Dragi mužu...
Šaljem ti ovo pismo u lažnoj koverti od neke kompjuterske kompanije, da bih bila sigurna da ceš ga procitati. Molim te oprosti mi za ovu prevaru, ali mislila sam da bi trebalo da znaš šta se dešava u kuci u poslednje dve godine otkako si kupio taj kompjuter.
Deca su dobro. Milanu je sedam godina, i baš pre neki dan je nacrtao portret cele porodice. Stolica i vrh tvoje glave otpozadi izgledaju veoma realisticno. Ana je napunila tri godine ovog septembra. Još uvek je presrecna što si bio kod kuce za njen rodendan. Kaže da joj je to bio najlepši dan, iako je padala kiša i nije bilo struje. Ja sam takode dobro. Prošle godine sam se ofarbala u plavo. Moj šef se brine o mojoj karijeri i postao je jako dobar kucni prijatelj.
Kad sam primetila da ti ne smeta kad usisavam oko tvoje stolice, shvatila sam da održavanje kuce i nije neki problem. Kuca dobro izgleda. Nisam sigurna da li si primetio da sam ofarbala zidove prošlog proleca.
Toliko, dragi moj, sad moram da idem da se spakujem. Moj šef nas vodi na skijanje. Zaposlila sam jednu ženu da se brine o tebi i kuci dok nas nema. Dolivace ti kafu, donosice ti jelo za sto, baš onako kako ti voliš. Nadam se da cete ti i tvoj kompjuter provesti lepo vreme zajedno dok nas nema.
Milan, Ana i ja cesto mislimo na tebe.
Pokušaj da nas se setiš dok restartuješ svoj kompjuter.