Čokolada - drevna hrana bogova

Čokolada - drevna hrana bogova



Zanimljive crtice iz povijesti koje su utjecale na popularnost čokolade

Priča o čokoladi seže u drevnu prošlost, a prvi se put spominje u civilizacijama Indijanaca, Maja, Azteka i Olmeka koje su obitavale na području centralne Amerike, današnjeg Meksika i na okolnim prostorima.

Stare civilizacije Azteka smatrale su čokoladu "hranom bogova", ili možda bolje, "pićem bogova", budući da se čokolada stoljećima konzumirala u obliku napitka. Posebno se cijeni već tisućljećima te joj se pripisuju ljekovita i afrodizijačka svojstva.

Kakao i čokolada bilo je piće za sve klase i sastavni dio javnih ceremonija i rituala. Legenda kaže da su u Nikaragvi, uoči dolaska Europljana, zrna kakaa korištena umjesto novca, poput kovanica.

Europljane je s čokoladom upoznao Kristofor Kolumbo, koji je na svojem četvrtom putovanju, 1502. u zaljevu Hondurasa naišao na kanu koji je prevozio različite vrste tereta, među kojima su se našla i zrna kakaa.

Put čokolade u Europi

U početku, Europljani nisu prihvaćali okus čokolade, koji je bio isuviše gorak za njihova nepca, posebice kada je sadržavala chilli papričice. Stoga su stanovnici staroga kontinenta prekrojili recepturu prema svojem ukusu i dodali med, šećer i cimet.

Krajem 16. stoljeća, čokolada je bila skupocjen napitak koji se povezivao s plemenitaškim obiteljima, a bila je posebno cijenjena na španjolskom dvoru. Čokolada se iz Španjolske proširila na Italiju i posredstvom kraljevskog vjenčanja u Francusku. Do sredine 17. stoljeća, u Parizu su otvorene brojne "kuće čokolade", iako je ova poslastica još uvijek velikim dijelom bila rezervirana za elitu. Zbog svoje primamljivosti i hranjivosti, čokolada je postupno postala popularna među svim klasama u katoličkoj Europi, posebice u zemljama Mediterana.



Kakao i čokolada bilo je piće za sve klase i sastavni dio javnih ceremonija i rituala. Legenda kaže da su u Nikaragvi, uoči dolaska Europljana, zrna kakaa korištena umjesto novca, poput kovanica. Foto: Thinkstock

U drugoj polovici 17. stoljeća javilo se pitanje treba li čokoladu smatrati hranom ili pićem. Presudu je donijela Crkva, usporedivši čokoladu s vinom, koje se smatra pićem, iako posjeduje hranjivu vrijednost. Tako je čokolada postala piće za žene, a kava piće za muškarce u nekim krajevima zapadne Europe.

Tijekom 18. stoljeća, čokolada je postala sveprisutna, a bila je dostupna u brojnim oblicima – kao pasta, blokovi, napitci, s dodatkom šećera, vanilije, cimeta i drugih začina. Čokoladnim napitcima dodavalo se mlijeko ili vino. Vrlo polagano, prihvaćena je i čokolada u krutom obliku, u formi tzv. španjolskih štapića. U Francuskoj su bile popularne čokoladne pastile. Kakao maslac, koji je od 16. stoljeća korišten isključivo u kozmetičke svrhe, tada je postao važan kulinarski sastojak u elitnim kuhinjama.


Ukoliko kušate nekoliko različitih vrsta čokolade, uvijek započnite s onom koja ima najmanje kakaa. Foto:Thinkstock

Nekoliko malih trikova za bolji užitak u konzumiranju čokolade

1. Čokolada je najukusnija kada se konzumira na prazan želudac. Idealna temperatura za konzumiranje čokolade je između 18 i 20 °C. Nikada ne pohranjujte čokoladu u hladnjak – to će uzrokovati razdvajanje kakaa i stvaranje bijelih mjehurića
   
2. Idealna temperatura za čuvanje čokolade je 10-15°C.
   
3. Ukoliko kušate nekoliko različitih vrsta čokolade, uvijek započnite s onom koja ima najmanje kakaa, to je najčešće mliječna čokolada (izuzev bijele čokolade koja uopće ne sadrži kakao)
   
4. Kada jedete tamnu čokoladu, pustite da vam se nekoliko sekundi topi u ustima te otpusti svoje prve okuse i arome. Zatim je nekoliko puta lagano prožvačite kako bi se otpustila sekundarna aroma. Potom pustite da još malo «odleži» u ustima. Na ovaj način ćete osjetiti čitav spektar okusa koji nudi dobra čokolada.
   
5. Ukoliko se na površini čokolade stvorio bijelo – sivi pokrov, zbog neadekvatnog skladištenja, to znači da je čokolada izgubila na kvaliteti, okusu i teksturi, stoga izbjegavajte takvu čokoladu ako ste istinski ljubitelj ove namirnice
   

(Gastro.hr)

Čokolada

Čokolada je poslastica koja se dobiva miješanjem kakaove mase s većom ili manjom količinom šećera. Najčešće na tržište dolazi u obliku pločica. Ime potječe iz vremena kada se čokolada više pila kao napitak iz riječi Xocóatl ili chocolatl (xoco što znači gorko i atl voda), od čega se dalje proširila po drugim indoeuropskim jezicima, pa je ušla u engleski kao chocolate, njemački Schokolade, francuski chocolat. U današnjem nahuatlu zove se xocolātl.

Plod drveta kakaovca (lat. Theobroma cacao ili hrana bogova) daje osnovnu sirovinu u proizvodnji čokolade, to je kakao (u astečkom cacaotl), neugledna je biljka što raste u tropskoj šumi od južnog Meksika do bazena Amazone.

 

Čokolada s raznim udjelima kakaa i kakaovog maslaca

(Wikipedija)

Povijest čokolade

Pretpostavlja se da su Olmeci još prije 2.600 godina kuhali čokoladnu smjesu. Visoko razvijena civilizacija Maja u travnju je priređivala slavlja u čast boga kakaa Ek Chuaha, tijekom kojega bi se prinosile životinjske žrtve i dijelili pokloni, a zrna kakaovca bila su prihvaćena kao sredstvo plaćanja. U Meksiku su potvrđena slična slavlja.

Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofor Kolumbo donio je na španjolski dvor i sjeme kakaovca, ali nije pobudilo nikakvo zanimanje. Tek će španjolski konkvistador Hernán Cortés kada krene u osvajanje Južne Amerike i uništavanje tamošnjih civilizacija probati Xocolatl, toplu kakaovu tekućinu koju mu je ponudio astečki vladar Montezuma u golemim zlatnim peharima.

Asteci su čokoladni napitak pili zagrijan i bez trunke slatkoće, ali su dodavali začine poput vanilije i čilija, a tek će Europljani od čokolade napraviti slatkiš. Španjolski redovnici su prvi u Europi pripravljali čokoladu, još uvijek tekuću, počeli su dodavati šećer i cimet, ali tajnu nisu mogli dugo skrivati.

Čokolada kakvu poznajemo danas je novijeg nadnevka i to zahvaljujući Nizozemcu Conradu J. van Houtenu, koji je 1828. g. patentirao hidrauličnu prešu koja je mrvila zrna kakaovca iz kojeg je nastao kakao prah. Englezi (Joseph Fry) su 1847. g. otkrili kako taj prah miješati sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem te je takva nova čokolada postala ubrzo omiljena i bila je to prva čokolada za jelo. Švicarac Daniel Peter je eksperimentirao s mlijekom kao sastojkom u čokoladi i uspio je proizvesti prvu mliječnu čokoladu 1875. g.

Dalje su Švicarci usavršavali proizvodnju čokolade i godine 1879. Rudolf Lindt (Lindt je danas jedna od najpoznatijih tvornica čokolade) napravio je čokoladu koja se topila u ustima (poznata i po nazivu "chocolat fondant").

(Wikipedija)

 

Najvažniji sastojci u 100 g čokolade


   bjelančevine 10 g
   masnoće 27 g
   ugljikohidrati 54 g
   balastne tvari 9 g
   kalij 400 mg
   magnezij 300 mg
   fosfor 250 mg
   kalcij 100 mg
   natrij 12 mg
   željezo 3 mg
   teobromin 500 mg

Čokolada osim toga sadrži:

   Triptofan, esencijalnu aminokiselinu koja sudjeluje u proizvodnji neuroprijenosnika serotonina, a lagano topljenje čokolade na jeziku potiče lučenje endorfina (prirodnih hormona sreće), koje tijelo prirodno proizvodi i za vrijeme vođenja ljubavi.
   Anandamid, prirodni opijat, ali u malim količinama
   Feniletilamin, tvar koja se nalazi u mozgu, posebno kod zaljubljenih osoba, a pretvara se u dopamin u centrima za zadovoljstvo, dijelu mozga gdje se inače doživljava i orgazam.
   Visoke količine antioksidansa, koje pridonose smanjenju rizika od narazličitijih bolesti pa i raka. Tako flavonoidi koji se nalaze u svim biljnim proizvodima, daju trpak okus i onemogućavaju oksidaciju masnih tvari u krvotoku i arterosklerozu (začepljenje arterija).

(Wikipedija)

Vrste čokolade

Bijela čokolada, u 100 g sadrži:

kakao maslac 28 g
mlijeko u prahu 26 g
šećer 46 g

Mliječna čokolada, u 100 g sadrži:

kakao 12 g
mlijeko u prahu 22 g
šećer 48 g
kakao maslac 18 g

Gorka čokolada, u 100 g sadrži:

kakao 48 g
kakao maslac 4 g
šećer 48 g

Vjerovali ili ne čokolada jako doprinosi ljepoti



Ako ste uvjereni da je tamna čokolada jako loša za vaš ten, vrijeme je da promijenita mišljenje. Uživanje u ovoj poslastici neće vam donijeti probleme s kožom. Štoviše, jedenje čokolade korisno je za ljepotu.

Tamna čokolada (koja ima nizak udio šećera i visok udio kakaoa) bogataj je vitaminima, mineralima i antioksidansima koji su hranjivi za kožu. Još niste uvjereni? Evo pet razloga zbog kojih bi trebali dodati tamnu čokoladu vašem tretmanu ljepote.

Oporavlja suhu kožu

Željezo, kalcij i vitamini A, B1, C, D i E su među mnogim hranjivim tvarima koji se nalaze u tamnoj čokoladi. Zamijenite šalicu kave ili zelenog čaja kakaom koji koje će duboko nahraniti vašu kožu i dati joj zdrav sjaj. Možete napraviti i čokoladni piling kako biste uklonili mrtve stanice kože. Pomiješajte maslinovo ulje, smeđi šećer, kakao u prahu i vaniliju.

Štiti od štetnih UV zraka

Flavonol koji sadrži tamna čokolada pomaže koži pri zaštiti zaštiti od opeklina, crvenila i drugih UV oštećenja što je i klinički dokazano. Kada se primjenjuje izravno na kožu, može oporaviti i dadi potrebnu vlagu dijelovima tijela koji su izloženi suncu. Ipak, ne odustajte od krema sa zaštitnim faktorom.

Smanjuje bore

Kao da se umirimo kada pojedemo komad tamne čokolade, a znate da stres ima loš utjecaj na vašu kožu. "Kakao smanjuje izlučivanje hormona stresa, to znali da manje kolagena nestaje iz kože, a to znači i da imamo manje bora" objašnjavaju stručnjaci. To je kao da jedete da bi bili lijepi.

Daje sjaj kosi

Napravite masku za kosu od nezaslađen tamne čokolade, meda i jogurta. Nanesite na kosu i prekrijte plastičnom folijom. Ostavite da djeluje oko jedan sat. Isperite hladnom vodom i uživajte u svojim sjajnim pramenovima.

Potiče rast kose

Bakar, cink i željezo su minerali koji potiču rast i obnovu stanica. Dakle, jedući čokoladu svaki dan povećat ćete protok kisika i krvi u vlasište što će rezultirati zdravijom i jačom kosom.

(Magazin.hr)

ČOKOLADA KAO INSPIRACIJA



ČOKOLADA je oduvek bila inspiracija mnogim umetnicima, pesnicima, književnicima, asocijacija na detinjstvo, bezbrižnost, ali i strast i ljubav.  Film „Čokolada“ (Chocolat) sa glumicom Žilijet Binoš i glumcem Džoni Depom govori o univerzalnom jeziku sporazumevanja putem užitka u ukusu.



Muzičkih numera inspirisanih čokoladom ima jako puno, neke od njih,  „Čokolada“ (Chocolate), pesma australijske, svetski poznate pevačice, Kajli Minog, ali i beogradske grupe Idoli („Ti Si Moja Čokolada“).

AMERIKA


SAN FRANCISKO

U delu grada duž zaliva u San Francisku smeštena su sedišta nekih od najstarijih proizvođača čokolade u SAD koje godišnje poseti više miliona turista. Kompanija „Girardeli čokolejt“ osnovana je za vreme kalifornijske zlatne groznice. Kao most Golden gejt i čuvena žičara, i zgrada ove fabrike, i istoimeni trg vremenom su postali glavna obeležja i najposećenije turističke destinacije ovoga grada.

NJUJORK

U ovom gradu organizuju se i modne revije odeće od čokolade, a oni sa dubljim džepom mogu odsesti u hotelskoj sobi čiji su zidovi presvučeni čokoladom!

Kao i stanovnici ovog američkog megapolisa i ovdašnji proizvodi od čokolade stigli su iz najrazličitijih krajeva sveta. Otuda toliko različitih ukusa i oblika, prilagođenih džepu svakog ozbiljnog zavisnika od čokolade. Svaki posetilac Njujorka veoma brzo će otkriti da su se i Amerikanci izveštili u proizvodnji najrazličitijih poslastica od čokolade, da umeju uspešno da je prodaju i, naravno, vešto reklamiraju. Ako želite da se upoznate se američkom istorijom čokolade najbolje je da posetite stručna predavanja u Institutu za kulinarstvo, ali u ovom gradu se organizuju i modne revije odeće od čokolade, a oni sa dubljim džepom mogu odsesti u hotelskoj sobi čiji su zidovi presvučeni čokoladom!

HERŠI,

Da nije čuvene fabrike čokolade „Herši“ ovaj američki gradić bi se i danas zvao Deri Čerč. Međutim, zbog ogromne popularnosti „herši čokoladica“, gradski oci su 1906. doneli odluku da ceo grad nazovu po toj fabrici. Ovde svakako treba posetiti zabavni park „Svet čokolade“
izvor ; Putevima čokolade

MEKSIKO


U ovoj kolevci tople čokolade, koja je za lokalno stanovništvo od pamtiveka osnovni sastojak mnogih jela, specijalitet je i kukuruz sa čokoladom

Svaki pravi zaljubljenik u slatki dar bogova, kako su Asteci nazivali čokoladu, treba da poseti Oaksaku, glavni grad istoimene meksičke države koju s pravom smatraju kolevkom tople čokolade. Za lokalno stanovništvo čokolada je od pamtiveka osnovni sastojak mnogih jela. Zato ovde pored vrelog napitka od čokolade možete probati, najrazličitije kolače, bombone, pa i kukuruz sa čokoladom. Većina ovih proizvoda i danas se priprema po receptima drevnih predaka. Uostalom, prvi istinski čokoholičari na svetu bili su prastari narodi Meksika, Olmeci, Maje i Asteci. Oni su još pre 3.000 godina uživali u ksokolatlu, gorkom napitku koji je bio dostupan samo vladarima i najvišim slojevima društva. Pripremali su ga od praha prženih i mlevenih plodova biljke kakaovac, pomešanog s malo kukuruznog brašna i različitih začina, čili papričice, bibera i cimeta, razmućenog u vreloj vodi. Kada su ga prvi put probali, gorki napitak se nimalo nije dopao španskim osvajačima, ali kada su ga zasladili šećerom i medom i njima je postao omiljen. U 16. veku španski konkistadorii misionari domogli su se zrna kakaovca i recepata za čokoladni napitak i preneli u domovinu.

ITALIJA


Zbog čokolade u Italiji morate posetiti Peruđu, gradić poznat po čokoladnim poljupcima koji se proizvode u lokalnoj fabrici „Peruđina“. Ovde možete zadovoljiti svoju strast i degustirati sve proizvode ali i pohađati kurs i proniknuti u sve tajne pripremanja savršene poslastice od čokolade

ŠPANIJA



Od kada su sa svojih osvajačkih i istraživačkih pohoda po Novom svetu doneli čokoladu u Evropu, Španci su njome istinski očarani. Posebno stanovnici Barselone u kojoj gotovo na svakom ćošku možete popiti savršenu toplu čokoladu. Naime, čokolada je baš iz ovog grada krenula u osvajanje ostatka sveta, a njegovi stanovnici su veoma ponosni i na činjenicu da je u njihovom gradu 1780. napravljena prva mašina za proizvodnju čokolade. Svoje bogato istorijsko nasleđe vezano za čokoladu oni su predstavili u muzeju koji su joj posvetili.

Ako se nađete na letovanju na španskoj Beloj obali obavezno posetite „čokoladni grad“ Viljahojosa. Povezanost ovog turističkog centra sa čokoladom započela je 1881. kada je don Valerijano Lopes Ljiret osnovao kompaniju „Valor“ i pokrenuo uvoz zrna kakovca iz Venecuele i Ekvadora. Tokom posete ovoj fabrici, čiji proizvodi se i danas prave po receptima njenog osnivača, kao i muzeju čokolade pronaći ćete odgovore na sva pitanja o čokoladi koja ste ikada poželeli da postavite

FRANCUSKA



I u poslastičarnicama Pariza ( I cele Francuske) , kojih ima na svakom ćošku, mame čokolade sa bademima, kozijim mlekom, čili papričicom, mariniranim maslinama, cimetom, likerom od kajsija, šampanjcem....

Šta bi jedan od najlepših i najromantičnijig gradova na svetu bio da pored sve svoje lepote turistima ne može da ponudi i omiljeni afrodizijak, čokoladu? U glavnom gradu Francuske taj izbor je nepresušan i zadovoljava svačiji ukus. Posetioci iz celog sveta ovde mogu do mile volje obilaziti poslastičarnice kojih ima na svakom ćošku i uz čaj degustirati čokoladu sa bademima, kozijim mlekom, čili papričicom, mariniranim maslinama, cimetom, likerom od kajsija, šampanjcem....

ŠVAJCARSKA




Ako je Belgija poznata po crnoj čokoladi, Švajcarsku s pravom smatraju domovinom mlečne čokolade. Svaki stanovnik ove planinske zemlje godišnje pojede više čokolade nego stanovnik bilo koje druge zemlje na svetu. Nije ni čudo kada se zna da se ovde nalaze sedišta kompanija kao što su „Nestle“, „Toblerone“ i „Lind“. Njihove fabrike i prodavnice smeštene su u centru Ciriha i nezaobilazna su destinacija svakog zaljubljenika u čokoladu.


Brok je mestašce s nešto više od dve hiljade stanovnika u regiji Grijere (Gruyere), poznatoj upravo po gastronomskim specijalitetima.
Bajkovita priča počinje 1821. godine kada je Fransoa Luis Kailer otputovao u Itlaiju i proveo tamo četiri godine proučavajući tehnike proizvodnje čokolade.
Nakon povratka, otvorio je fabriku "Chenauxu" koja se nalazi nedaleko od Lusijane u Ženevi. To je bila prva švajcarska fabrika čokolade.
Kasnije se Kailer širio pa je 1875.godine nastala prva mlečna čokolada.



Danas se u Broku i dalje marljivo proizvode brojne poznate Kailerove marke, a posebna atrakcija kompleksu je Muzej čokolade, najpoznatiji takav objekat u Švajcarskoj.
Razgledaćete ga uz vodiča i to na nekoliko stranih jezika. Što više jezika znate, manje ćete čekati. Kada kupujete karte, recite koji jezik(e) želite slušati, pa će vam i prodavač(ica) reći kada biste mogli doći na red. Čekanje možete skratiti razgledanjem zida na kojem je prikazana kratka hronologija (Caillerovog) razvoja kroz vreme.

Program razgledanja započinje upoznavanjem istorije kakaoa i čokolade.

Nakon toga, stiže se u sobu gde su u velikim vrećema naslagani sastojci od kojih se prave čokolade - zrna različitih vrsta kakaoa, bademi, orasi itd. Iznad njih nalaze se i edukativne ploče s raznim zanimljivim i poučnim informacijama.
Nakon te sobe sledi hodnik u kojem se kroz staklo vidi završna faza procesa proizvodnje, gde sa trake silaze sveže upakovane čokoladice. Slobodno ih možete probati i uzeti neku za preostali deo šetnje. No, imajte na umu da ubrzo stižete u sobu za degustiranje, gde će vas dočekati mnogo više proizvoda.
U sobi za degustiranje možete isprobavati po principu 'jedi koliko možeš', no to je obično mnogo manje nego što biste mogli pomisliti.
Na putu do muzeja nalazi se i Nestleovoutlet, gde se po sniženim cenama mogu kupiti Kailerovi proizvodi, ali i druge marke iz Nestleove ponude.

BELGIJA



Belgija je zemlja čokolade ! U Briselu se nalazi 12 fabrika, 16 muzeja i 2.100 zanatskih radnji za proizvodnju i prodaju čokolade i poslastičarnice dva najstarija proizvođača na svetu - „Godive“ i „Leonidasa.

Godiva je proizvođač premium čokolade i srodnih proizvoda, osnovana je u Belgiji, a kupio je turski Yildiz Holdingu, vlasniku Ulker Group 2007.  Godiva poseduje i upravlja s više od 600 maloprodajnih trgovina u SAD-u, Kanadi, Evropi i Aziji.
Osim čokolade, Godiva prodaje tartufe, kafu, kakao, kekse, voće i slatkiše, čokoladne likere,a takođe  proizvodi sezonske i limited edition čokolade s posebnom ambalažom za sve velike praznike.



Godiva čokolade prepoznatljive su po svojim raznovrsnim okusima, ali i glamuroznim pakiranjima. Baršunasta, kremasta, mlečna, tamna ili  bela čokolada dolazi u obliku keksa, sladoleda i naravno likera .

Godivu posebno prezentuje “G” kolekcija. U sastav ovog slatkiša ulaze retki sastojci poput tasmanijskog meda ili specijalne meksičke ljute mešavine. Godiva G kolekcija je, pored toga najjeftinija među elitnim poslasticama i košta "samo" 107 dolara za pola kilograma. Sitnica.

Iako ovde na svakom koraku možete naići na najrazličitije čokoladne đakonije, najpoznatije su praline, bombone punjene čokoladom, koje je davne 1912. napravio i patentirao Žan Neuhaus, unuk poznatog apotekara i poslastičara švajcarskog porekla koji je u Briselu otvorio radionicu luksuznih čokoladnih proizvoda „Neuhaus.




2013. Belgija je uvela  poštansku marku sa ukusom čokolade. U lepak je dodan ukus čokolade koji se može osetiti kada liznete marku pre nego što je zalepite za koverat. Na ukusu su radili stručnjaci iz Belgije, Nemačke, Holandije i Švajcarske.
Miris čokolade je i na samoj poštanskoj marki na kojoj su slike ove poslastice u raznim njenim oblicima.
Ovo nije prva mirišljiva marka, ali je prva koja pored toga što miriše ima i specifičan ukus,
Serija od pet poštanskih marki, namenjenih međunarodnom saobraćaju, košta 6,20 evra.

MEDICINA I ČOKOLADA


Večita dilema ljubitelja čokolade, da li je ona samo uzročnik gojaznosti ili ima i svoje dobre strane. Da li je medicina, u traženju izgovora za konzumiranje ove fantastične poslastice, otišla dovoljno daleko da dokaže da je čokolada zapravo zdrava?
Neka od istraživanja su dokazala da svakodnevno umereno komzumiranje čokolade (7,4 grama dnevno) smanjuje opasnost od moždanih napada za 48 odsto, a infarkta miokarda za 27 odsto. Naime, nemačko istraživanje sprovedeno na 20.000 osoba, sprovođeno osam godina, pokazalo je i da bi efekat mogao da bude veći ukoliko bi se konzumiralo 10 grama, pa čak i 20 grama čokolade dnevno. Naučnici su naveli da se smanjenje opasnosti od srčanih i moždanih udara vezuje za snižavanje krvnog pritiska kod konzumenata čokolade, namirnice bogate veoma korisnim antioksidansima „polifenolima“ kojima pre svega obiluje crna čokolada bogata kakaom.
Još neka od novih saznanja su da kakao sadrži antibakterijske spojeve koji usporavaju kvarenje zuba, da čokolada deluje kao odlično sredstvo za smirenje, da je čokolada posebno bogata mineralima, fosforom, magnezijom, gvožđem, cinkom, a takođe sadrži niz vitamina B grupe, vitamina E i beta karotina.



Čokolada sadrži elemente koji podstiču oslobađanje serotonina i dopamina u mozgu, odnosno neurotrasmitera koji stvaraju osećaj zadovoljstva. Alkaloid teobromin i kafein, sadržani u čokoladi, ne samo da vraćaju dobro raspoloženje, već i zatežu kožu. U kremama za lice i maskama za negu kriju se ekstrakti čokolade, pre svega zbog antioksidativnog dejstva polipenola koji veže slobodne radikale nastale kao posledica UV zračenja ili nikotina i tako štiti kožu. Osim toga, jedna studija dokazuje da on poboljšava strukturu kože i može da sačuva hidratantnost.
I u odnosu na konstantnu dilemu za i protiv čokolade, naučnici su ipak došli do sledećeg jednostavnog zakljuka: Jedete li čokoladu tri puta mesečno (znači, svaki 10. dan), živećete najmanje jednu godinu duže od onih koji nisu ljubitelji čokolade. /izvor/

Istorija čokolade

je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet kakav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuvana čokoladna smesa, što čokoladu uvrštava među najstarije napitke poznate čoveku. Pripadnici ove drevne civilizacija verovali su da drvo kakaoca pripada bogovima, a da su njegovi plodovi dar bogova ljudima. Kasnije, u astečkoj kulturi, u magičnom kakaovom piću smelo je da uživa samo sveštenstvo i plemstvo. Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je ulivao mudrost i moć, pa je redovno bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takođe pili ovaj napitak, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost. Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će promeniti tekovine moderne civilizacije.



Danas, jedno od obaveznih mesta za posetiti pri obilasku nekog grada, je sigurno muzej čokolade. Većina velikih metropola u svojoj turističkoj ponudi grada nudi i obilazak ovih muzeja. Ovde vam iznosimo listu pet najboljih muzeja čokolade širom sveta, koji će zadovoljiti i one najzahtevnije:
1. The Chocolate Museum, Keln, Nemačka

2. Musee les Secrets du Chocolat, Geispolsheim, Francuska
3. Pannys Amazing World of Chocolate, Viktorija, Kanada
4. Choco-Story Chocolate Museum, Briž, Belgija
5. Museu de la Xocolata, Barselona, Španija


Kakao i čokolada bili su veoma skup i luksuzan proizvod u Sjedinjenim Američkim Državama u doba pre dolaska Evropljana. Godine 1606. italijanski trgovac Antonio Karleti (Antonio Carletti), tajno prenosi seme kakaoa u Evropu i od tada nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Londonu se 1657. godine otvara prva prodavnica čokolade, 1750. ona stiže u Švajcarsku, a 1778. godine napravljen je prvi kolač od čokolade, i to u Austriji – Zaher torta (Sachertorte). Godine 1830. čokolada se prvi put meša sa lešnikom, u Švajcarskoj, gde je i napravljena prva mlečna čokolada 1875. U Belgiji 1911. godine počinje sa radom fabrika Kalebo, koja i danas proizvodi jednu od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.

Proizvodnja čokolade

predstavlja fascinantan proces koji vas vodi preko impresivnih tropskih šuma do savremenih fabrika. Pretvaranje kakao semena u čokoladu zahteva dosta vremena, truda i umetnosti. Plod kakao drveta, oblika jajeta i težine oko 750 gr, sadrži oko 30-40 semenja. Semenje se sakuplja, stavlja na gomile na zemlji i prekriva listovima banane. Ovaj postupak se naziva fragmentacija i traje 2 do 3 dana, tokom čega se semenje okreće više puta. Potom se semenje odvaja od ljuske i suši u periodu od dve nedelje na suncu.



Osušeno semenje se prebira pri čemu ono mora biti perfektno čisto. Zatim se semenje peče na temeraturi između 120 i 130 stepeni u periodu od 15 do 35 minuta. Zrna se dalje drobe, seju kroz sita i sortiraju po veličini a na taj način i odstranjuju ljuske. Izdrobljena zrna kakaoa se melju kroz žrvanj i pretvaraju u gustu masu a dalje putem hidrauličkog presovanja oslobađa od viška masnoće i pretvara u kakao prašak. Količina masnoće u kakao zrnu je 54% a njenim odvajanjem se dobijaju sorte čokolade sa nižim procentom masnoće a takođe i u sam kakao prašak po potrebi dodaje isceđena masnoća poznatija pod imenom kakao puter.



Tako pripremljena masa se još jednom čisti od krupniih kakao delova na specijalnom aparatu koji se ogromnom brzinom cilindrično obrće. Nadalje se u kakao prašak dodaju sastojci u zavisnosti od recepata a najčešće su to šećer, mleko, kakao puter, vanila itd. Dobijena čista masa se zagreva na temperaturi od 32 C a zatim postepeno kontrolisano hladi. U zavisnosti od količine mase kakao praška čokolada može biti tamna i sadrži 60-80% kakao praha, polutamna sa 50% i mlečna sa 30% kakao praha.

Čuvena švajcarska čokolada ‚‚toblerone“ sa medom i bademom, pravi se po istom receptu i prodaje u istom pakovanju još od 1909. godine, kada ju je izmislio poslastičar Tobler.



Oblik ove čokolade razlikuje se od svih drugih čokolada - trouglasta štangla koja je poprečno ispresecana rebrima. Dosta je rašireno mišljenje da su ‚‚toblerone“ rebraste kako bi se lakše odgrizao komadić čokolade, međutim, proizvođači su zamislili da oblik čokolade podseća na padine, useke i vrhove švajcarskog planinskog venca Alpa.

Najslađi gradovi na svetu


Od kako je pronađena, još 1.100 godina pre nove ere, izazvala je veliku pažnju širom sveta. Naručivali su je trgovci, plemstvo, vojskovođe... Verovali su da ima lekovito dejstvo, da leči glavobolju, tera brige i izaziva sreću. Nazivali su je “crnim zlatom” i prelazili okeane da dođu do nje. Danas je takođe izvor uživanja, a jedna kockica dovoljna je da pokaže pažnju i izmami osmeh. Da, reč je o čokoladi - omiljenoj poslastici širom planete. Crna, bela, topljena, filovana, u kojoj god formi da je dobijete, zadovoljstvo je uvek isto. Za hedoniste kojima je ovaj slatkiš glavni izvor uživanja, sajt www.toptenz.net izabrao je mesta širom planate gde ćete probati najukusnije uzorke čokolade na svetu.


Keln - Nemačka
Keln je čokoladna prestonica Nemačke. On je dom “Stollwerck” industrije čokolade koja je drugi najveći izvoznik ove poslastice u Sjedinjene Američke Države. Za 150-godišnjicu ove kompanije, napravljena je i muzejska izložba koja je oslikavala i proslavljala istoriju poslovanja. Od tada, izložba je prerasla u čitav muzej. Muzej “Imhoff Stollwerck”, poznat među meštanima i kao čokoladni muzej, slavi istoriju čokolade širom sveta, organizuje interaktivne izložbe, nudi uzorke za jelo i poseduje ogromnu čokoladnu fontanu. Najbolje prodavnice čokolade: Iako čokoladni muzej proizvodi čokoladu, to je samo zarad demonstarcije i ovi uzorci mogu se dobiti uz kafu u nekim kafeima ili manjim radnjama. “Stollwerck” čokolada dostupna u prodavnicama dolazi iz osam različitih fabrika širom Nemačke. Druge prodavnice čokolade su “La Maison du Chocolate”, “Tortchen Tortchen”, “Weibler Confectionery”, “Demnitz Chocolaterie”, “Mama Chocolate" i "Leonidas Chocolates”...

Tain L’Hermitage - Francuska
Ovo je gradić u srcu zemlje vina, na kratkoj udaljenosti od Liona, i dom svetski poznatog proizvođača čokolade - "Valrhona". Odlično mesto je Valrhona Ecole du Grand Chocolat, škola u kojoj najbolji šefovi kuhinja podučavaju pravljenju čokolade i njenih poslastica. Takođe, organizuju i trodnevni kurs koji će i amatere naučiti da prave dezerte. (Na njihovom sajtu mogu se pronaći i recepti sa slikovitim prikazima.) Najbolje prodavnice čokolade: Pošto je u pitanju veoma mali grad ne postoji mnogo konkurencije. U suštini, Valrhona je jedino izvorište. Osnovana 1922. od strane šefa Giron, Valrhona je postala jedna od vodećih proizvođača čokolade u svetu.

Hershey - Pensilvanija, SAD
Sa nadimkom “najslađe mesto na zemlji”, grad (originalno zvan Derry Church) preimenovan je u Hershey 1906. godine zbog popularnosti Hershey cokolada. Grad je dom “The Hershey Company” i “H. B. Reese Candy Company”. “Čokoladni grad SAD” proglasio je sebe američkim centrom čokolade i neke popularne čokoladne atrakcije uključuju “Hershey čokoladni svet”, “Hershey muzej” i “Čokoladni Spa”. Najbolje prodavnice čokolade: Jedno od najboljih mesta da probate Hershey poslastice je “Hershey’s Chocolate World” (Hershey čokoladni svet), koji vam nudi pravu avanturu degustiranja čokolade. Druga dobra mesta da dođete do svoje dragocene kockice su kafe “Zooka” i “Cocoa Beanery”. Takođe, možete okusiti i “Iberian Lounge” za čokoladne koktele.

Njujork - Njujork, SAD

Pored mnoštva stvari koje možete okusiti u Njujorku, ljubitelji čokolade dolaze ovde iz svih uglova sveta i sa sobom donose svoje recepte za najukusnije čokoladne poslastice. Pored mnoštva fantastičnih prodavnica čokolade u “Velikoj jabuci”, posetioci se mogu uputiti i na čokoladnu turu, bilo da je reč o “New Cuisine Chocolate Tour” (tura “nova kuhinja”) ili “Luxury Chocolate Tour” (luksuzna tura), gde možete naučiti o istoriji prodavnica koje posećujete i probati neke od njihovih uzoraka čokolade. Najbolje prodavnice čokolade: Iako u Njujorku postoji mnoštvo prodavnica vrednih posete, neke od najboljih us “Chocolate Bar”, “MarieBelle”, “Li-Lac” i “Richart Design et Chocolat”. Ipak, najbolja od najboljih je “Jacques Torres Chocolate”, sa svojim favoritima kao što su poznati “champagne truffles” (tartuf sa šampanjacem), “rich hot chocolate” (bogata topla čokolada), “chocolate-cloaked almonds” (čokolada obavijena bademima) i “pain au chocolat” (čokoladni hleb).

Villajoyosa - Španija

Takođe često zvan “Čokoladni grad” čija istorija čokolade datira iz 18. veka kada je počelo da se uvozi seme kakaoa iz Venecuele i Ekvadora. Danas, proizvodnja čokolade i dalje cveta jer je grad dom najstarijeg španskog proizvođača čokolade, Valor, osnovanog 1881. godine. Villajoyosa takođe poseduje odličan čokoladni muzej koji ne samo da predstavlja istoriju čokolade u Villajoyosu, nego takođe i pokazuje kako se pripremaju omiljenje čokoladne poslastice. Najbolje prodavnice čokolade: Valor je najbolje mesto u gradu za kupovinu čokolade. Njihova čokolada sa raznim dodacima su glavni lokalni specijaliteti koji se ne smeju propustiti. Druge prodavnice uključuju “Chocolates Perez”, “Mokafe”, “Chocolates Clavileno”, “Siroco” i “Jose Vinache Soriano”.

San Francisko - Kalifornija, SAD

Obalst oko zaliva je dom jedne od najstarijih fabrika čokolade u Sjedinjenim Američkim Državama, što ga čini jednim od omiljenih stecišta ljubutelja čokolade. Kao i u Njujorku, čokoladne ture su odličan način da upoznate najbolje prodavnice u San Francisku. Takođe, možete zakoračiti u prošlost lutajući kroz Ghirardelli trg, koji je originalno izgrađen tokom ekspanzije Ghirardelli čokoladne fabrike. Najbolje čokoladne prodavnice: Ghirardelli čokolada osnovana je u vreme zlatnog doba Domeinka Đirardelija, i njen uspeh toliko je porastao da je postala obeležje San Franciska skoro kao trolejbusi i most Golden Gejt. “Scherffen Berger” bila je prva kompanija u Americi koja je od semena kakaa stvorila prvu štanglicu čokolade i oni nude besplatne ture kroz svoju fabriku šest puta nedeljeno. Druge radnje koje biste mogli obići u San Francisku su “Michael Recchiuti”, “XOX Truffle”, “Richart San Francisco”, “Cocoa Bella”, “TCHO”, “Coco-Luxe” i “Christopher ElbowArtisinal Chocolates”.