenim a plasio sam se da nesto ne slomim posto auto nije bio moj,onda sam video u blizini dva decaka od nekih dvadesetak godina i pitao njih da li mogu da mi pomognu,jedan od njih je to za 2 minuta uradio,zahvalio sam mu se i produzio dalje. |
| | | Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? Sub 17 Dec - 8:26 | |
| - Gothic ::
- Dinka ::
- Poražavajuća istina. Koliko su mas-mediji preuzeli ulogu vaspitanja u negativnom smislu,
nudeći jeftinu zabavu zarad materijalne dobiti. Nažalost, primećuje se to već u osnovnim školama gde devojčice teže na lične na poznate pevačice, sve tekstove njihovih pesama, sumnjive vrednosti, znaju napamet. Sve je više disleksične dece jer se ne čita, gledaju se serije i sanja neki američki, turski, španski san...Ne znam za druge zemlje, i one su doživele tranziciju, ali da li je i njima dovoljno ponuditi samo hleba i igara za,- život. Dinka nisu sva deca takva,ima i koja ne gledaju serije i ne zele na nikog da lice,vec izgradjuju sami svoju licnost,idu u biblioteke i citaju knjige,govore strane jezike,bave se sportom,spremni da pomognu svojim drugovima kada zatreba.
Decu treba postovati,jer od njih moze mnogo da se nauci,ja sam uvek spreman da ih nesto pitam ako mislim da to znaju bolje od mene,evo sta se desilo meni pre neki dan na jednoj benzinskoj pumpi,pregorela mi je jedna sijalica na faru auta i nikako nisam mogao da je zamenim a plasio sam se da nesto ne slomim posto auto nije bio moj,onda sam video u blizini dva decaka od nekih dvadesetak godina i pitao njih da li mogu da mi pomognu,jedan od njih je to za 2 minuta uradio,zahvalio sam mu se i produzio dalje. Svakako da nisu sva deca ista. Ovde smo govorili o anketi koja je sprovedena medju ispitanicima i iz lilnog iskustva govorim da je dala prilično realnu sliku naše stvarnosti. Deci se ne pruža mogućnost da se uz obrazovne emisije edukuju. Navela sam mas-medije gde više nema onih emisija kakve je nekad vodio Branko Kockica, Minja Subota, Ršumović....Deci se nude licencne emsije tipa"Trenutak istine", "Veliki brat" , "Menjam ženu" i duge, trivijalnog sadržaja koji vredjaju ukus iole obrazovanog čoveka. Deca slabo čitaju što se oseća po vokabularu kojim raspolažu. Dečja literatura kao da je u stagnaciji. A upravo su deca najzahtevniji čitaoci. Kad su Duška Radovića pitali kako treba pisati za decu, rekao je: Kao za odrasle, samo malo bolje. Facebook je postao zamena za ona druženja kakva smo mi upražnjavali; slušala sam ih kako se nadmeću koliko ko ima prijatelja na mreži i brojke su zapanjujuće govore o stotinama, hiljadama čak... Naravno da postoje deca koja se ne mogu naći u gore pomenutoj anketi; koja na takmičenjima iz svih oblasti donose rezultate divljenja vredne. Postoje i škole za talente što ohrabruje, jer ima nade za našu naciju. Samo ih treba pravilno usmeriti, učiti trajnim vrednostima i pomoći da se sutra vide rezultati da su prošli kroz školu i škola kroz njih.
Poslednji izmenio Dinka dana Sub 17 Dec - 11:38, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? Sub 17 Dec - 11:12 | |
| Ova anketa je samo pokazala i dokazala koliko se sve manje pažnje posvećuje kulturi i to ne samo kod dece i odraslih već i u medijima i uopšte. Obrazovnih emisija skoro da nema na televiziji i tek po neki članak u novinama... Ne verujem da ljudi imaju mogućnosti , zbog situacije u kojoj živimo već dvadesetak godina sigurno, da izdvoje malo više novca da bi mogli da kupuju knjige, na odlazak u pozorišta ili na neka kuluturna dešavanja ali opet, po statistikama koliko ljudi posećuje sajmove knjiga može se reći da ipak nije toliko strašno.
Trebalo bi da se više emituju emisije tipa opstanka, na slovo na slovo i drugih, koje bi više značile deci nego ovi trenutni crtaći od kojih ništa korisno ne mogu naučiti.. Ali, to je opet do medija i njihove volje da li će se isključivo okrenuti svom ličnom profitu i zarađivati preko reklama i ubi bože, nekih emisija ili se baviti obrazovnim i kulturnim programom.
|
| | | nemo Član
Poruka : 460
Učlanjen : 28.11.2011
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? Sub 17 Dec - 11:18 | |
| Da, znamo tko je Danilo Kis ........ - Citat :
„Nacionalizam je, pre svega, paranoja". „Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se „izrazi", ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga sa slobodnozidarske lože, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila. To je onaj Sartrov Zil, koji je porodična nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova „tajna" da. ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davače vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju. Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju, asketa, potencijalni borac koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, „potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta". Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe — nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog ključa naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko ...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše „iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas tobože potčinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom couieur locale-u takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta (što će reći ako nije u službi umetničke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog. Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo (kad se mora), ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. Skočiti malo više od njega, ostali me se ne tiču. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, „nikoga do boga", a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, „ponos porodice", porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije — bledi rođak Džim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. „To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan da je sasvim priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili iz anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune" — slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologi jama, na marginama društvenog kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija..." (Poetika, knjiga druga, str. 174—181).
- Citat :
Elephantiasis nostras
Sintagma imati muda — koja, izgleda, nije samo slovenska i jugoslovenska jezička i psihološka tvorevina — jeste svojevrsni opskurantizam, neka vrsta pohvale ludosti bez erazmovskog konteksta, priznanje da za svet umetnosti, literature pogotovu, glava jeste nekom vrstom smetnje, misao, erudicija i duh tom se nesrećnom sintagmom odbacuju kao suvišni ili čak opasni, jer sve što nije poteklo iz muda poteklo je, dakle, iz glave ili duha, a to ne valja, to je jasan znak i beleg dekadencije, erudicije „koja neminovno kvari bogomdani i autentični (mudati) talenat", pa se, uprkos Skokovom etimologijskom Rječniku, reč muda izvodi iz prideva mudar, te stoga ko ima veća muda taj je po logici stvari i mudriji, muda se razvijaju duhovnim vežbama na račun alkoholom oteščale glave kojoj je namenjen krajnji cilj da postane Wasserkopf; i što takav naš umetnik, a pogotovu pisac, ne biva odnesen vetrom i vazdušnim strujanjima snagom svog Wasserkopfa, to je samo stoga što mu to ne daju njegova muda, čija ga privlačna snaga drži vezanog za zemlju poput lengera.. Imati muda to još u nas znači biti bogomdanim talentom, književnim pastuvom i lirskim kentaurom koji spava sa Euterpama i Kaliopama kao sa svojim bogomdanim naložnicama, oplođujući literaturu svojim semenoglavcima i svojim puno-glavcima koji se kreću ka suštini svojim bičevima i svojim zmiljuljastim pokretima, vođeni nekim nagonskim, božjim zamahom kroz sluzavu masu stvarnosti, bez ikakvog kompasa i smisla, bez severa i smera, samo svojim semenoglavim nagonom, a svako se drugo kretanje u prostoru i u vremenu, u nekom smislenom smeru i po nekom logičkom konceptu glave i duha, proglašava sumnjivom erudicijom, zapadnoevropskim uticajem, dekadentnom de-kartovskom školom koja lišava individuu mudate njene spontanosti; cogito ergo sum postaje coito ergo sum, kao deviza i pogled na svet, u bukvalnom i metaforičnom (metafizičkom) značenju. A pri tom se u toj našoj kentaurskoj literaturi rađaju samo sentimentalni produkti sentimentalnih ljubavnika (muda na stranu), u duhu. i starinskom ruhu borinskog karasevdaha, četrdesetogodišnjaci pišu ljubavna epistolarna dela (u stihu i prozi), traže svoju izgubljenu devojčicu i svoju „prohujalu mladost", a da nisu u stanju da iz svojih već presahlib mošnji iscede ni taj borinski karasevdah „žala za mladošću", ni danteovski raj i pakao duhovno-telesnog, ni novalisovski metafizički drhtaj, ni milerovski (falokratski) mit seksualnosti, ni tragično-ironičnu erotsku zebniu (u kjerkegorovskom značenju te reci) a la Filip Rot.
Muda su, uz to, nacionalni pečat, rasni žig; ostali narodi imaju sreću, tradiciju, erudiciju, istoriju, latio, ali muda su samo naša i jedina. Kod nas se u literaturu ulazi po jednom srednjovekovnom strogom ritualu, vatikanskom i papskom, gde srećni kandidat za naziv Vrhovnog Mudonje prolazi pored već oktroisanih kritičara iz velikog reda Mudonja, i gde se svaki od tih kritičara uverava svojeručno u muškost budućeg podanika, pa se klimanjem glave i magijskom rečju habeat prima novis u red pisaca, dokazavši onim šta taj habeat sadrži ne samo svoj književnički talenat nego i svoju rasnu i književničku pripadnost. Muda su, dakle, garantni znak da se umetnik neće ogrešiti o zakone zajednice pomišlju ili delom, da se, dakle, neće služiti svojom glavom, da se neće igrati svojom glavom. iz :"Cas Anatomije" |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? Sub 4 Maj - 22:13 | |
| Sa šesnaest godina, ako želite da znate, ja sam se izliječio od tih profesorskih pojmova slave, koja se postiže kroz literaturu, od vječnosti itd... Djelo iščezava u duhu sa smrću. [...] U isto vrijeme, nije nemogućno da bih, prilikom prelaska rijeke smrti u Haronovoj barci, volio sa sobom ponijeti svoja cjelokupna djela... pitam se da li bi bilo lakše tako umrijeti." (Gorki talog iskustva, 180)
|
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Da li znate ko je Danilo Kiš? | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 128 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 128 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|