Suđenje, pravda ili lopovluk? (Greške koje se pamte)

Suđenje, pravda ili lopovluk?

Često smo svjedoci da suđenje u nogometu nema veze sa poštenjem i pravdom.
Ovo je tema posvećena ljudima u crnom.
Neznalicama.  
Šeprtljama.  
Ili, budimo iskreni, lopovima.  

Dortmund teško oštećen



Dante udara nogom u stomak Marca Reusa

Rizzoli je morao isključiti Dantea

Bayern i Heynckes prošle sezone u finalu nisu imali ni trunke sreće, da jesu pobijedili bi Chelsea bez većih problema. Ove sezone u finalu protiv Borussije Dortmund nisu odigrali ništa bolje, dapače, protiv Chelseaja su bili dominantniji, ali Fortuna je na kraju ipak bila na njihovoj strani. Ili, kako bi to rekli navijači Dortmunda, sudac Nicola Rizzoli, koji je trebao, neki će reći i morao, isključiti Dantea kod prekršaja za jedanaesterac Dortmunda (67. minuta).

Dante nogom u trbuh, Ribery laktom u glavu

Ako je Cüneyt Çakır onaj prekršaj Nanija na Arebloi u ogledu Real Madrida i Manchester United ocijenio izravnim crvenim kartonom, a suci širom svijeta upirali su se dokazati kako nije pogriješio, onda je Rizzoli Danteu morao također dati crveni ili u najmanju ruku žuti. Bio bi to drugi žuti karton za Dantea i prema tome isključujući. Ne treba biti previše dovitljiv da bi se zaključilo kako bi se u tom slučaju odnos snaga na terenu u potpunosti promijenio, a možda i krajnji rezultat. Međutim, Rizzoli nije htio ili možda smio, kako hoćete, povući jedini ispravan potez.

Talijan se nije usudio reagirati niti kada je Ribery laktom udario Lewandowskog u 27. minuti. Za mnoge je sudačke eksperte to izravan crveni karton. Neki će reći da je Lewandowski trebao biti isključen nakon što je nagazio Boatenga. Ali, to se dogodilo kasnije, u 79. minuti. Do tada je Bayern trebao imati dva igrača manje na terenu. Je li Uefa odlučila malo „pogurati“ Bayern, koji je prije toga u tri godine izgubio dva finala pa bi treće bilo previše, nikad nećemo doznati, ali ostaje činjenica da je Borussija oštećena. Gledajući cijelu utakmicu, Bayern je imao više od igre i više izglednih šansi, ali pravila su tu da ih se provodi. Neki će reći da sudac nije htio uništiti finale. To je samo naivna „frazetina“.



(Gol.com)

Ua, sudija! (greške koje se pamte)

Autor: Ivan Bogunović / mondo.rs

Ali bin Naser, Čarls Korver, Martin Hanson, Hauard Veb, Gotfrid Dinst... Možda niste zapamtili sva ta imena, ali njihove greške verujemo da jeste!


Foto: Guliver/Getty Images/Jamie McDonald

Sudije... Nezaobilazni akteri svakog sportskog događaja, uvek zgodni za prebacivanje odgovornosti u slučaju poraza, uvek laka meta za navijače i funkcionere, dok su od igrača i trenera vremenom postali dosta dobro zaštićeni.

Sudije, naravno, greše, kao i svako ko se bavi bilo kojim poslom - neretko ih na "tanak led" navlače igrači svojim nesportskim potezima. Međutim, malo je profesija u kojima se greške tako dugo pamte i tako skupo plaćaju, pre svega u moralnom smislu.

Pojedini arbitri zbog najčešće nehotičnih grešaka dolaze na "crne liste" čitavih naroda, a neki ostaju upamćeni ne toliko po jednom konkretnom kiksu, već po tendencioznosti, ispoljenoj na nivou cele utakmice.

Tako su u bivšoj Jugoslaviji generacije i generacije fudbalskih navijača odgajane na priči o švajcarskom sudiji Dinstu, koji nas je "pokrao" u finalu Evropskog prvenstva 1968. godine, protiv Italije u Rimu.

U ovom tekstu nećemo se baviti takvim pričama, u kojima je teško razdvojiti činjenice od mitologije, već ćemo se koncentrisati na neke od očiglednih grešaka i(li) previda, kojima su sudije, svesno ili nesvesno, krojile ishode važnih mečeva.

JESTE ILI NIJE?



Ipak, prvo moramo da podsetimo na finale Svetskog prvenstva 1966, u kojem je Engleska kao domaćin pobedila Saveznu Republiku Nemačku - 4:2, nakon produžetaka.

Džef Harst je u 101. minutu doveo Engleze u vođstvo od 3:2, golom za koji ni bezmalo pola veka kasnije ne može pouzdano da se tvrdi da li je bio ili nije. Lopta se od prečke odbila na zemlju, bezmalo pod uglom od 90 stepeni, a glavni sudija Gotfrid Dinst pokazao na centar posle konsultacija sa pomoćnikom iz Sovjetskog Saveza, Tofikom Bahramovim.

Pravilo fudbalske igre kaže da je gol postignut kada lopta čitavim obimom pređe gol-liniju.

Neki smatraju da se to u konkretnoj situaciji na Vembliju dogodilo, neki da nije. Posebno je zanimljivo da je studijom engleskog univerziteta Oksford utvrđeno da je lopta posle Harstovog udarca zakačila liniju i da je nedostajalo šest centimetara da to bude regularan pogodak.

Još jedan kuriozitet - po sudiji Bahramovu kasnije je dobio ime nacionalni stadion Azerbejdžana u Bakuu...

BOŽJA RUKA I



Fudbalsko majstorstvo Dijega Armanda Maradone zauvek će ostati ukaljano golom za vođstvo od 1:0 protiv Engleske, u četvrtfinalu Mundijala održanog 1986. godine u Meksiku.

Maradona je pokušao da odigra dupli pas sa Horheom Valdanom, ali je do lopte došao Stiv Hodž i zahvatio je više nego nespretno, tako da ju je prosledio u sopstveni kazneni prostor. Na taj "balon" krenuli su Maradona i golman Piter Šilton, a vazdušni duel dobio je 20 centimetara niži Argentinac!

Već u direktnom TV prenosu, celom svetu je bilo jasno da je Maradona u nedostatku centimetara isturio ruku i lobovao Šiltona na nedozvoljen način, ali su sudija iz Tunisa Ali bin Naser i njegovi pomoćnici propustili to da uoče.

Jedan od najboljih fudbalera u istoriji posle meča je rekao da je gol dala "malo Maradonina glava, malo božija ruka", čime je i kumovao svom instinktivnom, ali u krajnjoj liniji ipak nečasnom postupku.

Argentina je pobedila Englesku 2:1, uz briljantan solo prodor Maradone za vođstvo od 2:0 i počasni gol Gerija Linekera, da bi u polufinalu savladala i Belgiju (2:0), a u finalu SR Nemačku (3:2) i tako po drugi put postala šampion planete.

BOŽJA RUKA II



Vremenom je fer-plej u fudbalu postao stvar na koju se izuzetno obraća pažnja, pa su tako i sami igrači počeli da ispravljaju sudijske greške, bez obzira što su one išle u prilog njihovim timovima.

Recimo, napadač Liverpula Robi Fauler u meču protiv Arsenala 1997. godine tražio je od arbitra da ne dosudi penal posle njegovog kontakta sa golmanom Dejvidom Simenom.



Tijeriju Anriju nešto slično nije palo na pamet, kada su Francuska i Republika Irska igrale produžetke u revanš susretu baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010.

Francuski veteran rukom je umirio loptu koja bi, inače, otišla u gol-aut, spustio je sebi na nogu i asistirao Vilijamu Galasu, koji je glavom sa dva metra pogodio mrežu Iraca. "Trikolori" su u 103. minutu izjednačili na 1:1 i zahvaljujući pobedi od 1:0 u Dablinu otišli na Mundijal...

Do tada smatran izuzetno korektnim fudbalerom, Anri se radovao golu kao da je bio najregularniji mogući, a protesti Iraca kod švedskog sudije Martina Hansona (stajao na ivici kaznenog prostora) nisu urodili plodom.

Republika Irska ostala je bez zasluženog puta u Južnu Afriku, ali i Francuzima je posle "presela" Anrijeva ruka, jer su na tom SP osvojili samo jedan od mogućih devet bodova, a uz to se dogodio nezapamćeni skandal - pobuna igrača protiv selektora Rajmona Domeneka.

mondo.rs

TRI ŽUTA = CRVENI



Englez Grejem Pol delio je pravdu na dva svetska i jednom prvenstvu Evrope. Sudio je finale Kupa UEFA, finale nacionalnog FA i Liga kupa, a imao bi sigurno još bolju karijeru, da na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine nije napravio retko viđen gaf.

Pol je sudio utakmicu prve faze Australija - Hrvatska (2:2) i tom prilikom isključio štopera "vatrenih" Josipa Šimunića tek pošto mu je pokazao treći žuti karton!?

Kada je posle utakmice shvatio šta je uradio, odlučio je da se odmah povuče sa tog SP, kao i svih narednih velikih internacionalnih takmičenja. Nastavio je da sudi mečeve Premijer lige i evrokupova...

ZAVIO "PLAVCE" U CRNO



Šta je sve te majske večeri radio Norvežanin Tom Hening Evrebo (na slici)...

Igrala se revanš utakmica polufinala Lige šampiona 2008/09 između Barselone i Čelsija. Posle 0:0 na Nou Kampu, domaćin je poveo golom Esijena i mogao da duplira prednost da je Evrebo bar jednu od tri situacije u šesnaestercu Barselone okarakterisao prestupom za penal.

Ako faulovi nad Maludom i Drogbom nisu bili dovoljno uverljivi, onda su dva igranja rukom morala da budu povod za "najstrože kazne".

Barsa je u 90. minutu, sa igračem manje, izjednačila svojim jedinim udarcem u okvir (Inijesta), a Evrebo je u nadoknadi vremena "zažmurio" na ruku Etoa, kao i na ruku Pikea pri rezultatu 1:0.

Zbog toga je Evrebo na terenu bio izložen šikaniranju od strane Balaka, Drogbe i Bosingve, a Englesku je morao da napusti tajno, pod pratnjom policije. Dobio je i mnogobrojne pretnje smrću...

SVIRAJ TO PONOVO, GREJEM



Grejemu Polu je pomenuta greška iz 2006. svakako najveća u karijeri, ali nije za potcenjivanje ni slučaj poništenog gola u poslednjim sekundama utakmice Everton - Liverpul, odigrane u aprilu 2000. godine.

Tekle su poslednje sekunde sudijske nadoknade vremena. Golman Liverpula Sander Vesterveld izveo je slobodan udarac ispred kaznenog prostora, ali umesto da lopta ode daleko u polje, ona je pogodila u leđa igrača Evertona Dona Hačisona i odbila se u nebranjenu mrežu!

Trebalo je da to bude pobeda Evertona u gradskom derbiju od 1:0, ali je Pol poništio gol, uz objašnjenje da je vreme isteklo! Problem je bio u tome što Pol nije označio kraj duvanjem u pištaljku, već se on dogodio samo u njegovoj glavi...

Sudija je posle meča "promenio ploču", izjavom da gol nije priznat zbog opstrukcije igre od strane Hačisona, što se na TV snimku takođe vidi da nije tačno. Tek posle "penzionisanja" u maju 2007. priznao je da je tada napravio grešku zbog koje izuzetno žali.

mondo.rs

ZAR NI FAUL?!



Polufinale Mundijala 1982, između SR Nemačke i Francuske, po opštem mišljenju je jedna od najuzbudljivijih utakmica u istoriji SP.

Duel u Sevilji završen je nerešeno u regularnom toku (1:1), pa i posle 120 minuta (3:3, Francuska vodila 3:1), da bi Nemci prošli u finale boljim izvođenjem jedanaesteraca - 5:4.

Svoj uspeh "panceri" u velikoj meri duguju Holanđaninu Čarlsu Korveru, koji je, jednostavno, odlučio da ignoriše brutalan start nemačkog golmana Tonija Šumahera na Patriku Batistonu.

Francuz je ušao sa klupe u 50. minutu, da bi već u 60. bio iznet na nosilima, u besvesnom stanju, nakon Šumaherovog istrčavanja i divljačkog udarca u glavu.

Lob Batistona završio je pored stative, a start dostojan suspenzije na više utakmica za Korvera nije bio ni prekršaj (penal)!? Utakmica je, prosto, nastavljena tako što je Šumaher izveo gol-aut.

IZ AUTA DO SREBRA



Mada je fudbal definitivno najbogatiji primerima sudijske dekoncentracije i "slepila", odlučili smo da za kraj izdvojimo par klipova iz bliske košarkaške istorije.

Ogromna greška načinjena je u polufinalu Svetskog prvenstva u Turskoj 2010, u kome je domaća selekcija savladala Srbiju rezultatom 83:82.

Novica Veličković pet sekundi pre kraja je doneo "orlovima" minimalnu prednost, da bi Kerem Tunčeri posle solo prodora doneo veliko slavlje navijačima u dvorani Sinan Erdem.

Turski plejmejker je na početku akcije jednom nogom izašao u aut, ali niko iz sudijske trojke Karion (Portoriko), Estevez (Argentina), Mercedes Sančez (Dominikanska Republika) nije imao hrabrosti da uzme loptu organizatoru šampionata i tako, praktično, uvede Srbiju u finale protiv SAD.

BUDIMO REALNI...



Naravno, sudijske odluke nisu uvek išle na štetu Srbije (Jugoslavije).

Svetska košarkaška titula iz Indijanapolisa, kojom se toliko dičimo, mogla je (trebalo je?) da završi u rukama Argentinaca.

Vlade Divac je šest sekundi pre kraja, pri rezultatu 75:75, promašio oba slobodna bacanja, na drugoj strani se Hugo Skonokini stuštio ka košu, gde su ga u "sendviču" dočekali Divac i Marko Jarić.

Grk Nikos Picilkas i isti onaj Mercedes Sančez, koji nas je "pokopao" u Istanbulu 2010, ostali su nemi u situaciji kada je bilo sasvim logično i opravdano svirati faul.

Skonokini bi tada imao šansu da jednim pogođenim bacanjem reši utakmicu u korist svog tima, ovako se otišlo u produžetak, koji su "plavi" dobili rezultatom 9:2 i uzeli zlato.

Ali bin Naser, Čarls Korver, Martin Hanson, Hauard Veb, Gotfrid Dinst... Možda niste zapamtili sva ta imena, ali njihove greške verujemo da jeste!



Sudije... Nezaobilazni akteri svakog sportskog događaja, uvek zgodni za prebacivanje odgovornosti u slučaju poraza, uvek laka meta za navijače i funkcionere, dok su od igrača i trenera vremenom postali dosta dobro zaštićeni.

Sudije, naravno, greše, kao i svako ko se bavi bilo kojim poslom - neretko ih na "tanak led" navlače igrači svojim nesportskim potezima. Međutim, malo je profesija u kojima se greške tako dugo pamte i tako skupo plaćaju, pre svega u moralnom smislu.

Pojedini arbitri zbog najčešće nehotičnih grešaka dolaze na "crne liste" čitavih naroda, a neki ostaju upamćeni ne toliko po jednom konkretnom kiksu, već po tendencioznosti, ispoljenoj na nivou cele utakmice.

Tako su u bivšoj Jugoslaviji generacije i generacije fudbalskih navijača odgajane na priči o švajcarskom sudiji Dinstu, koji nas je "pokrao" u finalu Evropskog prvenstva 1968. godine, protiv Italije u Rimu.

U ovom tekstu nećemo se baviti takvim pričama, u kojima je teško razdvojiti činjenice od mitologije, već ćemo se koncentrisati na neke od očiglednih grešaka i(li) previda, kojima su sudije, svesno ili nesvesno, krojile ishode važnih mečeva.


Mondo.

JESTE ILI NIJE?



Ipak, prvo moramo da podsetimo na finale Svetskog prvenstva 1966, u kojem je Engleska kao domaćin pobedila Saveznu Republiku Nemačku - 4:2, nakon produžetaka.

Džef Harst je u 101. minutu doveo Engleze u vođstvo od 3:2, golom za koji ni bezmalo pola veka kasnije ne može pouzdano da se tvrdi da li je bio ili nije. Lopta se od prečke odbila na zemlju, bezmalo pod uglom od 90 stepeni, a glavni sudija Gotfrid Dinst pokazao na centar posle konsultacija sa pomoćnikom iz Sovjetskog Saveza, Tofikom Bahramovim.

Pravilo fudbalske igre kaže da je gol postignut kada lopta čitavim obimom pređe gol-liniju.

Neki smatraju da se to u konkretnoj situaciji na Vembliju dogodilo, neki da nije. Posebno je zanimljivo da je studijom engleskog univerziteta Oksford utvrđeno da je lopta posle Harstovog udarca zakačila liniju i da je nedostajalo šest centimetara da to bude regularan pogodak.

Još jedan kuriozitet - po sudiji Bahramovu kasnije je dobio ime nacionalni stadion Azerbejdžana u Bakuu...

BOŽJA RUKA I



Fudbalsko majstorstvo Dijega Armanda Maradone zauvek će ostati ukaljano golom za vođstvo od 1:0 protiv Engleske, u četvrtfinalu Mundijala održanog 1986. godine u Meksiku.

Maradona je pokušao da odigra dupli pas sa Horheom Valdanom, ali je do lopte došao Stiv Hodž i zahvatio je više nego nespretno, tako da ju je prosledio u sopstveni kazneni prostor. Na taj "balon" krenuli su Maradona i golman Piter Šilton, a vazdušni duel dobio je 20 centimetara niži Argentinac!

Već u direktnom TV prenosu, celom svetu je bilo jasno da je Maradona u nedostatku centimetara isturio ruku i lobovao Šiltona na nedozvoljen način, ali su sudija iz Tunisa Ali bin Naser i njegovi pomoćnici propustili to da uoče.

Jedan od najboljih fudbalera u istoriji posle meča je rekao da je gol dala "malo Maradonina glava, malo božija ruka", čime je i kumovao svom instinktivnom, ali u krajnjoj liniji ipak nečasnom postupku.

Argentina je pobedila Englesku 2:1, uz briljantan solo prodor Maradone za vođstvo od 2:0 i počasni gol Gerija Linekera, da bi u polufinalu savladala i Belgiju (2:0), a u finalu SR Nemačku (3:2) i tako po drugi put postala šampion planete.

BOŽJA RUKA II



Vremenom je fer-plej u fudbalu postao stvar na koju se izuzetno obraća pažnja, pa su tako i sami igrači počeli da ispravljaju sudijske greške, bez obzira što su one išle u prilog njihovim timovima.

Recimo, napadač Liverpula Robi Fauler u meču protiv Arsenala 1997. godine tražio je od arbitra da ne dosudi penal posle njegovog kontakta sa golmanom Dejvidom Simenom.



Tijeriju Anriju nešto slično nije palo na pamet, kada su Francuska i Republika Irska igrale produžetke u revanš susretu baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010.

Francuski veteran rukom je umirio loptu koja bi, inače, otišla u gol-aut, spustio je sebi na nogu i asistirao Vilijamu Galasu, koji je glavom sa dva metra pogodio mrežu Iraca. "Trikolori" su u 103. minutu izjednačili na 1:1 i zahvaljujući pobedi od 1:0 u Dablinu otišli na Mundijal...

Do tada smatran izuzetno korektnim fudbalerom, Anri se radovao golu kao da je bio najregularniji mogući, a protesti Iraca kod švedskog sudije Martina Hansona (stajao na ivici kaznenog prostora) nisu urodili plodom.

Republika Irska ostala je bez zasluženog puta u Južnu Afriku, ali i Francuzima je posle "presela" Anrijeva ruka, jer su na tom SP osvojili samo jedan od mogućih devet bodova, a uz to se dogodio nezapamćeni skandal - pobuna igrača protiv selektora Rajmona Domeneka.

TRI ŽUTA = CRVENI



Englez Grejem Pol delio je pravdu na dva svetska i jednom prvenstvu Evrope. Sudio je finale Kupa UEFA, finale nacionalnog FA i Liga kupa, a imao bi sigurno još bolju karijeru, da na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine nije napravio retko viđen gaf.

Pol je sudio utakmicu prve faze Australija - Hrvatska (2:2) i tom prilikom isključio štopera "vatrenih" Josipa Šimunića tek pošto mu je pokazao treći žuti karton!?

Kada je posle utakmice shvatio šta je uradio, odlučio je da se odmah povuče sa tog SP, kao i svih narednih velikih internacionalnih takmičenja. Nastavio je da sudi mečeve Premijer lige i evrokupova...

ZAVIO "PLAVCE" U CRNO



Šta je sve te majske večeri radio Norvežanin Tom Hening Evrebo (na slici)...

Igrala se revanš utakmica polufinala Lige šampiona 2008/09 između Barselone i Čelsija. Posle 0:0 na Nou Kampu, domaćin je poveo golom Esijena i mogao da duplira prednost da je Evrebo bar jednu od tri situacije u šesnaestercu Barselone okarakterisao prestupom za penal.

Ako faulovi nad Maludom i Drogbom nisu bili dovoljno uverljivi, onda su dva igranja rukom morala da budu povod za "najstrože kazne".

Barsa je u 90. minutu, sa igračem manje, izjednačila svojim jedinim udarcem u okvir (Inijesta), a Evrebo je u nadoknadi vremena "zažmurio" na ruku Etoa, kao i na ruku Pikea pri rezultatu 1:0.

Zbog toga je Evrebo na terenu bio izložen šikaniranju od strane Balaka, Drogbe i Bosingve, a Englesku je morao da napusti tajno, pod pratnjom policije. Dobio je i mnogobrojne pretnje smrću...

SVIRAJ TO PONOVO, GREJEM



Grejemu Polu je pomenuta greška iz 2006. svakako najveća u karijeri, ali nije za potcenjivanje ni slučaj poništenog gola u poslednjim sekundama utakmice Everton - Liverpul, odigrane u aprilu 2000. godine.

Tekle su poslednje sekunde sudijske nadoknade vremena. Golman Liverpula Sander Vesterveld izveo je slobodan udarac ispred kaznenog prostora, ali umesto da lopta ode daleko u polje, ona je pogodila u leđa igrača Evertona Dona Hačisona i odbila se u nebranjenu mrežu!

Trebalo je da to bude pobeda Evertona u gradskom derbiju od 1:0, ali je Pol poništio gol, uz objašnjenje da je vreme isteklo! Problem je bio u tome što Pol nije označio kraj duvanjem u pištaljku, već se on dogodio samo u njegovoj glavi...

Sudija je posle meča "promenio ploču", izjavom da gol nije priznat zbog opstrukcije igre od strane Hačisona, što se na TV snimku takođe vidi da nije tačno. Tek posle "penzionisanja" u maju 2007. priznao je da je tada napravio grešku zbog koje izuzetno žali.

ZAR NI FAUL?!



Polufinale Mundijala 1982, između SR Nemačke i Francuske, po opštem mišljenju je jedna od najuzbudljivijih utakmica u istoriji SP.

Duel u Sevilji završen je nerešeno u regularnom toku (1:1), pa i posle 120 minuta (3:3, Francuska vodila 3:1), da bi Nemci prošli u finale boljim izvođenjem jedanaesteraca - 5:4.

Svoj uspeh "panceri" u velikoj meri duguju Holanđaninu Čarlsu Korveru, koji je, jednostavno, odlučio da ignoriše brutalan start nemačkog golmana Tonija Šumahera na Patriku Batistonu.

Francuz je ušao sa klupe u 50. minutu, da bi već u 60. bio iznet na nosilima, u besvesnom stanju, nakon Šumaherovog istrčavanja i divljačkog udarca u glavu.

Lob Batistona završio je pored stative, a start dostojan suspenzije na više utakmica za Korvera nije bio ni prekršaj (penal)!? Utakmica je, prosto, nastavljena tako što je Šumaher izveo gol-aut.

IZ AUTA DO SREBRA



Mada je fudbal definitivno najbogatiji primerima sudijske dekoncentracije i "slepila", odlučili smo da za kraj izdvojimo par klipova iz bliske košarkaške istorije.

Ogromna greška načinjena je u polufinalu Svetskog prvenstva u Turskoj 2010, u kome je domaća selekcija savladala Srbiju rezultatom 83:82.

Novica Veličković pet sekundi pre kraja je doneo "orlovima" minimalnu prednost, da bi Kerem Tunčeri posle solo prodora doneo veliko slavlje navijačima u dvorani Sinan Erdem.

Turski plejmejker je na početku akcije jednom nogom izašao u aut, ali niko iz sudijske trojke Karion (Portoriko), Estevez (Argentina), Mercedes Sančez (Dominikanska Republika) nije imao hrabrosti da uzme loptu organizatoru šampionata i tako, praktično, uvede Srbiju u finale protiv SAD.

BUDIMO REALNI...



Naravno, sudijske odluke nisu uvek išle na štetu Srbije (Jugoslavije).

Svetska košarkaška titula iz Indijanapolisa, kojom se toliko dičimo, mogla je (trebalo je?) da završi u rukama Argentinaca.

Vlade Divac je šest sekundi pre kraja, pri rezultatu 75:75, promašio oba slobodna bacanja, na drugoj strani se Hugo Skonokini stuštio ka košu, gde su ga u "sendviču" dočekali Divac i Marko Jarić.

Grk Nikos Picilkas i isti onaj Mercedes Sančez, koji nas je "pokopao" u Istanbulu 2010, ostali su nemi u situaciji kada je bilo sasvim logično i opravdano svirati faul.

Skonokini bi tada imao šansu da jednim pogođenim bacanjem reši utakmicu u korist svog tima, ovako se otišlo u produžetak, koji su "plavi" dobili rezultatom 9:2 i uzeli zlato.

Pola metra lopta uđe u gol.

I nije gol.