Prekršaji i kazne - penali

Prekršaj u fudbalu nastaje kada igrač ugrozi suparničkog igrača na jedan od brojnih načina: igranjem rukom, guranjem protivnika, rušenjem protivnika (faul)... Za takve vrste prekršaja dosuđuje se slobodan udarac ili jedanaesterac, u zavisnosti od toga gde je prekršaj napravljen. Ostali prekršaji kažnjavaju se indirektom.



Jedanaesterac

Sudija može kazniti igrača, zamenu (čak i ako zamena nije u igri), te osoblje (fizioterapeuta, trenera... žutim ili crvenim kartonom. Kazniti se može bilo kada, pa čak i nedugo posle završetka utakmice i to ako je igrač napravio prekršaj koji je kažnjiv prema fudbalskim pravilima. Najčešći razlog kazne je „nesportsko ponašanje“, koje se kažnjava svaki put kada se narušava duh igre.

Sudija može da odluči da ne dosudi prekršaj ako smatra da ekipa nad kojom je prekršaj napravljen može da ostvari prednost iz nastavka akcije. Sudija, ako prednost nije ostvarena, odnosno ako ekipa nad kojom je prekršaj napravljen nije ostvarila neki značajan pomak u akciji, može da vrati igru i dosudi prekršaj koji se izvodi na mestu gde se prekršaj dogodio. Ako se radi o prekršaju koji zahteva kaznu, a ekipa nad kojom je prekršaj napravljen može da ostvari prednost, sudija zadržava pravo da kazni igrača nakon odlaska lopte izvan granice terena.

Sudija moze dosuditi penal i u slucaju kada prekrsaj nije nacinjen u kaznenom prostoru od 16 metara ukoliko smatra da je igrac napravio tezak prekrsaj koji se kosi sa pravilima sportske igre..


Wikipedia

KAZNENI UDARAC




Kad i pri kojim uslovima će sudija dosuditi tehničku meru – kazneni udarac za jedan tim sasvim jasno je definisano u Pravilu 12 PFI. Tu se nema šta dodati sem opaske da i kod ove tehničke mere, kao što je to slučaj i kod direktnog slobodnog udarca, važi princip „slobodnog sudijskog uverenja“. Međutim, ono što posebno zavređuje pažnju kada govorimo o primeni Pravila 14 jesu četiri pitanja a to su: saradnja sudije i sudije pomoćnika prilikom izvođenja kaznenog udarca, priprema za izvođenje kaznenog udarca, povrede koje igrači tokom izvođenja kaznenog udarca učine i kazne koje sudija treba da izrekne u slučaju kada igrači učine neku od povreda prilikom izvođenja kaznenog udarca.



U okviru prvog pitanja, saradnja sudije i sudije pomoćnika, treba se posebno osvrnuti na ulogu i zadatak koji sudija i sudija pomoćnik imaju prilikom izvođenja kaznenog udarca. Kad govorimo o sudija onda možemo konstatovati sledeće:

sudija upravlja preduslovima za ponovno izvođenje kaznenog udarca;
prati da li su igrači prilikom izvođenja kaznenog udarca učinili neku od povreda, osim golmana, uključujući i igrača koji izvodi kazneni udarac;
potvrđuje signal sudije pomoćnika za gol ili za povredu koju je, prilikom izvođenja kaznenog udarca, učinio golman.

S druge strane sudija pomoćnik prilikom izvođenja kaznenog udarca saglasno odredbama PFI ima sledeću ulogu i zadatak:

da stoji na uglu gde se spajaju poprečna linija kaznenog prostora i gol-aut linija ( s kontra strane od mesta gde se nalazi sudija );
da prati povrede koje učini golman prilikom izvođenja kaznenog udarca;
da signalizira sudiji ako je gol pravilno postignut;
da se brzo vrati na aut liniju ukoliko je golman odbranio kazneni udarac a lopta ostala u igri.

Posebno pitanje je priprema, koju treba da obezbedi sudija, za izvođenje kaznenog udarca. Pre nego što se izvede kazneni udarac obaveza je sudije da utvrdi identifikaciju igrača koji izvodi kazneni udarac, da proveri da li je lopta pravilno postavljan na mesto koje je obeleženo u kaznenom prostoru za izvođenje kaznenog udarca, da li se golman nalazi na gol-liniji između stativa okrenut licem ka izvođaču kaznenog udarca i da li su saigrači izvođača kaznenog udarca i golmana van kaznenog prostora, van polukruga kaznenog prostora i iza lopte. Tek kada su svi gore pobrojani uslovi ispunjeni sudija će dati znak da se može izvesti kazneni udarac.

Kao i kod drugih tehničkih mera, tako i kod kaznenog udarca moguće je da dođe do određenih povreda koje je neophodno da sudija i sudija pomoćnik uoče i da ih sankcionišu. Kada govorimo o povredama koje igrači mogu da učine kod tehničke mere – kazneni udarac onda je svakako neophodno razgraničiti tri slučaja:

Povreda je učinjena nakon dosuđenog kaznenog udarca a pre nego što je sudija dao znak da se izvede kazneni udarac. S obzirom da se lopta nalazi van igre kakve će mere sudija preduzeti prema igračima koji su učinili povredu zavisi od same povrede koju su igrači učinili dok će izvođenje penala biti nastavljeno saglasno poreceduri za ispravno izvođenje kaznenog udarca;
Povreda je učinjena posle zvižduka sudije za izvođenje kaznenog udarca a pre nego što je lopta u igri. Sudija će dopustiti tok izvođenja kaznenog udarca a odluka nakon realizacije kaznenog udarca će zavisiti od ishoda kaznenog udarca.
Povreda je učinjana nakon što je lopta u igri. U ovom slučaju sudija će povrede sankcionisati kao i u toku redovne igre.

Ukoliko povredu prilikom izvođenja kaznenog udarca, posle zvižduka sudija a pre nego što je lopta u igri, učini igrač napada a gol je posignut sudija će ponoviti izvođenje kaznenog udarca. S druge strane, ukoliko gol nije postignut sudija će dosuditi indirektan slobodan udarac u korist tima protiv kojeg je bio dosuđen kazneni udarac.

Ukoliko povredu prilikom izvođenja kaznenog udarca, posle zvižduka sudije a pre nego što je lopta u igri, učini igrač odbrane a gol je postignut sudija će pogodak priznati. S druge strane, ako pogodak nije postignut sudija će ponoviti izvođenje kaznenog.

Ukoliko povredu prilikom izvođenja kaznenog udarca učine igrači oba tima, posle zvižduka sudije a pre nego što je lopta u igri, u tom slučaju će sudija kazneni udarac ponoviti bez obzira na to da li je pogodak postignut ili ne.

Ukoliko povredu prilikom izvođenja kaznenog udarca učini golman, posle zvižduka sudije a pre nego što je lopta u igri, a pogodak je postignut isti će biti priznat. S druge strane ako pogodak nije postignut kazneni udarac će se ponoviti.

Ovom prilikom potrebno je još reći da je „lažni napad“ - taktika zavaravanja suparnika prilikom izvođenja kaznenog udarca dozvoljen kao deo fudbala. Međutim, ako po mišljenju sudije „lažni napad“ - taktika zavaravanja suparnika prilikom izvođenja kaznenog udarca predstavlja gest nesportskog ponašanja igrač će zbog toga biti opomenut a pogodak koji je tako postignut će biti poništen. U tom slučaju pristupiće se ponovnom izvođenju kaznenog udarca. Ovde valja pojasniti da se pod zavaravanjem suparnika podrazumeva tok dotrčavanja igrača, koji izvodi kazneni udarac do lopte i takav tok je dozvoljen u fudbalu. Međutim, zavaravanje suparnika kod udarca lopte, nakon što je igrač dotrčao do nje, smatra se nesportskim ponašanjem i biće sankcionisano od strane sudije na način kako je gore navedeno.

Na kraju valja napomenuti da iako je Pravilo 14 jasno napisano njegova interpretacija u praksi se pokazala kao dosta problematiča za sudije. Često se može videti da sudije prave greške na ovom pitanju. Ova konstatcija se podjednako odnosi kako na utakmice najvišeg ranga takmičenja u nas tako i na niže rangove što nedvosmisleno pokazuje da se tačnoj i doslovnoj interpretaciji ovog pravila ne posvećuje odgovarajuća pažnja.

Једанаестерац је казнени ударац у фудбалу. Назива се још и пенал.



Пенал може изазвати прекршај над играчем или играње руком играча одбрамбене екипе у сопственом казненом простору.

Једанаестерац се изводи са удаљености од 11 метара од гола. Место са кога се изводи једанаестерац је обележено белом тачком. Извођач једанаестерца мора бити јасно одређен, да би се тачно знало ко изводи једанаестерац. При извођењу једанаестерца између играча који изводи пенал и голмана не сме да буде других играча. Голман, лицем окренут према извођачу, пре извођења једанаестерца сме да се помера само по гол-линији. Сви играчи морају удаљени од места са кога се изводи једанестерац најмање 9,15 метара. Односно морају бити изван казненог простора и кружног одсечка који се на њега наставља, као и да буду удаљени најмање 11 метара од попречне гол-линије (да се налазе иза беле тачке). Једанаестерац се изводи тако што извођач стопалом упућује лопту напред. Из једанаестерца се може директно постићи погодак. Уколико је истекао регуларни ток утакмице, а досуђен је једанаестерац, судија продужава утакмицу за време које је довољно да се изведе једанаестерац.

Такође приликом извођења једанаестерца извођач може направити финту пре него што упути лопту напред. Исто тако саиграч извођача може да утрчи у казнени простор и одигра лоптом, ако је пре тога извођач упутио лопту напред.

Одређивање победника утакмице



Једанаестерци могу да одлуче победника утaкмице у многим такмичењима. Најчешће се то дешава у куп такмичењима. Једанаестерци који одлучују победника утакмице изводе се после нерешеног резултата у продужецима. У двоструком куп такмичењу једанаестерци се изводе у случају да је укупни резултат нерешен након обе утакмице и продужетака у реванш утакмици, а да пре тога победник није одлучен захваљујући правилу гола у гостима, ако се то правило примењује у зависности од пропозиција такмичења. У неким такмичењима се једанаестерци изводе одмах након нерешеног резултата урегуларном току утакмице (пример је Куп Србије у фудбалу).

Пре почетка извођења једанаестераца судија бира гол на који ће се шутирати једанаестерци, док се бацањем новчића утврђује ко ће први почети извођење. Тренери екипа праве редослед извођача и дају га судији. Екипе које су завршиле део утакмице пре извођења једанаестераца остају на терену у средишњем кругу, не рачунајући голмане и извођача једанаестерца. Уколико број играча у екипама није исти екипа која има више играча ће изоставити онолико играча за колико има више од противничке екипе. Голман који не брани једанаестерац стоји на пресеку казненог простора и попречне гол-линије. Ако се голман повреди у току извођења једанаестерац он може бити замењен уколико екипа није извршила максималан број замена.

Изводи се наизменично по пет једанаестераца, а победник је екипа која постигне више голова након тих пет извођења. Уколико пре него што свака екипа изведе пет једанаестераца, резултат буде такав да екипа која је постигла мање голова од друге екипе не може да постигне довољан број голова како би изједначила резултат у току извођења, извођење једанаестераца се завршава. Уколико је након пет извођења од стране обе екипе резултат нерешен, обе екипе изводе по један једанаестерац. У случају да једна екипа постигне гол након једанаестерца, а друга не, извођење се завршава. Уколико је резултат нерешен и после извођења свих играча укључујући и голмана, играчи који су већ изводили поново изводе по један једанаестерац без обзира на редослед извођења све док се не реши питање победника.

Знаци судија

Главни судија досуђује једанаестерац тако што руком покаже на белу тачку, место одакле се изводи једанаестерац. У току извођења главни судија заузима положај тако да може да има преглед да ли неки играч чини прекршај (улази пре извођења у казнени простор и сл.), док помоћни судија који се налази на половини терена где је досуђен једанаестерац прилази на место пресека казненог простора и попречне гол-линије, да би имао преглед да ли голман чини прекршај.

У току извођења једанаестераца који одлучују победника утакмице главни судија заузима исти положај као код извођења једанаестерца у току регуларног дела утакмице, док први помоћни судија стоји на пресеку голманског простора и попречне гол-линије, док други помоћни судија стоји код средишњег круга на терену.

Sudijske kazne i vrste prekršaja



Slobodni udarac - dosuđuje se ekipi čiji je igrač napravio prekršaj u toku igre. Suđeni prekršaj može biti direktni i indirektni.
Kod direktnog slobodnog udarca, igrač koji izvodi udarac ima pravo pucati prema golu.
Ovakva kazna dosuđuje se zbog: udaranja protivničkog igrača, rušenja ili pokušaja rušenja, skakanja na protivnika, napada, guranja, fizičkog kontakta s protivničkim igračem kod ulizavanja, držanja protivnika, pljuvanja ili igre rukom.
Ukoliko se prekršaj dogodio unutar kaznenog prostora, dosuđuje se jedanaesterac tj, kazneni udarac (penal).

Kod indirektnog udarca - loptu, pre ispucavanja prema golu, moraju dotaknuti barem dva igrača.
Ovakav se udarac dosuđuje kada igrač: opstruiše igru protivnika, igra opasno (previsoko podignuta noga), sprečava golmana da ispoca loptu rukom. Indirekt se dosuđuje i kada golman drži loptu duže od 6sec, primi loptu u ruke nakon što mu je saigrač dodao nogom, primi loptu u ruke nakon što mu je saigrač dobacio iz auta, primi loptu u ruke nakon što je ispustio a da je u međuvremenu ni jedan saigrač nije dotaknuo.

Jedanaesterac ili penal dosuđuje se za bilo koji prekršaj koji se dogodio u u odbrambenom kaznenom prostoru.
Penal izvodi igrač s tačke 11m, golman se mora kretati samo uz gol liniju a ostali igrači moraju stajati van kaznenog prostora.

Žuti karton - je vrsta opomene igraču. Dosuđuje se kod: bilo kakvog nesportskog ponašanja, nekulturnog ponašanja ili vređanja, učestalih prekršaja, otezanja (odugovlačenja) igre, kod ulaska unutar kaznenog prostora za vreme izvođenja penala, kod ulaženja ili izlaženja s terena bez dopuštenja glavnog sudije.

Crveni karton- kazna je koja igrača isključuje iz igre. Sudija kod teških prekršaja može dodeliti automatski crveni karton i isključiti igrača iz igre do kraja utakmice. Takođe, dva žuta kartona u istoj utakmici donose crveni karton te isključenje.

Crveni karton dosuđuje se za: ozbiljne i oštre prekršaje, nesportsko ponašanje, prekršaje izvedene u čistoj gol prilici za protivnika, pljuvanje protivničkog igrača ili bilo koje druge osobe, zaustavljanje lopte rukom, golmanovu igru rukom van kaznenog prostora.

U fudbalu postoji i pojam "parnih kartona" koji se odnosi na dva žuta kartona dobijena u dve različite utakmice ali unutar određenog dela takmičenja ili u nacionalnoj ligi. Kada igrač sakupi dva žuta kartona u dve utamice, tada mora propustiti jednu (narednu) utakmicu iako onu, u kojoj mu je dosuđen drugi (parni) žuti karton, ima pravo odigrati do kraja.