|
| Pročitala/o sam , možete i vi ! | |
| Autor | Poruka |
---|
malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Pročitala/o sam , možete i vi ! Pet 2 Feb - 10:00 | |
| Peca Popović: Kako to piše Paolo, Napolitanac, građanin sveta? ZavodljivoAko životu počneš da daješ smisao, znači da si ostario. To je misao Paola Sorentina za koga, nedavno na otvaranju Kustendorfa, domaćin Emir Kusturica glasno reče: "Po mom sudu i mom obrazovanju, trenutno najveći reditelj na svetu. Najbolji je zato što je razvio svoju poetiku i svoj jezik iz dva najznačajnija pravca evropskog filma. To je nastavak italijanskog neorealizma a optički i vizuelno je to i francuski poetski realizam.“ Dva sam dana gledao tu krajnje čudesnu pojavu. Na dodeli nagrade za budući film, predavanju za mlade autore iz celog sveta, tokom jutarnjih šetnji po bajkovitom Mećavniku u neobaveznim razgovorima tokom obedovanja. Uvek isti utisak: Kakav tip taj Sorentino! Izvan Oskara serije „Mladi papa“, filmova koje prati parada nagrada, iza izgleda što pomalo podseća na Felinija, malo na Sašu Petrovića, malo na Almodovara, malo na ovdašnjeg domaćina, malo na Benjinija ostaje snaga njegove netipičnosti. To pleni. Sedite sa čovekom koji naglas priznaje da ne zna ništa. Mrzi filmove koji sebe uzimaju ozbiljno. Smatra da je najlepši momenat u radu kada se nađe prava ideja. Neuspešan disk-džokej pesme koje voli stavlja u film. „Patetično, ali je tako. Jedan od mojih snova kad sam bio mlad bio je da budem di-džej. Sada sam di-džej u telu čoveka u montažnoj sobi. Naučio sam s godinama da muzika može da se koristi kao kontrast sceni ili kao dopuna sceni. To je jedino pravilo koje znam.“ Neuspešni gitarista se ne ustručava da u svom radu pokaže koliko mu seks, droga i rokenrol znače. „Najpametniji reditelji ne koriste muziku; ja nisam toliko pametan.“ Svoj odnos prema religiji nije u stanju da objasni ni na engleskom ni na italijanskom.Reditelj je postao shvativši da nema kapaciteta nužnog za dobrog muzičara, glumca ili dobrog doktora pošto je isuviše lenj. U kinematografiju je ušao sa uverenjem da za to i nisu potrebne neke posebne sposobnosti. Onaj ko radi mora da voli to što radi. Pravljenje filmova nikad nije lako ni bezbolno. Vremenom je naučio da iza svakog sna o moći postoji skriveno more melanholije. Pitate ga štogod o čudu filmu, a on priču skrene ka knjigama. Nimalo slučajno.Svoju uzbudljivu ekspresiju uspešno je proširio na literaturu, koja nudi slične mogućnosti kao i film u subjektivnoj artikulaciji unutrašnjih bogatstava, želja i filozofskih pogleda. Hoću da kažem: Sorentino je i tu sebe pronašao.Prosto, dobar pisac.A takvi literati su, za moj ukus, i mnogi naši filmski stvaraoci. Znače mi knjige Žike Pavlovića, Saše Petrovića, Puriše Đorđevića, Gorana Markovića... jasno - Duška Kovačevića. Kusturica kad se onomad oglasio, odmah je zatalasao književnu scenu, pa pamtim onu Matijinu „Ote mu Ljosa (Nobela) ispred nosa“.Kako to piše Paolo, Napolitanac, građanin sveta?! Zavodljivo. Osećam potrebu da ga malo citiram. Iz uvoda u knjigu „Svi su u pravu“ (Booka 2015, prevod Mirjana Ognjenović) može se saznati nešto dragoceno što počinje da teče iza rečenice „Sve što ne podnosim ima svoje ime“.U mom svedenom izboru:... ne podnosim okosnice staračkih priča, nadmenost junačke nepobedivosti mladosti, malograđane zatvorene u ljusku svog govnjivog sveta, verenice jer se mešaju, one širokih vidika, tolerantne i beskrupulozne, uvek ispravne, uvek savršene, uvek besprekorne, verne ulizice, igrače bilijara, nadimke, smog i čist vazduh, picu na parče, isplativost, menjačnice, tapete sa crvenim šarama, neočekivano zvono na interfonu, one koji tvrde da je jedna čaša valjanog vina dobra za zdravlje, školske drugove koji te posle trideset godina zovu po prezimenu, nespremnu decu koja nemaju šta da rade pa otvaraju umetničke galerije, bivše komuniste koji gube glavu zbog brazilske muzike, moderne koji kažu pizdarija, nadmoćne što prosuđuju, lažne disidente koji kada ti govoriš ne slušaju, auto-radio, baletane, vremešne rok pevače u pripijenim farmerkama, podsekretare, rime, pedofile, kulturne poslenike, lažno kikotanje, gitariste amatere, banje za lepotu, filozofe privlačnog izgleda, lažne revolucionare, ukrasne predmete, vegetarijance, muziku u restoranu, anglicizme, decu umetnika, alarme, rasiste i tolerantne, kreme za sunčanje, izdržavane žene, kuvare na televiziji, gajtane koji se uvrću, estetsku hirurgiju, sektaše, asistentkinje tv voditelja, profesionalne kritičare, sve osobe sa naočarima za sunce, lampe za potamljivanje kože, osobe sa preporukom, ljubitelje i navijače, mirise kupljene na trafici, seks turizam, bolesno opsednute sastančenjem, bolničare u klompama, stidljive, logoreične, uobražene, večno iznenađene, sve koji se s određenom lakoćom uklapaju u društvo, nostalgiju, lakomislenost, opšta mesta, one koji skupljaju satove, pompeznost, autonomiju, eleganciju i sreću... blic.rs "Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Pet 2 Feb - 15:28 | |
| Prvi put s dedom na Fest25.02.2016Milutin Čolić uradio je nešto veliko za ovaj grad – kaže Una Čolić, unuka osnivača Festa, povodom nagrade „Politike” za najbolji srpski film na ovoj manifestaciji Уна Чолић Kada je sredinom devedesetih godina Milutinu Čoliću dodeljena nagrada „Zlatna lokomotiva”, ovaj poznati filmski kritičar „Politike” i osnivač Festa, predložio je da priznanje primi njegova unuka Una koja je tada bila u osnovnoj školi. U „Sava centru” devojčici je nagradu uručila francuska glumica Beatris Dal. Pre tri dana, 22. februara, na godišnjicu Čolićeve smrti, „Politika” je odlučila da priznanje reditelju najboljeg srpskog filma u takmičarskom programu na Festu, od ove godine, ponese ime Milutina Čolića.– Bila sam prijatno zatečena kada sam čula ovu vest. Deda je uradio nešto veliko za ovaj grad, čega se prisećamo svake godine u vreme Festa. Čitav svoj radni vek proveo je u „Politici” i nagrada je dobar način da se odužimo ljudima koji su zadužili našu kulturnu scenu – kaže Una Čolić, Čolićeva unuka, danas kustos u Muzeju Kinoteke.Prvi put je, kaže, Fest posetila sa dedom sa sedam godina. A najranija sećanja vezana su za Tašmajdan. Deda je sačeka posle francuskog obdaništa, odlaze na šetalište – gledaju ljude koji igraju šah, a deda hrani golubove.– Bio je od onih ljudi koji nije imao radno vreme od devet do pet, već je do kraja života bio uz svoju pisaću mašinu. Izučavanjem filma bavio se do svojih poslednjih dana. I mene je učio tome. Ako bismo morali neko književno delo da savladamo u školi, upućivao bi me na arhivu „Politike”, da vidim koji su autori pisali o tome, da li je postojala neka kritika ili ekranizacija. Upućivao me da i književnost posmatram očima filmskih autora. Bio je nepresušan izvor informacija i ideja. To je bio deda – kaže Una Čolić.Una je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Prošle godine bila je u Beču na konferenciji o filmu i fašizmu, i pričala je o Kinotekinoj kolekciji koja je posvećena tom periodu. Na konferenciji u Zagrebu, gde postoji ideja da se napravi Muzej filma, pričala je o arhitekturi i našem Muzeju kinoteke u Uzun Mirkovoj, koji je prvobitno bio konak kneza Aleksandra Karađorđevića.– Deda je poslao mojoj sestri čestitku koja otprilike glasi: „Ako ne znaš šta je deo naše sreće, samo se pogledaj u ogledalo i znaćeš odgovor.” Uvek je imao tako nešto što vam ostane, da vam bude toplo. Telegram je kao retro tvit. Deda nam je još tada slao tvitove koji smo primali sa velikim oduševljenjem i iščekivanjem – kaže Una i pokazuje dedino dugačko pismo, puno lepih misli i Čehovljevih citata. „Ko je sam nepoverljiv, takav ne zaslužuje poverenje. Tako je i sa svakom našom sumnjom. Ona je kao šišmiš među pticama koji uvek leti kada počinje sumrak”, čita nam neki od odlomaka. Milutin Čolić i Una Čolić primaju nagradu „Zlatna lokomotiva” – Ponavljao je „prijateljstvo se brže gubi nego što se stiče”, i da se često dešava da čovek gradi svoje ime, gradi sebe čitav život, ali da jedna sitnica može tu kulu od karata da sruši u sekundi, da treba stalno voditi računa, jer smo svi mi osetljiva bića. Uz moju baku imao je spokojstvo i mogao je da stvara. Da je drugačije bilo, neki drugi nemiri bi ga verovatno odveli drugim putem. Porodica mu je bila važna, nas petoro unuka, ali i Fest mu je bila porodica – kaže Una Čolić.A kako život ume da složi kockice svedoče detalji iz života ove filmske porodice. Unin kustoski rad bavio se delom reditelja Žorža Skrigina, čiji legat postoji u Kinoteci.– Uzimam sa police dedino kapitalno delo „Rat i film” i na koricama vidim sliku, koju pre nisam primećivala, i vidim fotografiju Žorža Skrigina. Pomislila sam da se neko poigrava sa mnom. Kako više koračam u svoju profesiju, otvaraju mi se stvari koje je deda ostavio za sobom i više shvatam smisao svega – kaže Una Čolić. Dodaje da je lepo kada odrastate uz takvog čoveka, ali oseća da to nosi i jednu vrstu tereta, jer kaže da bi i sama volela jednog dana da uradi nešto dostojno svog poznatog prezimena.Kaže nam još da su u njihovoj kući rado bili pominjani reditelj Dušan Makavejev, i Ljubiša Samardžić, čiji legat će biti otvoren za vreme Festa, i podseća da je svoju jedinu monografiju njen deda posvetio upravo ovom glumcu.– Upravnik Kinoteke Jugoslav Pantelić čini sve da Fest dobije glamuroznu notu, što ovaj festival zaslužuje. Deda je izuzetno cenio i Dubravku Lakić, vašeg filmskog kritičara. Takođe, kada imate mlade ljude koji su motivisani da rade na Festu, da ga poboljšaju i nadograde, samo može da vam bude puno srce, i da sa ponosom poželite da učestvujete u tom timu ljudi koji održava nešto što je sedamdesetih godina napravljeno na dobrim temeljima.politika.rs "Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sub 17 Feb - 18:39 | |
| Mozete postaviti i vi nesto sto vam se svidja, da i mi procitamo.
Savremeni italijanski esej
Izdavačka kuća Arhipelag objavila je antologiju savremenog italijanskog eseja Čitanje Italije 2: izbor iz savremenog italijanskog eseja. Knjiga je objavljena u ediciji Čitanje Evrope, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu iz Beograda i BooksinItaly.U knjizi Čitanje Italije 2: izbor iz savremenog italijanskog eseja pred čitaocima se nalaze eseji Alfonsa Berardinelija, Pjetra Bartola, Gracije Neri, Masima Montanarija, Marka Romana i Kjare Valerio. Eseji u ovoj reprezentativnoj i raznovrsnoj knjizi govore o temama u rasponu od modernog evropskog romana, preko sudbine moderne fotografije u klasičnim i digitalnim medijima ili prikaza gradova kao umetničkih dela, do hrane, humane istorije matematike ili tragične sudbine izbeglica koji se iskrcavaju na Lampeduzi.
Eseji u ovoj knjizi pokazuju širok poetički, tematski i izražajni raspon savremenog italijanskog eseja od romana kao jednog od ključnih izraza moderne evropske kulture do fotografije kao izraza novog umetničkog i generacijskog senzibiliteta, od kulture do identiteta, od suočavanja sa dramatičnim pitanjima moderne egzistencije do uživanja u malim stvarima svakodnevnog ljudskog života, od autobiografije do otkrića umeća da gradove koje posećujemo posmatramo očima istoričara ili kritičara umetnosti a ne samo kao obični turisti. Čitanje Italije 2 predočava uzbudljive slike savremenog sveta i provokativne rasprave o temama koje nas se tiču. "Posle antologije posvećene pripovedačkoj prozi koju je Arhipelag objavilo 2016. godine, sada predstavljamo izbor tekstova dokumentarističke proze koji ukazuje na širinu i raznolikost žanra i te kako prisutnog u istoriji italijanske književnosti. Dovoljno je samo pomenuti slavne primere poput Makijavelija, Galileja, Bekarije, De Sanktisa, Gramšija ili Pazolinija kako bismo se podsetili da je esejistika u Italiji išla u korak sa afirmacijom modernosti u samoj istoriji književnosti i u evoluciji nauke i znanja, možda još očiglednije u odnosu na druge nacionalne okvire. Od posebnog značaja jesu autori koji su odabrali put kritike opšteg mišljenja i preovlađujućih teorija, boreći se za konstitutivnu slobodu utkanu u samu istoriju esejističkog žanra. Nadam se da će čitalac posle ove knjige nastaviti putovanje kroz italijansku savremenu esejistiku".– kaže Davide Skalmani, priređivač ovog izbora iz savremenog italijanskog eseja.
Eseje u knjizi Čitanje Italije 2 preveli su Mila Samardžić, Ivana Simić Ćorluka, Marija Pejić, Aleksandar Levi, Nataša Gavrilović i Mirela Radosavljević.
U prvoj knjizi iz ove serije Čitanje Italije bila je predstavljena savremena italijanska proza. Klaudio Đunta, Ticijano Skarpa, Elena Ferante, Karmen Pelegrino, Antonio Penaki, Nikola Gardini ili Marko Balcano samo su neki od autora čiji tekstovi svedoče o raznovrsnim stilovima pripovedanja, regionalnim pripadnostima i žanrovima novije italijanske pripovedačke proze, koje, uprkos različitostima, povezuje nacionalni jezik. Izbor u ovoj knjizi predstavlja i neka ključna pitanja i ključne priče naše zajedničke egzistencije.
Pokrenuta pre dve godine, Arhipelagova edicija Čitanje Evrope predstavljaće reprezentativne antologijske preglede savremenih evropskih književnosti, sa posebnim akcentom na nove književne glasove. Ideja ove edicije jeste da se stvori razuđena, obuhvatna i utemeljena slika savremene evropske književnosti i njenih tematskih i poetičkih izazova.
budoar.rs"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 21 Mar - 7:13 | |
| "Samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi"Danas se obeležava Svetski dan pozorišta za decu i mlade i tim povodom, na poziv Uduženja za razvoj pozorišta za decu i mlade - AS SITEJ Srbija, pesnik Ljubivoje Ršumović uputio je poruku u kojoj skreće pažnju na značaj dramskog stvaralaštva za decu i mlade. On je ukazao na dve vesti, koje su prema njegovom mišljenju, obeležile početak ove godine i bile neopravdano skrajnute od opšte pažnje. Naime, finski učitelji i nastavnici su dobili preporuku da svoje učenike nauče da budu srećni, a Vlada Novog Zelanda, posle 170 godina pravne bitke, donosi zakon kojim se Vanganui, sveta maorska reka, proglašava živim bićem. "Status srećnih ljudskih bića u Finskoj i status pravnog lica maorske reke na Novom Zelandu, daju nam nadu da još postoji šansa da se u svetu počne ozbiljno razmišljati o opstanku života na planeti Zemlji", istakao je Ršumović. On se zapitao zar nije jedan od zadataka pozorišne igre, one kojoj su ciljna grupa mladi ljudi, da te mlade ljude učini srećnima, uveren da "samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi, od kojih na kraju postaju srećni građani srećne zemlje". "Zar nije drugi od ciljeva pozorišne igre za najmlađe vaspitanje o suživotu sa prirodom, sa biljem, životinjama i prirodnim bogatstvima, rekama, morima i jezerima, planinama i šumama? U detinjstvu fascinirani i ekološki obrazovani mladi ljudi, pokušaće i uspeće da nauče i svoje roditelje i ostali odrasli svet, šta je održivi razvoj i kakvo se bogatstvo krije u biodiverzitetu koji nas okružuje", poručuje Ršumović. Put kojim uveliko ide savremena civilizacija, konstatuje pak omiljeni dečiji pesnik, nažalost nije put umetnosti i nije put sreće i nikako nije put koji vodi ka odbrani planete Zemlje od nemilosrdnih trkača za profitom i zagađivača međuljudskih i međudržavnih odnosa, koji nam prete bezobzirno atomskom katastrofom. "Takve je sad teško prevaspitati! Ipak, ako bi svet odmah shvatio i prihvatio finski i novozelandski primer, ako bi odmah zabranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu", naglašava Ršumović. On podseća da se Nikola Tesla fascinirao elektricitetom kao dete, igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima. "Ličnost čoveka se formira u detinjstvu. 'Dete je otac čoveka', znao je i rekao pre dve stotine godina Vilijam Vordsvort, engleski pesnik", napisao je Ršumović u svojoj poruci za Svetski dan pozorišta za decu i mlade.b92.net |
| | | Kaca1111 Elita
Poruka : 3344
Učlanjen : 28.04.2018
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Ned 6 Maj - 13:25 | |
| Iskreno, jedna od boljih knjiga koje pricitah u zadnje vreme..,,Spoznajte svoju sudbinu'', Robina Sharma. Puna inspiracije za svakodnevnicu, govori nam da se u nama nalazi kljuc za svaki problem, treba samo sooznati sebe I oprostiti sebi. Za trenutke u zivotu, kada smo u nedoumici, kada izgubimo veru, ova knjiga dodje kao ruka spasa..motivacioni govornik, u pisanoj formi. Preporucujem je od srca |
| | | Kaca1111 Elita
Poruka : 3344
Učlanjen : 28.04.2018
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Uto 22 Maj - 20:44 | |
| Trenutno citam ,,Ziveti po sopstvenim pravilima'' od Oshija..divna knjiga, za sve koji ne vole kalupe, koji vole sustinu I tragaju za svojim mestom pod suncem..skup ucenja koje koriste zivotu..u toku je citanje, meni se svidela |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Čet 24 Maj - 14:33 | |
| Ukoliko nekog zanima"put ratnika" i "put maca" i svemu sto isti predstavlja (duhovno i borilacko prosvjetljenje) neka procita ovu "majusnu" knjigu. Nije zgoreg i vise puta. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:47 | |
| Boban Knežević: ČOVEK KOJI JE UBIO LEPTIRA
Treći Kneževićev roman „Čovek koji je ubio leptira“ pripada fantasy književnom žanru, kao i prethodni, izvrsni „Crni cvet“ (prvi, „Smrt na Neptunu“ klasičan je SF roman). Dok je „Crni cvet“ duboko uronjen u mitološke slojeve naših prostora, poprište događanja u „Čoveku…“ je potpuno nov svet sa mnoštvom žanrovski prepoznatljivih elemenata ali brojnim novotarijama. Propoznatljivost miljea rezultat je same suštine fantasy žanra, njegovog ’baratanja’ bijkama, arhetipovima i mitologijom te se, u krajnjem, od svakog žanrovskog sveta (i dešavanja u njemu) i očekuje određena količina poklapanja sa usvojenim iskustvom. Naravno, na dobrom piscu je da, s jedne strane, ispoštuje utvrđena pravilia ali i da ih, istovremeno, s druge strane, menja (u granicama žanra), dopunjava, da ne dozvoli čitaocu da ga predznanje uljuljka. Knežević je upravo takav autor i svoju sposobnos poštovanja i menjanja žanra dokazao je u „Crnom svetu“ a u „Čoveku..“ nastavlja u tom pravcu.
Otuda umesto vanvremenih junaka u vanvremenoj zemlji, u ovoj priči srećemo pet ličnosti iz naše savremenosti, odabranih da odu u drugi svet. Niko od njih nije oduševljen ovim ishodom i odbija da ga, što je duže moguće, prizna kao datost. Kada se, ipak, nađu u novom okruženju u kome su oni Moćna Petorka (a pet je simbol mikrokosmosa) odabrani se suočavaju sa sopstvenim savršenim neznanjem: o svemu što ih okružuje, o zadatku koji im je poveren/nametnut i čije ispunjenje je uslov povratka u ’normalnost’, oni pojma nemaju i niko ih i ne može uputiti u te tajne. Ovakva postavka zapleta nije standardna za žanr u kome se teži potankom objašnjavanju svih iskušenja koja se pred heroje postavljaju. Do kraja romana Kneževićevi Moćni (koji to i nisu) neće sagledati celinu svoje misije kao ni ustrojstvo koje od njih očekuje delanje. Stanje će dodatno komplikovati neuki domoroci i epizode sa pojavama likova iz budućnosti ili naše sadašnjosti, što sve maksimalno frustrira (anti)junake ali i čitaoce.
Petorka sa svojim vrcavim dijalozima prepunim dosetki iz svog/našeg vremena, koji odslikavaju njihove ličnosti i međuodnose, konstantan je opozit neizvesnosti i svojom šaljivošću odudara od uobičajenih, smrtno ozbiljnih heroja. I njihovo poistovećivanje sa zadatim ulogama (nakon standardnih testova-iskušenja) žanrovski je subverzivno (tako je, u ovoj varijanti, uloga Lopova pripala akademskom profesoru). Ovaj trenutak inicijacije, inače, obavezan je za sve mitove i njime se kristališe podela zadataka koja se u ostatku poduhvata poštuje. Tako i Moćni Ratnici, odabrani i odeveni u odgovarajuće kostime, kreću u konačni boj (predvođeni – devojkom), relativno lako stižu na odredište (umesto kroz strahovite muke) i – ne uspevaju da izvrše zadatak, što svakako nije žanrovski ’normalno’. Istina, ostaje otvorena mogućnost za ’popravni ispit’ ali to će biti u nekoj drugoj knjizi, nastavku koji će možda objasniti nepoznanice a možda i neće…
„Čovek koji je ubio leptira“, u krajnjem sagledavanju, otkriva se kao proza u kojoj Knežević uspešno koristi žanrovske obrasce, prilagođava ih svojim potrebama odnosno dopunjava novim rešenjima. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:48 | |
| Oto Oltvanji: PRIČE MISTERIJE I MAGIJE
Oto Oltvanji (1971) spada među retke ovdašnje prozaiste srednje generacije prepoznate kao autore koji svoja dela grade na tradiciji žanrovske literature (naučna fantastika, horor, krimić) i nedvosmisleno se ne odriču tog iskustva (mada je žanrovsko i dalje prokazana kategorija među akademskim kritičarima i teoretičarima). Naravno, žanrovsko određenje nije vrednosna kategorija i svakako ne „propisuje“ valjanost dela stvaranih u ovim „ključevima“. S druge strane, žanrovsko, po svojoj prirodi, nije statično već je reč o vrlo dinamičnim kategorijama-poljima na kojima se ubrzano (mnogo brže nego u glavnom literarnom toku) „osvaja (umetnička) sloboda“. Rečeno je vidljivo i u dosadašnjim Oltvanjijevim knjiga, listom romanima (Crne cipele 2005, Kičma noći 2010, Iver 2015), koje se mogu sagledavati i kao stalni odmak od standardno shvaćenog obrazaca i ulazak u neistražene (i/ili nedovoljno istražene) prostore/horizonte. Nova knjiga Priče misterije i magije (2017) nastavlja taj istraživački niz dodajući i jedan formalni novitet – reč je prvoj Olvanjijevoj zbirci priča mada je on čitaocima duže vreme poznat kao pripovedač koji je objavljivao u periodici i mnogim tematskim antologijama. Otuda je dobar deo priča iz knjige imao premijeru u ranijim izdanjima; uz njih stoje i priče pisane upravo za ovu knjigu.
Zbirka, koju čini 12 proza različitih dužana, podeljena je u tri celine „Misterija“, „Misterija i magija“ i „Magija“. Ovom podelom pisac je želeo da grupiše priče po težišnom utisku/atmosferi: u „Misterijama“ (5 priča) nema elemenata fantastike a osnovna zagonetka zapleta rešava se u realističkom, neretko u kriminalističkom, maniru. U „Magijama“ (5 priča) su sadržane – i funkcionišu – sve vrste fantastike kojima se Oltvanji bavio, dakle i naučna i glavnotokovska fantastika odnosno horor. Segment koji spaja oba principa, „Misterija i magija“ (dve novele), dokaz je da se neretko priča „otme“ kategorisanju i nastavi u smeru koji, sledeći sopstvenu logiku, spaja elemente u samosvojnu celinu pa njoj određivanje nije ni potrebno ni bitno.
„Misterije“ daju uvid u traumatično školsko detinjstvo u naseljima Subotice („Teslino nasilje“), u ne manje problematično samoodređivanje u mladalačkim godinama („Nećeš da nas lažeš“), u način/metod da se raskine sa zlom vezanim za (nepokopanu) ratnu prošlost („Sve uračunato“), u „običnu“ krađu u tržnom centru sa jeftinim, mladim najamnim radnicima kao akterima („Velika mogućnost napredovanja“) i u nešto ozbiljniju pljačku banke i ulogu životnih marginalaca u njoj („Devojke na prozorima“). „Misterija i magija“ spajaju se u dodiru svetova umornih, mirnih starosedelaca i egzotičih, tajanstvenih (pretećih) izbeglica („Aleja blistavih bodeža“) i naizgled rutinskog zadatka pisca-najamnika koji prerasta u susret sa nepojamnim poigravanjem stvarnostima („Fabulator“). „Magija“ nudi naučnofantastičnu psiho-terapijsku posetu prošlosti („Oči boje biske“), razbarušeno razgaljujuću, neobuzdanu fantazmagoriju („Naš hotel u nultoj tački grada“), mračno-sluzavu muzičku avanturu („Pank“), alternativnu „domaću“ zombi verziju rata („Lepše nego ptice“) odnosno horor iskustvo detinjstva uz sablasne televizore („U tehnikoloru, večno mlad“).
Znatiželjni čitalac će zapaziti, nezavisno od podela-segmenata, nekolike elemente Oltvanjijeve proze. Najpre su očigledne „stilističke vežbe“ na zadate žanrovske teme (večne, svakovrsne zavere, zombiji…) koje su uvek dobrodošle kako za piščevo „razigravanje“ mašte i umešnosti tako i za čitalačko upoznavanje sa autorovom inventivnošću odnosno voljom i sposobnošću da poštuje obrasce (kao obavezan element žanrovskog prepoznavanja i identifikovanja) ali se njima i poigrava, istražuje ih, menja i nadograđuje (da, recimo, obrazac „umetnu“ u lokalni milje). Tematski je vrlo prisutno bavljenjem detinjstvom odnosno mladošću, u rasponu od realističke do hororističke vizure, uz inventivno korišćenje prednosti svakog od njih. U konačnom zaključivanju ovog usmerenja lako se može ustvrditi da su razlike između glavnotokovskog i žanrovskog doživljaja minimalne, odnosno da strava odrastanja obuhvata široku lepezu stanja i emocija kojima se mogu (ili ne) pripisivati različiti predznaci. Na ovakav utisak nadovezuju se ratne traume (u kojima je užas delo ljudskih ruku a ne monstruma) kao i naslućeni kulturološki „sukob civilizacija“ kao najava nadolazećih tektonskih poremaćaja postojećeg ustojstva (državnog, regionalnog, globalnog). Pomenuto „umetanje“ obrazaca u lokalni milje vidljivo je i u pričama sa krimi razrešenjima s tim što je u njima jaka socijalna nota – prepoznavanje sadašnjosti koja svojim liberalno-kapitalističkim čeljustima melje mlade, slabe i nejake; u ovom se kontekstu mogu sagledavati i (anti)junaci priča, oni koji se nisu snašli u svom okruženju ili oni koji svesno odlaze u drugi plan prepuštajući životnu pozornicu drugima, ambicioznijima, beskrupuloznijima. Naklonost i razumevanje takvih „otpadnika“ i „gubitnika“ jedna je od osobenosti proza iz ove knjige. Konačno, Oltvanji dokazuje (u „Naš hotel…“) da ume lepršavo, duhovito i vispreno da meša obrasce žanra i glavnog toka tvoreći, uz humorno-ironijsku distancu, dopadljivi amalgam.
Priče misterije i magije predstavljaju pisca značajnog iskustva koji se nije učaurio u granice dosadašnjih uspeha već je i dalje, podrazumevajući dosadašnja dostignuća, otvoren za izazove novih tema, vizura i rakursa pripovedanja. Bilo da je na sigurnom ili novom terenu Oltvanji je pouzdano-temeljan, izbalansiranog razvoja zapleta i tenzija, sigurnog i tečno-dinamičnog iskaza, jasnih zapažanja i glatkih rečenica. Tematska raznovrsnost i zanatska spretnost zalog su čitalačkog uživanja u ponuđenim prozama i nova potvrda da valjanost literature ne zavisi od žanrovskih odrednica već od spisateljskog talenta koga Oltvanjiju svakako ne manjka. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:50 | |
| Zrenjaninska izdavačka kuća Agora objavila je treću knjigu proslavljene argentinske književnice Samante Šveblin, zbirku priča Sedam praznih kuća za koju je ova autorka dobila značajnu međunarodnu nagradu „Ribera del Duero“. Samanta Šveblin stekla je status jedne od najharizmatičnijih spisateljica savremene hispanoameričke književnosti. Ona, po sopstvenom priznanju, veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost a užasava se dosadne. I upravo u „zavodljivoj“ formi priče, i ovaj put autorka kreira zavodljivi put ka sedam praznih kuća, gde njeni junaci istražuju sopstvene strahove i granice između otuđenja i normalnosti. Narator je „zdrav razum koji razmatra lude ljude, ili ljude koji ozbiljno razmišljaju da se okrenu ludilu“, u širokom moru uznemirujućih atmosfera i šokantnog spektra senzacija koje se pojavljuju iz stranice u stranicu. Već prepoznatljiva, napeta, suptilno nasilna i gotovo preteća svakodnevica koja se iz stranice u stranicu otvara poput fantastično-horornog lavirinta, u nagrađenoj knjizi priča Sedam praznih kuća još jednom potvrđuje autorkino umeće u stvaranju neponovljivih intenzivnih i klaustrofobičnih atmosfera njenih junaka koje čitaocima daruje uznemiravajući spektar senzacija pri svakom novom čitanju. Sedam priča u ovoj knjizi, autonomne ali u stalnom tekstualnom dijalogu smele imaginacije, poput „sedam praznih kuća“ naseljavaju likovi koji istražuju strahote svakodnevice, seciraju svoje lične strahove ali i strahove drugih, ispituju „otuđenost normalnosti“ – postojanje granice između „normalnog“ i „izvanrazumskog“, ali isto tako ove priče autentičnim stvaralačkim pismom Samante Šveblin iznova problematizuju osnovne aspekte i more ljudskog postojanja: život i smrt, usamljenost i ljubav, porodicu i međuljudske odnose, kao i večno pitanje: Ko sam zapravo? Autorkino poigravanje sa prostorima fantastičnog, i ovaj put potvrdilo je onaj epitet na koji smo mogli naići čitajući kritičke zapise o njenoj prozi – da je ovakav poetički izbor ustvari „bušilica između stvarnog i nestvarnog”, a kako i sama autorka navodi, u njenoj najnovijoj kolekciji priča želela je stvoriti jedinstven svet u kojem se sve priče „hrane jedna drugom”. Tako, sve ove priče postaju deo velikog kataloga ljudskih strahova, želja i sputanosti u današnjem svetu u kojem je reč „normalno” samo rez koji svako društvo stvara za sebe, a egzistirajući u hibridnim prostorima krimi i horor priče, psihološkog trilera i dubinske drame ljudskih bića u stalnom unutrašnjem dijalogu sa samim sobom – na granicama stvarnog i fantastičnog, pružaju čitaocima neponovljivi užitak u kojem svaka priča i nema stvarni kraj, a pritom otvara mogućnost široke čitalačke imaginacije i zajedničke avanture sa Samantinim junacima, sa druge strane „ogledala“. Knjigu su sa španskog jezika preveli Ljiljana Popović Anđić i Branko Anđić. Samanta Šveblin (Buenos Ajres, 1978), jedna od najharizmatičnijih autorki savremene hispanoameričke književnosti i dobitnica više značajnih književnih priznanja, vrlo brzo osvojila je i srpsku čitalačku publiku. Agora je ranije na srpskom jeziku objavila dve njene knjige: Ptice u ustima i Spasonosna razdaljina |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:51 | |
| ”Ptice u ustima” Samante Šveblin Zbirka priča Ptice u ustima Samante Šveblin, koja se na srpskom jeziku pojavila 2015. godine u izdanju Agore, našla se u užem izboru za međunarodnu Bukerovu nagradu (Man Booker International prize 2019) u konkurenciji književnih ostvarenja još 12 autora. Samanta Šveblin je zahvaljujući kratkim pričama stekla reputaciju jednog od najoriginalnijih i najsnažnijih mladih pripovedačkih glasova Latinske Amerike. Do sada je objavila tri zbirke priča i jedan roman, a u svojim delima, opisujući stvarnost, neretko koristi elemente fantastike. Odnos Samante Šveblin prema prepoznatljivoj stvarnosti različit je i menja se iz priče u priču, u rasponu od „citiranja“ realnosti, barem u početku priče, koje potom biva podrivano uplivom apsurda ili fantastičkih elemenata, sve do ubrzanog odmicanja od nje, koje počinje bezmalo u prvoj rečenici, nakon koje se ulazi u sasvim drugu realnost i paralelni svemir u kome, u osnovi, vladaju drugačiji principi. U tim se zapisivanjima stvarnosnog i odmacima od njega mogu prepoznati uticaji Karvera, Kafke ili Markesa kao i obrasci fantastike književnosti glavnog toka ali i horor žanra – ističe pisac i kritičar Ilija Bakić. Šveblin, po sopstvenom priznanju, veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost a užasava se dosadne. Njeno „polje“ rada su priče, zahtevna i zavodljiva forma koja neprestano stavlja na probu autorov talenat i sposobnost da bude uverljiv, uzbudljiv, fragmentaran a zaokružen. Ishodište nereda (El núcleo del disturbio), njena prva knjiga priča, dobila je nagradu Nacionalnog fonda za umetnost 2001. Priče su joj uvrštene u mnoge antologije u Argentini, Španiji, SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Srbiji itd. Njena druga knjiga priča, Ptice u ustima (Pájaros en la boca), dobila je 2008. godine međunarodnu nagradu kubanske izdavačke kuće Kasa de las Amerikas. Godine 2014, objavila je svoj prvi roman Spasonosna razdaljina (Distancia de Rescate) koji je 2017, u prevodu na engleski kao Fever Dream, bio nominovan za „Men Buker” međunarodnu nagradu i pretvorio je u ljubimicu anglosaksonske kritike. Iste godine knjiga je prevedena i na srpski jezik i objavljena u izdanju Agore. Tokom 2018. godine izašao je i njen novi roman Kentukis koji se bavi iskušenjima savremenog čoveka u užasavajućem okruženju novih tehnologija. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:52 | |
| ”Spasonosna razdaljina” horor roman Samante Šveblin Spasonosna razdaljina je njen prvi roman, ali bez obzira na tu činjenicu, ovo delo je u prevodu na engleski jezik bilo nominovano za ovogodišnju međunarodnu „Men Buker“ nagradu.
Roman donosi priču protkanu fantastikom, apsurdom i hororom o jezivim dešavanjima u jednom seoskom krajoliku. Priču otvara dijalog fantomskog dečaka Davida i Amande, junakinje koja u halucinantnoj blizini smrti pokušava da rekonstruiše „pukotinu između duplog dna stvarnosti”.
Prevod su uradili Ljiljana Popović Anđić i Branko Anđić.
„Ovaj opasno adiktivan prvi roman, još jednom potvrđuje Samantin prepoznatljivi, preteći i subliminalno nasilni pripovedački stil u kojem se pred-apokaliptički svet latentne pretnje predstavlja kombinacijom književnosti apsurda, fantastike i horora oscilirajući između najboljih stranica Embrouza Birsa, drama Beketa i Pintera, i pomalo zaboravljenih priča Koboa Abea“, kaže Branko Anđić.
Samanta Šveblin (Buenos Ajres, 1978) diplomirala je na kinematografskoj školi Univerziteta Buenos Ajres. Britanski književni časopis Granta svrstao ju je 2010. godine među 22 najbolja pisca španskog govornog područja mlađa od 35 godina. Pored romana Spasonosna razdaljina na srpskom jeziku je 2015. godine objavljen izbor iz njene dve zbirke priča pod nazivom Ptice u ustima i druge priče |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:53 | |
| ”Oduvek smo živele u zamku” Širli Džekson Poslednji roman slavne književnice Širli Džekson, pod nazivom „Oduvek smo živele u zamku“ iz 1962. godine, objavljen je na srpskom jeziku zahvaljujući izdavačkoj kući McMillan.
Ovaj jezoviti roman vodi čitaoce duboko u lavirint mračne psihologije. To je uznemirujuća priča o preostalim članovima porodice Blekvud koji žive izolovano na svom imanju nadomak sela i izbegavaju gotovo svaki kontakt s meštanima. Strašan događaj iz prošlosti dodatno je pojačao međusobnu mržnju između Blekvudovih i većine meštana s kojima su i ranije bili u lošim odnosima.
Širli Džekson važi za jednu od najznačajnijih autorki gotskog i psihološkog horora, koja je svojim delima uticala na brojne pisce. Među njima su i majstori žanrovske književnosti poput Ričarda Metisona, Stivena Kinga i Nila Gejmena, a naročito priznanje odaje joj i slavna savremena književnica Džojs Kerol Outs čiji pogovor prati ovo izdanje knjige.
Širli Džekson je rođena 1916. godine u San Francisku. Pohvale kritike je prvo dobila za kratku priču „Lutrija“, koja je objavljena 1949. godine. Njene romane „Sunčani sat“, „Ptičje gnezdo“, „Dželat“, „Put kroz zid“, „Ukleta kuća na brdu“ i „Oduvek smo živele u zamku“ karakteriše upotreba realističnog ambijenta za priče koje često sadrže elemente horora i okultnog.
Objavila je dve publicističke knjige: „Podizanje đavola“ i „Život među divljacima“. „Pođi sa mnom“ je zbirka priča, predavanja i dela romana na kojem je radila do 1965. godine, kada je umrla.
2007. godine ustanovljena je nagrada „Širli Džekson“, koja se dodeljuje za izvanredna dostignuća u oblasti književnosti psihološke neizvesnosti, užasa i mračne fantastike.
Prema knjizi „Oduvek smo živele u zamku“, producentska kuća Majkla Daglasa priprema filmsku adaptaciju, čija se premijera očekuje tokom 2017. godine. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:55 | |
| ”Ukleta kuća na brdu” Netfliksova TV serija „Ukleta kuća na brdu“ (The Haunting of Hill House) rađena prema istoimenom romanu Širli Džekson, još nije doživela svoju premijeru, a već privlači veliku pažnju ljubitelja horora. Ne samo zbog očekivanja, koja su visoka, već i zbog potvrde tih očekivanja u vidu maksimalne ocene koju je serija dobila od strane osmoro uglednih filmskih kritičara, nakon zatvorene projekcije. Serija predstavlja osavremenjeno viđenje romana Širli Džekson i donosi zastašujuću, psihološku priču sporog tempa. Kroz flešbekove, serija prati petoro članova porodice Krejn od kojih svako ima potisnutu traumu kao posledicu užasnog detinjstva provedenog u jezivoj kući na brdu. Glumačku ekipu predvodi Karla Guđino, a tu su još Timoti Haton, Oliver Džekson – Koen, Kejt Sigel i Elizabet Rizer. Karli Guđino ovo neće biti prvi put da glumi u nekom horor ostvarenju, budući da je 2017. godine tumačila glavnu ulogu u filmskoj adaptaciji knjige Džeraldova igra Stivena Kinga. Serija „Ukleta kuća na brdu“ debitovaće 12. oktobra i sve epizode biće dostupne na dan premijere na Netfliksu. Reditelj je Majk Flanagan, koji zajedno sa izvršnom producentkinjom Meredit Ejveril ujedno potpisuje i scenario. „U najboljem maniru žanra, lagano vođena priča o represivnoj traumi i porodičnoj propasti dobija na snazi kako serija odmiče“, ocenjuje Danijel D’Adario, kritičar časopisa Variety. „Flanagan duboko zaranja u ono što čini suštinu različitih likova – svaka epizoda je strogo koncentrisana na po jednog protagonistu – i prikazuje kako iste događaje mogu da sagledaju različiti ljudi, naročito kada pruže potpuno različite emocionalne kontekste“, između ostalog u svojoj kritici za The Verge piše Brajan Bišop. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:55 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:56 | |
| Objavljen je prvi trejler za TV seriju „Sluškinjina priča“ koja se snima prema istoimenom distopijskom, višestruko nagrađivanom romanu Margaret Atvud. Radnja romana smeštena je u bliskoj sutrašnjici i prikazuje svet nakon ekološke katastrofe, kojim vlada verska desnica. Fokus je stavljen na ženski otpor i emancipaciju u totalitarnoj teokratiji vladajuće klase, koja žene koristi za prisilnu reprodukciju. Priča prati ženu i majku, koja je prisilno odvojena od supruga i kćerke, te uvedena u kastu „sluškinja“, gde joj je dodeljeno ime Fredovice (pripada Fredu), i dodeljena samo jedna funkcija – reproduktivna. Žena je svesna da će, ako od toga odstupi, biti, kao i svi disidenti, obešena na zidu ili izgnana u sporu smrt od radijacije. Ali čak ni represivni sistem ne može ubiti žudnju – ni Fredovičinu, ni žudnju dvojice muškaraca od kojih zavisi njena budućnost… U trejleru za TV seriju pojavljuje se Kejt Mos koja tumači ulogu Fredovice. Takođe, tu je i Samira Vajli u ulozi Mojre – Fredovičine najbolje drugarice – koja ujedno predstavlja most između prošlosti i neizvesne budućnosti glavne junakinje. Serija će imati deset epizoda. Scenarista je Brus Miler, a pored Kejt Mos i Samire Vajli, uloge tumače Džozef Fajns, Ivona Strahovski, Maks Mingela i drugi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 4 Sep - 17:57 | |
| Priče i novele Radmila Anđelkovića (Beograd, 1942) pod naslovom Spiridonova potera za neuhvatljivim koje su se, krajem prošle godine, pojavile u izdanju beogradskog Everest media, biće promovisane večeras (27. avgust) od 18 do 21 sat u prostoru beogradskog Udruženja ljubitelja umetnosti Prozor (Takovska 48).
Višesatnom događaju prisustvovaće „autor, izdavač, urednik, Nataša Milić i svi koji se tamo zateknu“, stoji u najavi, u kojoj se još precizira da će biti „malo razgovora, malo muzike, dosta druženja i potpisivanja knjiga, poprilično pikanterija + knjiga iznenađenja dostupna samo tada i tamo“. Ni sam autor – dodaju organizatori – ne zna šta ga čeka.
Radmilo Anđelković zna, pak, kome je ova knjiga namenjena – „Posvećujem ovu zbirku svima, koji su se uzdržali i koji su me izdržavali“, kaže on a potom sledi kanonada priča, od one po kojoj je knjiga nazvana, preko Zatvora za smrtne i Varnica, do Običnog dana za pecanje.
„Knjiga Spiridonova potera za neuhvatljivim čitaocu donosi trinaest naučnofantastičnih priča i jedan roman domaćeg autora Radmila Anđelkovića. Svako od ovih dela znači malu pobedu. Svako je prošlo kušanje vremena i nadživelotrenutak u kome je nastalo“, konstatuje Nataša Milić u pogovoru knjizi.
Podsetimo da je pre tri godine Anđelković u intervjuu za časopis Znak Sagite, između ostalog, rekao da se prvih petnaest godina stideo da kaže da je pisac i predstavljao se kao inženjeri penzioner, a poslednjih pet godina se ponovo stidi da kaže da je pisac, jer su svi postali pisci.
Verovatno i zato ne zvuči čudno ako kažemo da se zbirka Spiridonova potera za neuhvatljivim pojavila u biblioteci Posle milijon godina, kao knjiga broj 3.
Izvor: Danas (D.S.) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 9 Okt - 8:56 | |
| Male priče iz Vukovog Rječnika i Srpskih narodnih poslovica. Pojedine reči koje je uneo u svoja izdanja rečnika srpskog jezika, kao i poslovice i zagonetke koje je zapisivao i objavljivao, Vuk nije tumačio uobičajenim leksikografskim definicijama, nego uglavnom ilustrovao i odgonetao pravim malim proznim medaljonima, kratkim i zaokruženim „kažama“ sačuvanim u narodu. Na taj način ostavio nam je niz priča o rečima i izrazima (babini kozlići, vještica, grebenište, dembel, đavolak, zloguk, kuka i motika, mora, pričešalo, raskovnik, tamni vilajet, uprđeti, džaba i mnoge druge), koje se s punim pravom mogu smatrati kako dopunom narodnog blaga objedinjenog u njegovim narodnim pripovetkama, tako i još jednim dokazom Vukovog pripovedačkog dara. „Knjiga Priče o rečima pokušaj je rekonstrukcije složenog puta stasavanja Vuka Karadžića kao pripovedača i sakupljača narodnih pripovedaka. U Srpskom rječniku iz 1818. godine nalazimo obilje narativnih zapisa koji pokazuju da se, još tada, Vuk uveliko učio kako da usmeno kazivanje pretoči u književno oblikovan zapis, kratak i efektan u meri prihvatljivoj za čitaoce.“ Miodrag Maticki „Vuk je u Rječniku, a još više u svom izdanju poslovica, ponekad zabeležio i priču iz koje se poslovica izvela. Nije slučajno što su ove priče prevashodno s komičnom dimenzijom: smeh je tu uvek u ime pravila i zakona a na račun odmetnika i, uopšte, otpadništva od pravilnosti.“ Radomir Konstantinović |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 9 Okt - 8:58 | |
| Priča o masakru u Norveškoj. „Remek-delo! Važna knjiga u eri kada su masovna ubistva sve češća.“ Macmillan „Jedna od nas je knjiga o pripadnosti i zajednici, ali i o tome šta se događa kada ne možemo da je pronađemo. Ovo je i priča o Norveškoj. Savremena priča o svima nama.“ Andeš Bering Brejvik je 22. jula 2011. godine detonirao bombu ispred kancelarije norveškog premijera u centru Osla i pritom ubio osmoro ljudi. Zatim je otišao u kamp za omladinu na šumovitom ostrvu Utej gde je ubio još šezdeset devetoro ljudi. Većina njih su bili mladi članovi Radničke partije. Osne Sejerštad analizira taj dan, Brejvikovo preobraćenje od nadarenog deteta iz bogatog dela grada u masovnog ubicu i posledice ovog događaja koji je zauvek promenio jednu miroljubivu i prosperitetnu zemlju. Jedna od žrtava bila je i jedna od nas, devojka u potrazi za svojim identitetom, svojom pripadnošću. Savremeni način života, socijalna i politička kretanja doveli su do njene smrti, do jednog od najtragičnijih civilnih masakra današnjice. „Jedna od nas je vrhunska dokumentaristička proza. Poput Dželatove pesme Normana Majlera i Kapoteovog Hladnokrvnog ubistva i ovde nam autorka iznosi priču o brutalnom ubistvu i implicitno skreće pažnju na društvo koje je delimično i samo odgovorno za počinjeno nasilje.“ New York Times Book Review „Majstorsko delo novinarskog zanata, veoma bolna hronika jezivog čina koji nam nikada u potpunosti neće biti shvatljiv. Nezaboravna knjiga.“ NPR |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 9 Okt - 8:59 | |
| Tokom proleća nakon pada Talibana Osne Sejerštad je boravila kod porodice Kan u Kabulu. Knjižar iz Kabula je upečatljiv zapis o vremenu koje je jedna Evropljanka provela u nevelikom domu trinaestočlane porodice čiji članovi pokušavaju da pronađu svoje mesto u novom Avganistanu - u borbi između modernog i tradicionalnog. Dvadeset godina je knjižar Sultan Kan prkosio vlastima i snabdevao ljude u Kabulu knjigama. Hapsili su ga komunisti, gledao je nepismene talibanske vojnike kako spaljuju hrpe knjiga na ulicama. Većinu svojih zaliha ponekad je morao da krije po tavanima širom Kabula. I ma kako strasna bila njegova ljubav prema knjigama i dubok prezir prema cenzuri, on je ipak i pravi musliman sa strogim pogledima na porodični život. Kao posmatrač sa strane, Sejerštadova je mogla da se kreće između privatnih života žena - uključujući i dve Kanove supruge - i javnih života muškaraca. Konačni ishod je nezaboravan portret jedne porodice, ali i jedinstven pogled na zemlju koja iz praha ruševina s nadom gleda u probuđenu budućnost. Knjižar iz Kabula pripoveda nam o zabranjenoj ljubavi, ugovorenim brakovima, prestupima i kaznama, pobuni mladih i strogim zahtevima društva o tome kako mora da se živi. "Intimni portret avganistanskog naroda, knjiga kao nijedna druga. Štivo koje se ne zaboravlja." Sunday Times |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 9 Okt - 9:00 | |
| Nagrađivani roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za šest Oskara. Godina je 1941. Šangaj je zapaljen kobnom bakljom Perl Harbora. Jedan britanski dečak, kroz ratom zahvaćen grad prekriven leševima, uzaludno traga za svojim roditeljima sve dok ga japanski vojnici ne zarobe i odvedu u koncentracioni logor. Tamo ga zatiče svet bez milosti, razuma i saosećanja. Tamo će ga obasjati razorno svetlo atomske bombe bačene na Nagasaki. I tamo će morati da preživi. Zasnovan na autentičnim događajima iz Balardovog detinjstva za vreme japanske okupacije Kine u Drugom svetskom ratu, ovaj roman o odrastanju, gladi i gubicima, koncentracionim logorima i opstanku, pre svega je priča o pojedincu koji u sebi pronalazi moć ne samo da opstane već i da ostane ljudsko biće u razularenom i nečovečnom svetu ratnog vihora. „Nesvakidašnji roman koji će sigurno postati klasik književnosti.“ The New York Times „Dubokoumno i dirljivo.“ Los Angeles Times Book Review „Neverovatno književno dostignuće. Briljantno!“ Entoni Berdžes, pisac romana Paklena pomorandža |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 9 Okt - 9:01 | |
| „Smelo remek-delo jednog od najvažnijih i najinteligentnijih glasova savremene proze.“ Suzan Zontag U ovom svojevrsnom nastavku višestruko nagrađivanog Carstva sunca, priča prati petnaestogodišnjeg Džima Grejema, koji napušta ruševine posleratnog Šangaja samo da bi ustanovio kako ne može pobeći od svoje opsesije smrću. Džim se po završetku Drugog svetskog rata vraća u Englesku. Nakon neuspešnog pokušaja da studira medicinu na Kembridžu, provešće kraće vreme na pilotskoj obuci u RAF-u i zasniva porodicu. Kad mu žena naprasno umre, Džim će se naći usred nasilja i promiskuiteta šezdesetih, opsednut idejom da je novi rat svetskih razmera na pomolu. Pronicljiv i mudar, Balardov jedak društveni komentar kojim pomera granice pripovedanja svrstava ovaj delom autobiografski roman među klasike književnosti. „Dobrota žena je bolno upečatljiva pripovest o Balardovom krajnje zbrkanom životu, u kom su jedine konstante bile postojana ljubav kojom je voleo svoju decu i emocionalna i erotska uteha koju su mu, svaka na svoj način, pružale različite žene. Prepun nezaboravnih prizora i trenutaka, i bolno iskren, ovaj roman je nadahnuti zapis o savremenom životu.“ Publishers Weekly „Ova knjiga je kruna jedne veličanstvene karijere.“ San Francisco Chronicle |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Sre 9 Okt - 9:02 | |
| Nagrada Evropske unije za književnost. „Ponekad se setim onih tvojih reči“, rekao mi je brat. „Kojih reči?“ „Da je lepota uteha na ovom svetu.“ Da li je Sigmund Frojd odgovoran za smrt svojih sestara u koncentracionom logoru? Nakon dolaska nacista u Beč, Sigmundu je odobrena izlazna viza, a on je rešio da povede sa sobom suprugu, decu s porodicama, sestru svoje žene, kućne pomoćnice, ličnog lekara s porodicom i psa. Ostavio je četiri sestre, koje će biti odvedene u logor i tamo umreti. Preplićući sudbine glavne junakinje Adolfine i njenog brata Sigmunda, pokazujući njihovu bliskost u detinjstvu, njeno druženje sa sestrom Gustava Klimta u bečkoj psihijatrijskoj bolnici, njene snove i njihova razmišljanja, Smilevski donosi složenu, poetsku fugu o našoj civilizaciji. Roman Sestra Sigmunda Frojda objavljen je u prevodu na tridesetak jezika, a za njega je Smilevski dobio Nagradu Evropske unije za književnost i Nagradu za mediteransku kulturu. „Dubok, inteligentan i maštovit roman koji pokazuje kako fikcija može da ukaže na suštinska pitanja koja istorija ne može ili ne sme da postavi.“ El Pais „Dragulj od romana, nezaboravna i inspirativna rasprava o razumu i sagledavanju sveta.“ Publishers Weekly „Potresan portret i odlično izgrađen roman koji donosi precizan uvid u sudbinu Frojdove porodice.“ Kirkus Reviews „Provokativan i hrabar pogled na ljubav, smrt, seks, mržnju, depresiju i ludilo.“ Booklist „Snažno, slojevito, opčinjavajuće poput Žozea Saramaga.“ La Repubblica |
| | | Malisef Master
Poruka : 5434
Učlanjen : 20.10.2020
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Pon 28 Dec - 11:45 | |
| |
| | | Malisef Master
Poruka : 5434
Učlanjen : 20.10.2020
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! Uto 12 Jan - 11:30 | |
| |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Pročitala/o sam , možete i vi ! | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 590 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 590 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|