Naslov: Spomenici životinjama širom sveta Čet 20 Sep - 22:53
Širom sveta podižu se spomenici posvećeni životinjama. Neki slave njihovu hrabrost, drugi odanost i ljubav. Možda nisu upadljivi i van glavnih turističkih atrakcija, ali ti spomenici pomažu da razumete koje kvalitete jedna zemlja ceni i vidi ih u svojim životinjama
[You must be registered and logged in to see this image.] Mačak Trim rođen je na brodu i verno je pratio svog vlasnika Metjua Flindersa na proputovanjima po Australiji (1801-3) na kojima je Flinders beležio razne biljne vrste kontinenta.
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Čet 20 Sep - 22:54
[You must be registered and logged in to see this image.] Bobi je bio sivi terijer koji je navodno bdeo nad gazdinim grobom 14 godina sve dok i sam nije uginuo 1872. O njemu je napisana knjiga i snimljena su dva filma.
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Čet 20 Sep - 22:54
[You must be registered and logged in to see this image.] Knjiga Roberta Mekloskog iz 1941, „Make Way For Ducklings” (Pustite pačiće da prođu) je zvanična dečija knjiga države Masačusets i tim povodom u bostonskom Komon parku je podignut spomenik. Pačići su za vreme plejofa u bejzbolu obučeni u dresove.
Replika spomenika instalirana je u Moskvi. Bio je to poklon Barbare Buš Raisi Gorbačov.
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Čet 20 Sep - 22:55
[You must be registered and logged in to see this image.] „Štene” je godinama predvodilo gajdaški orkestar tokom lokalnih parada u Tuvumbi u Australiji. Za svoju službu dobio je mali spomenik u gradskom parku.
Pas Hačiko (1923-35) rase akita ušao je u istoriju zbog svoje velike odanosti vlasniku, profesoru Hidesaburou Uenou. On je svaki dan išao do obližnje železničke stanice Šibuja, gde je čekao svog gospodara prilikom povratka kući.
Rutina se nastavljala sve do maja 1925, kada se profesor Ueno nije vratio kući jer je doživeo infarkt. Ipak, lojalnost psa je bila tolika da je svakog dana dolazio na stanicu Šibuja i uporno čekao gospodara.
Nakon skoro punih deset godina pronađen je mrtav ispred stanice. Na tom mestu je još za Hačikovog života 1934. podignut spomenik. Hačikovi preparirani ostaci se nalaze u japanskom Narodnom muzeju nauke u Tokiju.
Danas je u Japanu Hačiko sinonim za veliku odanost.
- Knut će zauvek ostati u srcima posetilaca, tako da želimo da ga pamte i za njega znaju i neke naredne generacije - rekao je upravnik Zoo vrta u Berlinu.
Knut je iznenada uginuo u septembru prošle godine, od moždanog udara. Tokom svoje blistave karijere, pošto je kao umiljat medved postao slavan širom sveta, našao se i na naslovnici magazina "Veniti fer" i na poštanskoj marki za Nemačku.
Mancs je bio mužjak nemačkog ovčara, član spasilačke ekipe „Spider“ iz Miskolca. Prilikom rodjenja imao je ukupno 11 braća i sestara. Kad je imao šest meseci njegov vlasnik je primetio da ne koristi jednu zadnju nogu kako treba. Veterinar je postavio dijagnozu da je u pitanju displazija, tj. glava butne kosti nije se dovoljno razvila. Srećom, posle pola godine sa kućnim ortopedskim pomagalom u vidu stremena od kajiša moglo se korigovati poremecaj. On je sa vlasnikom više puta učestvovao u uspešnim spasilačkim akcijama. Slavu stiče 1999 godine nakon zemljotresa u Izmitu, kada je pomoću njega spasilačka ekipa uspela da pronađe i spasi trogodišnju devojčicu zarobljenu ispod ruševina. Učestvovao u spasilačkoj akciji 2001 godine u Salvadoru, i Indiji. Bio je dresiran da raspoznaje unesrećene od leševa,- davao je različite reakcije i signale, a posebno je bio čuvem po sposobnosti da pronalazi utopljenike. Akcije, rad i rezultati u spasilačkim akcijama napravili su od njega heroja.
U oktobru 2006 godine dobio je upalu pluća i uginuo, njegov gazda ga je bez prisustva javnosti sahranio u svojoj basti. Mesec dana od njegove smrti u gradu je postavljen spomenik, čak i danas ljudi svakodnevno pale sveće u njegovu čast.
1925 januara u gradu Nom na Aljasci pojavili su se simptomi epidemije difterije. Usred zime jedina mogućnost za slanje seruma je bio dovoz saonicama sa psećom zapregom. Dvadeset terača i oko 150 pasa su za pet i po dana izvršili zadatak dostave lekova na putu dugom 1085 kilometara. Junaštvo učesnika je bila glavna tema u tadašnjim novinama i medijima. Pas Balto, vodja zaprege koja je dostavila prve bočice seruma dobio je spomenik u Central Parku New York-u. U čast trke od 1967 godine priređuju se trke pasa za vuču saonica Iditarod, kao i 25 Serum Run turu pasa- i saonica sa motorom na prvobitnom putu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Sub 28 Dec - 0:08
PANČEVO - Skupština grada Pančeva usvojila je predlog da se jazavičaru Leu u Narodnoj bašti u Pančevu postavi spomenik.
Reč je o hrabrom psiću koji je podlegao povredama spasavajući 11-godišnju Nikolinu Vučetić koja je vozila rolere od napada bulmastifa. Na Fejsbuk stranici otvorenoj njemu u čast Leo je opisan kao mali jazavičar velikog srca kome će se Pančevci za herojsko delo odužiti podizanjem spomenika.
Spomenik će biti završen na jesen, a trebalo bi da bude postavljen u Narodnoj bašti, u blizini dečjeg igrališta. Spomenik bi trebalo da bude u prirodnoj veličini i biće postavljen na otvorenom tako da bi bilo najbolje da bude urađen u kamenu ili mermeru, piše na Fejsbuk stranici posvećenoj malom Leu koju je dosad lajkovalo više od 4.000 ljudi.
Pančevo će tako, poput Zagreba, Krakova i Tokija, postati grad u kome postoji spomenik najvernijem kućnom ljubimcu - psu.
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Ned 18 Jan - 16:37
Jedini spomenik psu u Zagrebu sakriven od javnosti
Jeste li znali da u Zagrebu postoji spomenik psu? Iako je to je jedini spomenik psu, sakriven je od javnosti. U dvorištu u zagrebačkom prolazu Oktogon, u samom centru grada, svoje mjesto na zidu pronašao je pas Pluto.
- Za vrijeme izgradnje zgrade Prve hrvatske štedionice, 1898. godine, koja se nalazila na mjestu današnjeg Oktogona, dolutao je mršavi, izgladnjeli pas. Radnici na gradilištu psa su hranili i davali mu vodu te se on udomaćio - ispričao nam je bloger Ivan Brnčić.
Psa su svi su zavoljeli, a posebno je prirastao uz srce Josipu pl. Vancašu, arhitektu koji je dobio povjerenje za izgradnju Oktogona. Vancaš je psu i dao mitsko ime Pluto. Nakon nekog vremena psu je gradilište postalo dom koji je branio od lopova. Razbojnici su često noću dolazili na gradilište jer se nekoć u Ilici nalazio potok iz kojeg se vadila ilovača od koje se izrađivalo posuđe za domaćinstvo.
- Legenda kaže da je Pluto nastradao pred sam kraj izgradnje, vjerojatno u sukobu s razbojnicima. Radnicima i Vancašu je to teško palo, pa su kao vječnu uspomenu na Pluta dali napraviti spomen ploču - dodaje Brnčić.
I dan danas spomenik se nalazi u dvorištu, a rijetko tko zna za njega. Čini se kako su Pluta svi zaboravili. Spomen ploča je prljava i zapuštena.
Palača Prve hrvatske štedionice sagrađena je 1900. godine, iako na južnom ulazu stoji 1899. godina, i povezuje Ilicu s Trgom Petra Preradovića. Palača je naziv Oktogon dobila po središnjem djelu koji je napravljen u obliku osmerokuta.
S obzirom da je spomenik sakriven od javnosti, nadležne institucije očito smatraju kako brigu ne treba voditi. S druge strane, ne zbog čega od jedinog spomenika psu ne napraviti turističku atrakciju? Proizvod koji će se sam "prodavati". Kad bi se spomen ploča smjestila u prolaz, a ne u zabačeno dvorište, ne bi rijetki zastajkivali i prepričavali toplu priču o psu koji je poginuo u borbi s lopovima.
No, Pluto je volio ljude, pa još uvijek strpljivo čekao dan kad će ga netko preseliti na vidljivo mjesto kako bi ponovno pozdravljao prolaznike u Oktogonu.
izvor:zagrebancija
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Ned 18 Jan - 16:43
Jedanaest godina nakon poraza Japana u Drugom svetskom ratu na Juzni pol je poslat prvi brod japanske naucne ekspedicije.Zajedno sa naucnicima na brodu-ledolomcu Soja nalazilo se 22 haskija,a medju njima i dva psa braca Taro i Jiro.
U januaru 1957.ljudi i psi vukuci sanke krenuli su na Juzni pol noseci opremu za naucna istrazivanja.Ledolomac se vratio prema Japanu.
Istrazivanje je trajalo cele godine.Tokom godine nekoliko pasa je zbog bolesti ubijeno,ali je u medjuvremenu i rodjeno sest stenadi.
U decembru iste godine,prema obalama Juznog pola se priblizavao ledolomac sa drugom ekipom ekspedicije,ali nije mogao da pridje dovoljno blizu,jer je led bio suvise debeo.Odluceno je da se saceka lepse vreme,a da se ljudstvo prvog tima u medjuvremenu prebaci avionom na brod. Nekoliko puta avion se vracao prevozeci ljude,dokaze o izvrsenim ispitivanjima,pa i stence.Ali doslo je do pogorsanja vremena i avion vise nije mogao da leti.U bazi je ostalo jos 15 pasa upregnutih u sanke.Oluja je postajala sve jaca.Doneta je teska odluka,da se psi koji su radili cele godine rame uz rame sa naucnicima napuste,a brod da se vrati u Japan.
Kod kuce je doslo do niza optuzbi i kritika na ucesnike ekspedicije,jer je bilo jasno da nema sanse da psi opstanu sami.Sirom zemlje se pocelo sa prikupljanjem sredstava za izgradnju spomenika psima,koji je podignut 1958.godine u parku Cibe.
14.januara 1959.u articku stanicu je stigla treca polarna ekspedicija.U njoj je bilo i nekoliko ljudi iz prve ekspedicije.Oni nisu mogli da veruju svojim ocima,kada su zatekli nedaleko od baze,dva ziva psa.To su bili braca Taro i Jiro. Psi su preziveli tako sto su naucili da love ribu.Svoje drugare,zamrznute u ledu nisu dirali.
Po povratku u Japan,docekani su kao heroji.O njima su komponovane pesme i pisane knjige.Po motivima ovog dogadjaja snimljen je i film “Eight Below”(Okovani ledom).
Ženka dugodlakog nemačkog ovčara Gabi je sa osam godina starosti stigla u Vrt. Bila je izuzetno lepa keruša. Imala je zaduženje da sa još jednim psom i radnikom - noćnim čuvarem, patrolira po Vrtu. Iako je bila u poodmaklim godinama, neprestano je dokazivala svoju hrabrost, srčanost i odlučnost.
Sudbina je htela da se jedne noći dogodi nešto nepredviđeno. Ženka jaguara je uspela da iskoči iz svog kaveza i da dođe gotovo do upravne zgrade. Kada je čuvar, koji je sa psima patrolirao, stigao do tog dela Vrta, Gabi je naglo zastala, osluškujući. Ostala je sasvim ukočena nekoliko sekundi, a onda brzinom metka jurnula u mrak, dok je drugi pas - mužjak nemačkog ovčara, uz cviljenje potrčao u suprotnom pravcu. Čuvar je ostao zbunjen, još ne shvatajući o čemu se radi. Tek kada su tišinu noći počeli da paraju rika i lavež i kada je u tami razaznao uzavrelo klupko iz koga su se isplitale čas kandže čas zubi, bilo mu je jasno da je u pitanju neka zver. Uzbuđen, otrčao je do telefona i obavestio policiju o tome šta se dešava u Vrtu. Policija je probudila direktora Bojovića i zajedno su požurili da zaustave odbeglu, razgoropađenu životinju. Odmah su utvrdili da je u pitanju ženka jaguara, mlada i puna snage. Negde do pred svitanje su pokušavali da je vrate u kavez i na kraju, kada drugog izlaza nije bilo, nažalost, morali su da je ustrele. Gabi je pronađena u jednom hodniku u neposrednoj blizini kaveza iz kog je jaguar pobegao. Ležala je polumrtva, u velikoj lokvi krvi.
Te noći je neustrašivo jurnula na jaguara, uhvatila se u koštac sa njim i, iako se radilo o neuporedivo većem i jačem protivniku, nije odstupala ni za trenutak. Onemogućila je opasnu zver da nasrne na čuvara ili da preskoči ogradu Vrta i napadne nekog od građana. Iznenađenu životinju nije prestajala da goni sve dok je nije saterala do ulaza u kavez. Tada su izranjavanost i iznemoglost učinili da se odvuče do prvog zaklona, gde je i klonula.
Odmah su je vozilom prebacili na Veterinarski fakultet, gde su joj oprali i ušili rane, dali antibiotike i transfuziju, pošto je bila izgubila mnogo krvi, i vratili je ponovo u Vrt. Kako mi u to vreme nismo imali ambulantu, u tu svrhu je poslužila direktorova kancelarija. Čiviluk je bio stalak za boce sa infuzijom, spojene fotelje su bile ležaj za bolesnicu, a njegov radni sto mesto na kome je stajao sanitetski materijal.
Uz Gabiku je bdelo, uz brojne veterinare, i kompletno ljudstvo Zoološkog vrta. Oporavak je tekao prilično sporo, što nije ni čudo s obzirom na ozbiljnost i brojnost povreda koje je keruša imala. Tek posle nešto više od mesec dana Gabi je prvi put ustala i napravila nekoliko koraka. Pored vrtnih radnika, radovali su se i mnogi ljubitelji životinja i prijatelji Zoološkog vrta, pošto je Gabikina hrabrost dobila širok publicitet.
Zbog njenog veličanstvenog podviga, radnici Zoološkog vrta doneli su odluku da joj se za života podigne spomenik, koji će za sva vremena podsećati na odvažnost i neustrašivost keruše Gabi.
Gabika je još mnogo godina, do kraja života, revnosno obavljala svoj posao, patrolirala sa noćnim čuvarem ili ležala pored kapije spremna da skoči ako neko pokuša da ugrozi Vrt, njegovo osoblje i stanovnike.
Psi ovčari osećaju veliku odansot prema pastirima. Avgusta 1936 godine na teretnu stanicu američkog gradića Fort Bentona stigla su mrtvačka kola sa telom nekog pastira. Za kolima je išao samo šep, veliki čupavi pas. Kada je kovčeg unesen u voz, Šep je počeo da cvili. Nije uspeo da uskoči u voz koji je kretao . Dugo je gledao za njim, a onda je legao pored pruge. Te noći se zavukao pod drvenu platformu železničke stanice , rešen da čeka gospodara.
Veliki ovčarski pas je tu proveo pet i po godina. Bez obzira na sunce, kišu, sneg, toplotu i hladnoću svakog dana je izlazio na prugu , dočekivao i ispraćao vozove koji su prolazili kroz Fort Benton. Pažljivo je posmatrao i njušio sve teretne vagone. Priča o mrtvoj straži vernog ovčarskog psa se raširila celom Amerikom. Mnoge su novine pisale o Šepu, čak su mu stizali paketi i novčani prilozi.
Vid i sluh su mu, usled godina, sve više slabili. Poslednji put je Šep izašao da dočeka gospodara jednog ledenog jutra 1942. Tada je na njega, starog i iznemoglog, naleteo voz. Na dan Šepove sahrane u Fort Bentonu se nije radilo. Ceo gradić je bio na pogrebu. I danas u Fort Bentonu postoji spomenik vernom psu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Ned 18 Jan - 17:08
Na Aljasci je podignut spomenik eskimskom psu Haukiju. On je bio prednjak u zaprezi kopaca zlata Mensona. Jednom je Menson zapao u veliku sneznu oluju , koja je besnela tri dana. Ponestalo mu je hrane za pse, pa su oni od umora i gladi pobesneli. Nasrtali su jedan na drugog i medjusobno se izgrizli. Menson ih je morao sve poubijati, sem Haukija, kojem se pobesneli psi nisu usudili ni prici. Kopac zlata je i sam bio na ivici izdrzljivosti, a sa jednim psom nije mogao nastaviti put. Hladnoca je stezala sve jace, a udovi su mu se smrzavali. Vise nije bilo nade da stigne do prvog nasilja , 100 km udaljenog. Hauki je ispitivacki posmatrao svog gospodara i nimalo mu se nije svidelo sto ne namerava da podje dalje. Potrcao je do sanki i zubima podigao svoje remenje. Videvsi sta pas zeli, Menson ga je poslednjom snagom upregao u sanke, a onda seo u njih. Hauki je istog momenta posao sam upravljajuci sankama. Njegov gospodar nije znao ni gde se nalazi, niti put do najblizeg naselja. Pouzdao se u Haukija i njegov instinkt. Povremeno se budio iz nesvesti. Video je kako njegov verni pas napreduje polako i u nekoj cudnoj krivudavoj liniji. Kada je, posle dva dana, Hauki dovukao zapregu do naselja, ljudi nisu mogli da veruju svojim ocima i Mensonovim recima, posebno sto su, zbog snezne oluje, oci psa bile prekrivene tvrdom naslagom leda. Hauki je put prevalio slep.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Ned 18 Jan - 17:09
U gradu Kvinslendu(Australija)ziveo je pas po imenu Monti.Posto je vlasnik bio covek starijih godina,svakodnevno je vodio sa sobom Montija u kupovinu po lokalnim prodavnicama.Monti je u zubima nosio korpu sa kupljenim proizvodima. Kada vlasnik vise nije bio u stanju da ide u kupovinu,poceo je da salje psa samog.Novac i list papira sa potrebnim namirnicama stavljao bi u korpu.Monti je obilazio prodavnice redom,trgovci bi procitali sta treba i punili bi korpu,a zatim bi se vracao svom vlasniku.Posto mu je to uskoro postala svakodnevna navika vrlo brzo su ga svi zapamtili i zavoleli. Tako da kad je Monti umro od starosti,stanovnici su u znak secanja na njega podigli bronzanu statutu psa sa korpom u ustima.
Spomenik je prirodnoj velicini postavljen na ulazu u radnju gde je Monti najvise kupovao.Podignut je 15.juna 1996.godine
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Spomenici životinjama širom sveta Pon 22 Jun - 12:54
Spomenik hrabrosti
Pančevo je jedan od samo nekoliko gradova u svetu koji su dobili spomenik psu. Posvećen je jazavičaru Leu, koji je pre godinu dana spasao 11-godišnju devojčicu Nikolinu Vučetić, koju je napao drugi pas. Na žalost, Leo je uginuo zbog povreda, njegova vlasnica Biljana Ilić ostala je bez svog voljenog ljubimca, ali će sećanje na njega ostati zahvaljujući spomeniku, koji je podignut na inicijativu Društvo prijatelja životinja “Ljubimci”.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]