Boljšoj teatar

Novi sjaj Boljšoj teatra



Boljšoj teatar u Moskvi ponovo je u petak otvoren posle potpune rekonstrukcije u koju je uloženo 700 miliona dolara kako bi to zdanje povratilo svoj nekadašnji sjaj iz 19. veka.



Renoviranje je trajalo šest godina, a cilj je bio da velelepno zdanje povrati svu dekoraciju koja se nalazila na zgradi, a čiji delovi su bili uklonjeni u vreme komunističkih vlasti.

Teatar je dobio najsavremenije opremljenu pozornicu, a napravljena je još jedna podzemna dvorana.
Glavna dvorana renoviranog Boljšoj teatra ima 1.743 mesta. U rekonstrukciju dvorane uloženo je mnogo truda jer su zidovi bili praktično istrulili, pa je bilo potrebno postavljati nove osnove.

Boljšoj teatar (u prevodu Veliki teatar) je sagrađen je na mestu gde se nekada nalazio Petrovka teatar, koji je izgoreo u požaru 1805. Izgradio ga je arhitekta Andrej Mihailov, koji je u blizini sagradio i Mali teatar.

Originalni naziv Boljšoj teatra bio je Carski boljšoj teatar Moskve i svečano je počeo sa radom 18. januara 1825. sa baletskom predstavom Ferdinanda Sora. Do tada su izvođena samo dela ruskih stvaralaca, a strani kompozitori su uvedeni u repertoar oko 1840.

Požar koji je izbio 1853. izazvao je veliku štetu, pa je trebalo tri godine da bude obnovljen. U toku Drugog svetskog rata teatar je pogodila avionska bomba, ali je već sredinom četrdesetih ponovo otvoren, a komunističke vlasti su sa velelepnog zdanja uklonile sva obeležja carske Rusije koja su sada vraćena.

(Beta)

Бољшој театар



Бољшој театар у Москви (2011)
Град
Москва
Држава - Русија
Отворено 1825


Бољшој театар (рус. Большой театр, у преводу Велики театар) је историјски театар у Москви, Русија, који је изградио архитекта Осип Бове, у коме се одржавају представе балета и опере. Бољшој балет и Бољшој опера се налазе међу најстаријим и најбољим балетским и оперским позориштима на свету. Театар је зачетник компаније Бољшојске балетске Академије, водеће светске школе балета.

Бољшој театар је био затворен у периоду од 2005. до 2011. када је извршена детаљна реконструкција. Згради је враћен изглед пре совјетских интервенција, повраћена је акустика сале и дуплиран је расположив простор подземном доградњом. Реконструкција је коштала око 700 милиона долара.

Позориште је 1776. основао кнез Петар Урусов и Михаил Мадокс. Представе су одржаване у приватним домовима, али 1780. су почеле да се приказују и представе и опере.



Аудиторијум Бољшој театра (2005)

Данас постојећа зграда је саграђена на Плочнику театра 1824 да би заменила Петровка театар, који је изгорео у пожару 1805. Изградио га је архитекта Андреј Михаилов, који је у близини саградио Мали театар 1824.

У то време сви руски театри су били под царским власништвом. Москва и Санкт Петербург су имали по два театра, један намењен за оперу и балет (они су били познати као „Бољшој“ театри, и један за драмске представе (трагедије и комедије). Како су опера и балет сматрани отменијим него драма, оперске куће су назване „Велики Театри“ („Бољшој“ је руска реч која значи „велико“ ) а драмски театри су названи „Мали театри“.

Оригинални назив Бољшој театра био је Царски Бољшој театар Москве, док је Сент Петерсбуршки Бољшој театар (уништен 1886), био назван Царски Бољшој камени театар.

Московски театар је свечано почео са радом 18. јануара 1825. са балетском представом Фердинанда Сора. До тада су извођена само дела руских стваралаца, а страни композитори су уведени у репертоар око 1840. Пожар који је избио 1853. изазвао је велику штету. Реконструкцију је урадио Алберто Кавос, син Катарине Кавос, оперске певачице. Театар се поново отворен 1856. У току Другог светског рата театар је оштетила бомба, али је убрзо поправљен.

Хронологија



Слика театра из 19. века.

17. марта 1776. оснивање Бољшога театра
30. децембра 1780. отварање Петровског театра
8. октобра 1805. пожар уништава Петровски театар
1806. театар добија звање Императорски
13. априла 1808. отварање новог Арбатско-императорског театра
1812. пожар уништава театар
1821—1824. градња новог театра по плану О. Бове
6. јануар 1825. отварање Бољшога петровског театра
1843. реконструкција по плану А. Никитина
11. марта 1853. пожар
14. маја 1855. обнова по плану А. Касова
20. августа 1856. отварање
16. децембра 1888. премијера Мусогорскове опере „Борис Годунов"
1895. свеобухватна обнова
10. октобра 1901. премијера опере Римског-Коржакова „Псковитјанка“
20. фебруара 1917. узимање императорског статуса
12. децембра 1919. покушај затварања театра
18. фебруара 1921. отварање Бетовнове сале
1921—1923. реконструкција под вођством И. Рерберга
фебруар 1922. решење президијума о наставку рада театра
1935. премијера Шоштаковичеве опере „Леди Макбет Мценског округа"
1937. Бољшој театар награђен редом Лењина
15. априла 1941. реконструкција
1941. евакуација театра у Кјубишев
28. октобра 1941. зграду су бомбардовали нацисти
26. септембра 1943. прва представа након евакуације
од 1960. реконструкција
1961. театар добија разставу у конгресном двору Кремља
1968. премијера Хачатурјановог балета „Спартак"
1975. завршене обнове за 200-годишњицу
1976. по други пут награђен редом Лењина
29. новембра 2002. отварање нове сале
1. јула 2005. реконструкција започета
28. октобра 2011. реконструкција завршена

NOVI BOLJŠOJ TEATAR, MOSKVA



Novi Boljšoj teatar se nalazi na Teatralnaja trgu u Moskvi.
Rani početak projekta bio je 1998. godine
godine a period izgradnje je od 2000.do 2002.godine.
Pozorište ima dve scene: glavnu (960 sedišta) i probnu. Površina glavne scene je 700m2.



Uređaji gornjeg postroja:
- pokretni portalni most, portalne kule
- 6 rasvetnih mostova, 12 motorizovanih rasvetnih cugova
- 71 motorizovan dekoraterski cug
- 20 tačkastih cugova na glavnoj sceni i 5 na proscenijumu
- 3 ciklorame
- 3 mašine za letenje
- 1 rasvetna galerija
- protivpožarna galerija, dimni otvori
- svečana zavesa (otvaranje podizanjem, italijansko, nemačko i grčko otvaranje)
Pogonski i kontrolni sistem je projektovao i proizveo “Waagner Biro“.



Uređaji donjeg postroja:
- 20 scenskih platformi 3x4 m, orkestarska platforma površine 80 m2, scenska barijera
- 9 proscenijumskih liftova
- 4 lifta za scenografiju, 3 personalna scenska lifta
- vagon za balet



Projektovao i proizveo “Waagner Biro“, instalirao “Svetlost teatar“.



Rasvetni sistem

- 528 fiksnih (od čega 288 sa color changerima i 74 sa dimming shutterima) i 96 automatizovanih rasvetnih tela
- DHA digitalna rasvetna zavesa, 12 follow spotova
- 1296 dimerskih kanala
- glavna i backup konzola sa po 2000 kanala svaka, remote konzola sa 250 kanala, 12 lokalnih kontrolnih panela za upravljanje arhitektonskom rasvetom, optički/bakarni Ethernet sistem za distribuciju kontrolnog signala





Boljšoj teatar je najpoznatije rusko pozorište i u prevodu znači "Veliki teatar". Nalazi se u Moskvi, i spada među najstarija i najbolja pozorišta u svijetu, a najčuvenija je baletska trupa "Boljšoj".

Danas je 240. godišnjica osnivanja Boljšoj teatra. Boljšoj teatar je službeno Državni akademski veliki teatar Rusije, jedna od najpoznatijih operskih i baletskih kuća na svetu, smeštena u centru Moskve na Teatarskom trgu.



Boljšoj teatar je službeno Državni akademski veliki teatar Rusije, jedna od najpoznatijih operskih i baletskih kuća na svetu, smeštena u centru Moskve na Teatarskom trgu. Rusi su za operske i baletske kuće gradili zadivljujuće građevine te se zato i zove Boljšoj, što u prevodu znači ''veliki'', a za klasične teatarske kuće puno manje zgrade.

Kao službeni početak Boljšoj teatra računa se 28. mart 1776. godine, kad je carica Katarina Velika dodelila knezu Petru Urusovu privilegiju organizovanja teatarskih predstava svih vrsta.

Nova zgrada otvorena je 1825. godine i služila je svrsi punih 30 godina, sve dok i nju nije zahvatio požar 11. marta 1853. godine, nakon kog su od nje ostali samo kameni delovi.

Boljšoj je uprkos teškoćama uspeo preživeti Oktobarsku revoluciju 1917. godine, oba svetska rata i raspad Sovjetskog saveza 1990.- 1991. godine. Za vreme Drugog svetskog rata, Boljšoj je delomično evakuisan u sibirski Kujbišev, deo ansambla koji je ostao u Moskvi nastavio je da izvodi predstave na njihovoj manjoj sceni, a dobar deo mlađih članova ansambla regrutovan je u Crvenu armiju da brani zemlju. Glavna zgrada teatra je oštećena 22. oktobra 1941. godine, kad je bomba udarila u portik, ali je uprkos ratu Boljšoj obnovljen 1942. godine.

Glavna zgrada teatra restaurirana je u više navrata ali nikad temeljno. Nakon brojnih odlaganja rekonstrukcija glavne zgrade teatra započela je 1. jula 2005. godine i trajala sve do 28. oktobra 2011. godine.Obnovljeni Boljšoj svečano je otvoren izvedbom opere Ruslan i Ljudmila Mihaila Glinke na kojoj su bili prisutni tadašnji predsednik Rusije Medvedev i predsednik vlade Vladimir Putin.