Marijinski teatar

foto:commons.wikimedia.org

Marijinski teatar (ruski: Мариинский театр) je jedna od najpoznatijih opernih i baletnih kuća na svijetu, smještena u centru Sankt Peterburga na Teatarskom trgu.
Marijinski teatar je dom Marijinskog baleta, Marijinske opere i Marijinskog okestra.

Historija Marijinskog teatra veže se uz 12. jul 1783. kad je carskim dekretom osnovan teatarski komitet, a nakon toga u oktobru otvoren i Boljšoj kameni teatar na trgu koji je kasnije dobio ime - Teatarski trg

Službeno je Marijinski teatar svečano otvoren 2. oktobra 1860. kao carski teatar, nazvan je Marijinski po ženi tadašnjeg ruskog cara Aleksandra II. - Mariji. Sve do 1880. u njemu se nije izvodio balet po kojem je kasnije zaradio svjetsku slavu. Od 1889. Marijinski teatar postao je dom Ruskog carskog baleta, koji je kasnije promjenio ime i postao Marijinski balet.

Nakon Oktobarske revolucije - 1917. teatar je promjenio ime u Državni akademski teatar, tako se zvao sve do 1935. kad je ponovno promjenio ime u Državni akademski teatar - Kirov, u čast ubijenog lidera lenjingradske partijske organizacije, Sergeja Kirova (1886. - 1934.). To ime nosio je sve do raspada Sovjetskog saveza - 1991. kad mu je vraćeno prvo ime Marijinski teatar

Marijinski teatar je najpoznatiji po svom baletu, sa kojim poduzima česta gostovanja po svijetu.

U dva vijeka djelovanja Marijinskog teatra, na njegovoj pozornici izredala se plejada velikih opernih pjevača: Fjodor Šaljapin, Ivan Jeršov, Sofija Preobraženska, uz brojne muzičare i baletane; Matilda Kšesinskaja, Ana Pavlova, Tamara Karsavina, Vaclav Nižinski, Marina Semjonova, Galina Uljanova, Rudolf Nurejev, Mihail Barišnjikov...


slobodnaevropa.org

wikipedija

Nova scena Mariinskog teatra

Čuveni ruski Mariinski teatar u Sankt Peterburgu otvorio je novu baletsku i opersku kuću gala ceremonijom kojoj je prisustvovao i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je pohvalio “neizmernu energiju” direktora tog pozorišta Valerija Georgijeva.

Nova zgrada Mariinskog teatra, koja se nalazi pored zdanja iz 19. veka, rodnog mesta “Uspavane lepotice” Čajkovskog, koštala je oko 700 miliona dolara, ali je izazvala i pojedine kritike u javnosti, pre svega zbog modernističke arhtekture i koštanja.

Na svečanoj ceremoniji, kojoj je prisustvovalo 2.000 zvanica, a među izvođačima je bio i slavni španski tenor Plasido Domingo, Putin je ocenio da Mariinski teatar sada ima sve što je potrebno za jednu takvu kuću.

Pohvalivši ambicioznog direktora Georgijeva, čiji se 60. rođendan poklopio sa ceremonijom otvaranja nove zgrade, Putin je istakao da je uspeo ne samo da očuva tradiciju ruske opere i baleta, već i da stvori uslove za njihov razvoj.

“Treba da udahnemo život u teatar”, rekao je Putin, uveren da će Mariinski tetar moći da privuče dodatnu publiku, koja će moći da oseti i šarm moderne tehnologije. “Tada će zasjati u svoj svojoj slavi”, dodao je ruski predsednik, koji je Georgijevu, povodom prvomajskog praznika, dodelio jednu od pet prestižnih medalja Heroja rada, obnavljajući tako sovjetsku tradiciju.

Nova zgrada Mariinskog teatra, koja se prostire na oko 8.000 kvadratnih metara, spada među najskuplje projekte izgrađene u oblasti kulture u Rusiji, a delo je kanadskih firmi Dajmond i Šmit (Diamond and Sćmitt Ašociates).

Predstavlja centar vizije Georgijeva o Sankt Peterburgu kao međunarodnoj prestonici muzike.

Novo zdanje Mariinskog doživelo je, međutim, i kritike pojedinih istaknutih javnih ličnosti, uključujući direktora Ermitaža Mihaila Pjotrovskog i filmskog reditelja Aleksandra Sokurova. I drugi su izrazili nezadovoljstvo što se nova zgrada ne uklapa sa 19-vekovnom arhitekturom u okruženju i starom zgradom iz 1860. godine.

Georgijev, koji je trenutno šef-dirigent Londonskog simfonijskog orkestra, zatražio je od kritičara da se udrže od komentara.

“Odgovor na pitanje zašto smo izgradili (ovo) biće jasan kada uđete u teatar”, rekao je Georgijev novinarima u obilasku nove zgrade.

Kanadske arhitekte, kako je rekao, odabrao je nakon što su završili opersku kuću u Torontu.

“Nikada nismo imali prostor sa tako izvanrednom akustikom (u Rusij). Mislim da sada imamo jedan od najboljih modernih operskih teatara u svetu”, istakao je Georgijev koji je dirigovao koncertom priređenim povodom otvaranja nove zgrade Mariinskog teatra.

Domingo je pevao Vagnera, a među učesnicima programa bila je i ruska pevačcica Ana Netrebko, koju je angažman u Mariinskom i doveo na put međunarodne slave. Nastupila je i jedna od najboljih ruskih balerina Ulujana Lopatkina, kao i voljena Diana Višnjeva.

Ceremonija je prenošena uživo na ruskoj državnoj televiziji, a označila je početak serije događaja u Mariinskom teatru koji su najavljeni tokom naredne nedelje.

Georgijev je priznao i da ništa od svega ne bi bilo da nije imao podršku Putina, koga je i sam pohvalio za obnovu stabilnosti Rusije.

“Predstave i koncerti… omogućavaju ljudima da osete radost života na zemlji, radost života u Rusiji, stabilnoj zemlji, koja je bogata, a njeno bogatstvo je pre svega talenat ljudi”, rekao je Georgijev primajući medalju povodom prvomajskog praznika.

(SEEcult.org)